Ne mo­že, ni­ti tre­ba, da sud­ska vlast ne­za­ko­ni­tim od­lu­ka­ma „pe­gla” ne­za­ko­ni­to­sti dr­žav­nih or­ga­na, na­veo je advo­kat Dra­gan Mar­ko­vić, pu­no­moć­nik za­po­sle­nih ko­ji su pro­tiv Glav­nog gra­da po­kre­nu­li sud­ske spo­ro­ve zbog ne­is­pla­će­nih raz­li­ka u za­ra­di, u obra­ća­nju Ve­sni Me­den­ci, pred­sjed­ni­ku Vr­hov­nog su­da.
Mar­ko­vić je pi­sao Me­de­ni­ci na­kon što je u spo­ro­vi­ma po­če­la pri­mje­na na­čel­nog prav­nog sta­va Vr­hov­nog su­da od 19.mar­ta u ko­rist Glav­nog gra­da. U sta­vu se na­vo­di da za­po­sle­ni ko­jem je ko­e­fi­ci­jent za za­ra­du od­re­đen rje­še­njem o po­sta­vlja­nju ne­ma pra­vo na raz­li­ku do za­ra­de ko­ja bi mu pri­pa­da­la za to rad­no mje­sto po ko­e­fi­ci­jen­tu odre­đe­nom Za­ko­nom o za­ra­da­ma dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka, ako pret­hod­no ni­je kod nad­le­žnog or­ga­na po­bi­jao rje­še­nje o po­sta­vlja­nju u di­je­lu ko­jim je od­re­đen ko­e­fi­ci­jent.
Advo­kat je Ve­sni Me­de­ni­ci po­slao i obra­ća­nje Ra­do­ju Oro­vi­ću, pred­sjedni­ku Gra­đan­skog odje­lje­nja Vr­hov­nog su­da, gdje ar­gu­men­tu­je da se za­po­sle­ni ni­je­su mo­gli po­bi­ja­ti rje­še­nja ko­ja im Glav­ni grad ni­je pi­sao i na­vo­di da ako se že­li su­di­ti po za­ko­nu da je ta­ko i ni­ka­ko dru­ga­či­je.
-Ima­ju­ći u vi­du na­čel­ni prav­ni stav Vr­hov­nog su­da i či­nje­nič­nu gra­đi u pred­me­ti­ma, ne­dvo­smi­sle­no pro­iz­i­la­zi da za­po­sle­ni u Glav­nom gra­du ko­ji su pod­ni­je­li tu­žbe za ma­nje is­pla­će­nu za­ra­du zbog ma­nje pri­mi­je­nje­nog ko­e­fi­ci­jen­ta po za­ko­nu ima­ju pra­vo na na­kna­du za ma­nje is­pla­će­nu za­ra­du za od­re­đe­ni vre­men­ski pe­ri­od. Me­đu­tim, uka­zu­jem pred­sjed­ni­ku Vr­hov­nog su­da da su­do­vi ne pri­mje­nju­ju na­čel­ni stav u skla­du sa či­nje­nič­nom gra­đom, a usu­đu­jem se re­ći zlo­u­po­tre­bom slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, ili pak ne­sa­vje­snim ra­dom, su­prot­no do­ka­zi­ma u pred­me­tu, apri­o­ri bez ika­kvog obra­zlo­že­nja, pre­i­na­ča­va­ju pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de po žal­bi, od­no­sno po re­vi­zi­ji, sa­mo se pu­ko po­zi­va­ju­ći i ci­ti­ra­ju­ći na­ve­de­ni stav – na­vo­di Mar­ko­vić.
Mar­ko­vić je Ve­sni Me­de­nici do­sta­vio i kon­kre­tan pri­mjer ova­kvog po­stu­pa­nja su­do­va.
-Iz od­lu­ke re­vi­zij­skog su­da u kon­kret­nom pred­me­tu pro­zi­la­zi da se sa­mo ci­ti­ra na­ve­de­ni na­čel­ni prav­ni stav Vr­hov­nog su­da, a za­tim kon­sta­tu­je da se tu­ži­lac ni­je „ža­lio na rje­še­nje i po­sta­vlje­nu u di­je­lu ko­jim mu je od­re­đen ko­e­fi­ci­jent za fik­sni dio za­ra­de od 5,30 ta­ko da ne po­sto­ji prav­ni osnov da mu se do­su­di tu­žbom tra­že­na na­kna­da”. Re­vi­zij­ski sud na­mjer­no, jer se to dru­ga­či­je ne mo­že tu­ma­či­ti, ne na­vo­di na ko­je se to rje­še­nje tu­ži­lac ni­je ža­lio i ka­da je do­ni­je­to to rje­še­nje, a bio je du­žan – na­vo­di Mar­ko­vić.
Mar­ko­vić je u obra­ća­nju de­talj­no obra­zlo­žio Ve­sni Me­de­ni­ci či­nje­nič­nu gra­đu u pred­me­tu uka­zu­ji­ći na nor­me ko­je su se mo­ra­le a ni­je­su pri­mje­nji­va­ne. On je uka­zao da Glav­ni grad ni­je do­no­sio rje­še­nja o po­ve­ća­nju ko­e­fi­ci­jen­ta u skla­du sa za­ko­nom.
- Oči­gled­no su­do­vi, bi­lo re­vi­zij­ski ili ni­že­ste­pe­ni, da bi iz­bje­gli kon­tra­dik­tor­nost raz­lo­ga i do­ka­za u pred­me­tu na­mjer­no ne da­ju ni­ka­kve ra­zlo­ge u svo­jim od­lu­ka­ma, ni­ti svo­ju od­lu­ku te­me­lje na do­ka­zi­ma iz pred­me­ta. Da­kle, re­zi­mi­ra­no ne mo­gu su­do­vi bez ula­že­nja u či­nje­nič­nu gra­đu u sva­kom pred­me­ti po­na­o­sob, do­no­si­ti od­lu­ke jer je sva­ki pred­met raz­li­čit. Ogle­da­ju­ći se na ova­kvu od­lu­ku Vr­hov­nog su­da, ko­ji ne­ma ve­ze sa či­nje­nič­nom gra­đom u pred­me­tu, Vi­ši sud je ta­ko­đe po­čeo pri­li­kom do­no­še­nja svo­jih od­lu­ka, za sa­da dvi­je, u ovoj vr­sti pred­me­ta da pri­stu­pa na iden­ti­čan na­čin, što je ne­do­pu­sti­vo sa sta­no­višp­ta su­đe­nja po za­ko­nu i pri­mje­ne na­čel­nog sta­va Vr­hov­nog su­da. Ako je Vr­hov­ni sud do­nio na­čel­ni prav­ni stav on­da taj stav tre­ba i pri­mje­nji­va­ti u skla­du sa či­nje­nič­nom gra­đom u pred­me­tu, jer je doni­jet upra­vo zbog to­ga, a ne samo da se su­do­vi po­zi­va­ju na nje­ga, a da se pri tom ne oba­zi­ru na do­ka­ze u pred­me­tu i ne da­ju ni­ka­kvo obra­zlo­že­nje – na­vo­di advo­kat Mar­ko­vić.
Advo­kat Dra­gan Mar­ko­vić uka­zu­je Ve­sni Me­de­ni­ci da se ova­kvim pri­stu­pom su­do­va u pot­pu­no­sti uru­ša­va­nja te­ško ste­če­ni ugled pra­vo­su­đa i pro­fe­si­o­nal­ni dig­ni­tet su­dij­ske funk­ci­je, a sa­mim tim su­di­ja ko­ji do­no­se ta­kve od­lu­ke.
- Ne mo­že se ovim na­či­nom us­po­sta­vi­ti po­vje­re­nje u pra­vo­su­đe ni­ti iz­gra­di­ti prav­na dr­ža­va. Ne mo­že, ni­ti tre­ba, da sud­ska vlast ne­za­ko­ni­tim od­lu­ka­ma „pe­gla” ne­za­ko­ni­to­sti dr­žav­nih or­ga­na. Ne treba da sud, za­rad krat­ko­roč­nog in­te­re­sa jed­ne lo­kal­ne vla­sti i „po­kri­va­nja” nji­ho­vog ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nje, po­ga­zi ustav­na na­če­la sa­mo­stal­no­sti i ne­za­vi­sno­sti, kao i su­đe­nja po usta­vu i za­ko­nu ko­ja su pro­kla­mo­va­na čla­nom 118 Usta­va Cr­ne Go­re i na taj na­čin uru­ša­va sud­stvo – na­vo­di Mar­ko­vić.
On po­zi­va Ve­snu Me­de­ni­cu da se auto­ri­te­tom i nad­le­žno­sti­ma ko­je joj za­ko­nom pri­pa­da­ju za­lo­ži da se pri­li­kom od­lu­či­va­nja su­do­va u ovoj vr­sti pred­me­ta su­di po za­ko­nu i po­štu­je na­čel­ni prav­ni stav ko­ji je do­nio Vr­hov­ni u skla­du sa či­nje­nič­nom gra­đom u pred­me­tu, a ne da se zlo­u­po­tre­bom slu­žbe­nog po­lo­ža­ja ili ne­sa­vje­snim po­stu­pa­njem na­no­si šte­ta za­po­sle­ni­ma, a do­no­si ko­rist Glav­nom gra­du.
A.D.


Na ne­po­sto­je­ća rje­še­nja rad­ni­ci se ni­je­su mo­gli ža­li­ti

Advo­kat Dra­gan Mar­ko­vić obra­tio se i Ve­sni Jo­čić, pred­sjed­ni­ku gra­đan­skog vi­je­ća u Vi­šem su­du, Ra­do­ju Oro­vi­ću pred­sjed­ni­ku gra­đan­skog odje­lje­nja Vr­hov­nog su­da, kao i svim pred­sjed­ni­ci­ma Gra­đan­skih vi­je­ća Vi­šeg su­da. U do­pi­si­ma uka­zu­je da se u kon­kret­nim spo­ro­vi­ma ne mo­že apri­o­ri pri­mi­je­ni­ti na­čel­ni prav­ni stav Vr­hov­nog su­da jer za­po­sle­ni ni­ka­da ni­je­su do­bi­li rje­še­nja ko­jim bi im bi­li utvr­đe­ni ko­e­fi­ci­jen­ti bi­lo po ra­ni­je ili sa­da va­že­ćem Za­ko­nu o za­ra­da­ma dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka, pa sa­mim tim ni­je­su ni mo­gla po­bi­ja­ti rje­še­nja kod nad­le­žnog or­ga­na u uprav­nom po­stup­ku ka­da ona ne po­sto­je.
-Na­kon do­ni­je­tog na­čel­nog prav­nog sta­va Vr­hov­nog su­da pro­iz­i­la­zi da je neo­p­hod­no pri­ba­vi­ti per­so­nal­ni do­si­je za­po­sle­nog, što u ve­ći­ni pred­me­ta ni­je ura­đe­no, iz ko­jih bi se utvr­di­lo da li je Glav­ni grad do­nio rje­še­nja o vi­si­ni ko­e­fi­ci­je­na­ta ka­ko bi se u tom prav­cu ot­klo­ni­la sva­ka di­le­ma – na­vo­di se u do­pi­su Mar­ko­vi­ća ko­ji je upu­tio Ve­sni Jo­čić.