De­ve­de­se­tih go­di­na po­sto­ja­la je na­da, op­ti­mi­zam za bo­lje sju­tra. Da­nas 2015, ri­jet­ki su Bi­hor­ci ko­ji se na­da­ju bo­ljem ži­vo­tu u Bi­ho­ru. Po­red to­ga što nam ve­li­ki broj gra­đa­na od­la­zi gla­vom bez ob­zi­ra u bi­je­li svi­jet, ne­ko i da­lje ra­di na tom pro­jek­tu ka­ko bi i ovo ma­lo hra­brih Bi­ho­ra­ca na­pu­sti­lo svo­ja og­nji­šta. Po­čeo sam, sam sa so­bom da vo­dim di­ja­log če­mu se na­dam i do­kle vi­še ova­ko? Na­i­me, 5.5.2015.g. imao sam po­tre­bu da ovje­rim ovla­šće­nje za svo­je di­je­te ko­je je po­zva­no od stra­ne ,,Za­vi­čaj­nog klu­ba Bi­hor“ u Luks­sem­bur­gu da po­sje­ti taj klub i nji­ho­vu dru­gu do­mo­vi­nu, kao naj­bo­lji đak svo­je ge­ne­ra­ci­je. Tač­no u 11 i 30 sa­ti za­ku­cao sam na vra­ta mje­sne kan­ce­la­ri­je u Pet­nji­ci. Me­đu­tim, ta­mo su me sre­li je­dan sto i sto­li­ca (bog­me do­tra­ja­li) mo­žda je to raz­log te ne bi ni­kog od slu­žbe­ni­ka. No­se­ći dva bi­je­la pa­pi­ra vra­tio sam se u naj­bli­žu ka­fa­nu i pi­tao vla­sni­ka ima li tu ko­ga od slu­žbe­ni­ka mje­sne kan­ce­la­ri­je? Od­go­vo­rio mi je da su bi­li tu i oti­šli i upu­tio me da vi­dim u onu dru­gu ka­fa­nu. U dru­goj ka­fa­ni još sa vra­ta uočio sam dva slu­žbe­ni­ka mje­sne kan­ce­la­ri­je, jed­nog pre­vo­zni­ka i vla­sni­ka ka­fa­ne ka­ko sje­de za jed­nim sto­lom pu­nim piv­skih fla­ša a igra se mo­žda zing, mo­žda ne­ka ljep­ša igra. Sa sa­mog pra­ga po­zdra­vio sam go­spo­du i za­tra­žio nji­ho­vu uslu­gu, me­đu­tim, oni pi­ta­ju zar ta­mo ni­je Feh­mo? Na­kon mog od­go­vo­ra je­dan od njih la­tio se te­le­fo­na, ka­ko bi mi valj­da po­mo­gao. Krat­ko je tra­jao raz­go­vor i ovaj go­spo­din tra­ži ko će mu da­ti de­vet­ku, da opet ne­ko­ga zo­ve i u me­đu­vre­me­nu me pi­ta šta ti je to? Pa­pir – od­go­vo­rio sam, a na osno­vu dru­gog te­le­fon­skog po­zi­va za­klju­čio sam da ne­što ni­je u re­du i na­pu­stio ka­fa­nu i nje­ne ,,slu­žbe­ni­ke”, shva­ta­ju­ći da ova dvo­ji­ca ima­ju pre­ča po­sla. Tre­ći se ne­kud za­pu­tio, pret­po­sta­vljam, a za če­tvr­tog ne­mam ni­ka­kvog ha­be­ra. Po­na­dah se na­ći ću pred­sjed­ni­ka op­šti­ne da ga ba­rem pi­tam da ni­je ovo mje­sna kan­ce­la­ri­ja pre­mje­šte­na u ka­fa­nu? Me­đu­tim, nje­gov se­kre­tar me oba­vi­je­sti da je i on ne­gdje na te­re­nu. Ima­doh ape­tit da skok­nem do pred­sjed­ni­ka sad nam su­sjed­ne op­šti­ne Be­ra­ne, me­đu­tim, u me­đu­vre­me­nu do­bih in­for­ma­ci­ju da je i on slu­žbe­no od­su­tan. Ta­ko, dra­ga mo­ja rod­bi­no, pri­ja­te­lji i dru­ga­ri, ne­moj­te se iz­ne­na­di­ti ako jed­nog da­na ču­je­te da sam i ja od­lu­čio da na­pu­stim ovu na­šu pre­li­je­pu i ure­đe­nu dr­ža­vu.
Po­zdrav svi­ma!
Od­bor­nik SDP-a u SO Pet­nji­ca
Isljam Će­man