Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Pozivaju me na raport jer idem na litije * Pokrenut inspekcijski nadzor u svim vjerskim zajednicama * Hvala, ali pošaljite pare na Kosovo * Ukinuta presuda o isplati milion eura Kalićima * Zbog afere „VTE” neko mora da odgovara * Slaba borba protiv pranja novca i šverca koči put u EU * „Slavuj” pjesmom dotakao srca podgoričke publike
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 25-02-2020

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
ALEKSA BEČIĆ, LIDER DEMOKRATSKE CRNE GORE:
DPS je pokazao da se plaši slobodnih izbora, a Đukanović slobodnog pravosuđa.

Vic Dana :)

- Otkad tebe poznajem, više ne mogu ni da jedem, ni da pijem, ni da pušim.
- Oh, dragi, zar me toliko voliš?
- Ne, nego sam totalno bankrotirao!

Osudili neku dvojicu zbog teških krađa i stavljeni su zajedno u istu ćeliju. Pita prvi:
- Koliko mjeseci su ti dali?
- 15. A tebi?
- 12!- Onda ti uzmi krevet kraj vrata, ti izlaziš prije.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Moj doktor MIKROBIOLOG MIRJANA KNEŽEVIĆ ISTIČE ZNAČAJ CRIJEVNE FLORE ZA NAŠ IMUNITET 
Mirjana Knezevic Ljudski mikrobiom je „drugi mozak” Mikrobiom crijeva se sastoji od  bakterija, od kojih je oko 90 odsto dobrih i 10 odsto loših. Dobre bakterije su izuzetno značajne zato što pomažu da se eliminišu toksini iz crijeva, pomažu da  ne dođe do crijevnih bolesti, a kad je riječ o depresiji, negativnim raspoloženjima, one doprinose pozitivnom raspoloženju – objasnila je Knežević
Dan - novi portal
Mikrobiom ili mikrobiota je tema 21. vijeka o kojoj će medicina tek imati šta da kaže, ističe Mirjana Knežević, mikrobiolog iz Novog Sada, koja je na ovu temu u Kotoru održala predavanje u sklopu aktivnosti Kluba zdravlja „Boka“. Najvažniji je mikrobiom crijeva, koji prije svega ima ulogu održavanja imuniteta, 80 odsto ćelija našeg imuniteta nalazi se u crijevima. To znači da bakterije crijeva direktno utiču na imunoćelije. Korišćenje probiotske hrane pomaže da naš mikrobiom bude dobar i zdrav, kaže i dodaje da bez dobrog mikrobioma nema ni zdravlja. Uticaj mikrobioma crijeva mnogo je veći od uticaja mozga, zato što u crijevima imamo oko 100 miliona nervnih ćelija, te stomak s pravom nazivamo „drugi mozak“.

Šta je to mikrobiom?

– Mikrobiom je skup svih mikroorganizama koji žive na i u ljudskom organizmu, bez kojih naš život ne bi bio moguć. To su virusi, bakterije, gljivice i ostali mikroorganizmi koji su uglavnom, u našem organizmu uravnoteženi. Mnogi ga nazivaju „organom 21. vijeka”, s obzirom na to da mikroorganizmi imaju ogromnu funkciju i ulogu u našem organizmu, što se do prije 20 godina nije ni znalo. U objašnjenju njegove uloge najviše je doprinio ogroman projekat pod nazivom „Ljudski mikrobiom“, koji je uradilo 200 ljekara, tako što su uzeli bakterije od 250 pacijenata, prije svega iz crijeva, gdje ih ima najviše i analizirali ih. Došli su do nevjerovatnih zaključaka, do tada se to nije znalo, a to je da se čak 90 odsto svih mikroorganizama nalazi prije svega u crijevima. Njihova težina je oko dva kilograma, zato je to organ, ima i svoju funkciju. Većina je korisna i izuzetno važna za naš organizam, samo deset odsto su patogeni.

Kako mikrobiom utiče na naše zdravlje?

– Postoje nekoliko tipova: mikrobiom kože ima oko hiljadu tipova bakterija (milione i trilione), mikrobiom crijeva je najbrojniji, 500 do 1000 tipova bakterija, u plućima oko 600 sojeva i urogenitalnih oko 60. Najvažniji je mikrobiom crijeva, koji prije svega ima ulogu održavanja imuniteta, 80 odsto ćelija našeg imuniteta nalazi se u crijevima. To znači da bakterije crijeva direktno utiču na imunoćelije. Mikrobiom crijeva se sastoji od bakterija, od kojih je oko 90 odsto dobrih i 10 odsto loših. Dobre bakterije su izuzetno značajne zato što pomažu da se eliminišu toksini iz crijeva, pomažu da ne dođe do crijevnih bolesti, a kad je riječ o depresiji, negativnim raspoloženjima, one doprinose pozitivnom raspoloženju. Bakterije u crijevima direktno utiču na mozak i zato se stomak naziva „drugi mozak“. Taj mikrobiom „drugog mozga“ utiču na mozak u glavi i tu postoji uzajamna „saradnja“, reakcija. Uticaj mikrobioma crijeva mnogo je veći od uticaja mozga, zato što u crijevima imamo oko 100 miliona nervnih ćelija.

Na koji način „drugi mozak” u stomaku utiče na mozak u glavi?

– Stomak, ili drugi mozak, utiče na naše raspoloženje, na naš život i na „prvi mozak“ zato što ima sličan sastav u smislu da u crijevima postoji 100 miliona neurona, koji proizvode iste ćelije koje proizvode i ćelije u mozgu- dopamin, serotonin itd, isti su ti neurotransmiteri, hormoni sreće, radosti. Svaka emocija polazi iz stomaka, znate da nam se stomak skvrči kad se loše osjećamo, kad se bojimo, ili kad se radujemo, kad smo zaljubljeni...Da, zato što je to drugi mozak, tu su neuroni, koji reguju na emocije - one su signal koji dovodi do aktiviranja i lučenja hormona. Osjećaj u stomaku je čak jači od onoga u glavi.

Znači li to da možemo svjesno da utičemo na promjene raspoloženja, ukoliko mijenjamo navike u ishrani, a time i sastav našeg „drugog mozga”?

– Projekat mikrobiom je donio saznanje da mi možemo promjenom stila života da mijenjamo naš mikrobiom. Jako je važno da naš mikrobiom bude dobar, a on može biti i loš, kada imamo puno loših bakterija, onda nastaju bolesti. Mi zaradimo mikrobiom pri rođenju, procesom rađanja beba kupi od majke, porodilje neke bakterije iz vazduha, potem ruku, hrane, vode i formira se jedan mikrobiom. Primjenom zdravih stilova života mi možemo da poboljšamo naš mikrobiom, da bude više tih dobrih bakterija.

Primjena probiotika je revulucija u dobrom mikrobiomu, što se kod nas još ne radi. Na zapadu se svaki dan piju probiotici – to su dobre bakterije. Dobre acidofilne bakterije iz mliječne kisjeline mi nemamo toliko u organizmu, možemo ih unijeti pijući fermentisani kefir, probiotski jogurt, ali imamo puno toga što stvara loše bakterije. Da bi dominirale i da bi uticaj dobrih bakterija bio veći, jako je preporučljivo da pijemo probiotike, svaki dan. Korišćenje probiotika i probiotske hrane pomaže da naš mikrobiom bude dobar i zdrav, bez dobrog mikrobioma nema ni zdravlja.

Da li se kod nas vrše kontrole sastava mikrobioma?

– Koliko znam, ne, ali kada dođe do zdravstvenih problema, kao što su problemi sa crijevima, kada imamo zatvor, divertikulozu, pretpostavljamo da je poremećen mikrobiom. Mnoge bolesti crijeva i kancer kao ozbiljna bolest, dolaze od lošeg mikrobioma, od nedostatka probiotika i prebiotika u hrani. Prebiotici su biljna vlakna koja idu sa probioticima. Da bi probiotik ili dobra bakterija u crevnom mikrobiomu imala pozitivan uticaj na naše zdravlje, jako je važno da ona dobija snagu i hranu od prebiotika. Kada su biljna vlakna otkrivena 1979. godine, doktor Denis Barkit sa Triniti Koledža (dobio je Bauerovu nagradu 1993. godine za to otkriće), koji je to proučavao, ispitivao je populaciju koja nema učestali kancer crijeva, hemoroide, divertikulozu, zatvor, kamen u žuči, čir itd, i utvrdio da su to ljudi koji se pretežno hrane biljnom hranom – voćem, povrćem i žitaricama i onda je u njima otkrio vlakna. Biljna vlakna su bila „bum“ u nutricionizmu, i danas su. Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje od 25 do 40 grama vlakana dnevno da bi imali stolicu kako treba, da ne bi došlo do komplikacija, samim tim se procenat rizika od nastanka raka crijeva smanjuje za 20-30 odsto.

Naučnici koji se bave kancerom kažu, kada bi samo jednu porciju hrane u toku dana zamijenili vegetarijanskom, biljnom, rizik od kancera bi se za 19 odsto smanjio. Ko ne može bez mesa, treba da jede barem pola kilograma voća i povrća dnevno, da hrana bude pretežno biljna, obavezno žitarice i orašasti plodovi. Nutricionisti preporučuju da u jelovniku bude manje mesa, jer meso nema vlakna, a nažalost ima holesterola, dugo se vari i samim tim se u crijevima gomilaju gasovi, dolazi do truljenja. Ako hrana duže ostaje u crijevima, štetne bakterije truju organizam.

Neminovno je da govorimo i o stolici, da se ne bi dugo zadržavali ti nesvareni produkti, koji će dovesti do nagomilavanja loših materija. Ako jednom dnevno obavljamo stolicu, još uvijek u crijevima ostaje hrana od šest zadnjih obroka. Između deset i 15 kilograma fekalnih materija svako od nas ima u crijevima, to jeste neprijatna tema, ali je ona jako životna. Na zapadu, u Japanu, nije sramota podrignuti za stolom, ljudi žele da budu zdravi, a mi se uvijek stidimo tih tema.

Kojih opštih pravila da se pridržavamo u ishrani i načinu življenja, kako bismo održali dobar kvalitet mikrobioma, a time i života?

– Prvo, da obratimo pažnju na ishranu: voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi, bogati su vitaminima, mineralima i fitohemikalijama, dalje, što više tečnosti, ako nemamo pritisak – litra ipo do dvije dnevno, kretanje- obavezno, boravak na svježem vazduhu. Jako je važno za peristatiku crijeva da se krećemo, kretanje je sindrom savremenog svijeta, niko više ne hoda, barem pola sada dnevno. Zatim, optimizam, stres je užasan okidač, dovodi do stvaranja slobodnih radikala koji izuzetno loše djeluju. Časopis „Tajm“ je 2010. godine na naslovnoj strani objavio rezultat jednog istraživanja: „Nije sve u genima, ne krivite gene za sve, nego je sve u stilu života“. Najvažniji zaključak: mikrobiom otvara novo poglavlje bavljenja naukom 21. vijeka, jer geni bakterija u organizmu imaju veću ulogu od naših sopstvenih gena, zato nam je jako važno kakve će biti naše bakterije, jer ti geni utiču na naše zdravlje više nego naši geni, što je apsolutno novina i to otvara jedan sasvim nov pogled bavljenja medicinom ovog vijeka. Drugo, ti geni mogu da se mijenjaju – nisu konstantni, mijenja ih stil života. Moramo da se edukujemo, evo Udruženje od 20-30 klubova zdravlja želi da na jednostavan, popularan način edukuje ljude da primijene to. Mi slušamo, ali smo malo spremni da mijenjamo navike i stil života. Treba da živmo zdravo, tako da i naše tijelo i naš um idu u pozitivnom smjeru.

M.D.Popović




Biljna vlakna i voda čiste  organizam 
-Obično kažu da su voće i povrće zagađeni pesticidima, jeste, ali između dva zla, biramo manje. Kada biramo biljnu hranu, tu imamo antioksidante, i koliko god da ima pesticida, ti fantastični antioksidanti u šargarepi, jabuci, luku, neutrališu te otrove. A kad uzimate meso, ta životinja, naprimjer krava, ona je godinu dana pasla travu koja je takođe tretirana hemijom, dodaje se hrana tretirana antibioticima, hormonima i sve to je apsorbovano u mesu.

Voda je najbolji čistač organizma, ali samo voda, ne ni kafa, ni koka –kola, ni sokovi, isključivo voda, ona ispira stomak, omekšava fekalne materije, pomaže njihovo izbacivanje.

Kada ulje izlažete visokoj temperaturi, to je jako opasno. Kad dinstate povrće, ulje oslobađa slobodne radikale, oni su kancerogeni, štete ćelije, rasturaju DNK, izuzetno opasno za gene. Nema potrebe za uljem, dinstajte na vodi. Ako baš volite da jelo bude masno, kad sklonite sa vatre, kad temperatura spadne, vi dodajte malo ulja na kraju.



”Svaka emocija polazi iz stomaka, znate da nam se stomak skvrči kad se loše osjećamo, kad se bojimo, ili kad se radujemo, kad smo zaljubljeni...Da, zato što je to drugi mozak, tu su neuroni, koji reguju na emocije - one su signal koji dovodi do aktiviranja i lučenja hormona


Promjenom loših navika mijenjamo i genetiku
– Važno je i to što naše gene nasljeđuju i naša djeca i mi smo jako odgovorni za njih. Sve što radimo treba da bude važno i za generacije koje dolaze, i kad su u pitanju loše i dobre navike, oni gledaju te naše navike. Neko ima visok holesterol i svi njegovi bližnji ga imaju, da, ali imaju isti način ishrane, isti stil života: ne kreću se, jedu masno, pa kažu „genetika“. Postoji tačna statistika za svaku bolest koliko je genetika, a koliko uticaj sredine.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrkom.

Zabranjen je govor mrnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadraj nee biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar naem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom lanku kri Kodeks novinara, prijavite naem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlaeno korienje sadraja tampanog i on-line izdanja Dana kanjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zatitu od istog, kao i na naknadu tete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, tampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi nain javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naih izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...
Dan - novi portal
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za izbore za odbornike u SO Herceg Novi koji e biti odrani 9. maja 2021.godine.

Pravila lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Pravila lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"