Pljevljak Vidoslav Krvavac ne zaboravlja rodno selo Trnovice, iako već godinama živi i radi u Beogradu. Tamo na porodičnom imanju, u podnožju planine Ljubišnje, na nadmorskoj visini od oko hiljadu metara, uzgaja voće od kojeg proizvodi tri vrste prirodnih rakija. Za njih je u minule tri godine osvojao čak 28 medalja za kvalitet na raznim domaćim i međunarodnim sajmovima. Proizvodnja šljivovice prepečenice, zatim rakije od divlje kruške i jabukovače, odvija se na tradicionalan način, a sve tri vrste ovog potpuno prirodnog alkoholnog pića na tržištu su prepoznatljive pod nazivom „Trnovača”.
– Rakija je dobila ime po mom rodnom selu Trnovice. Proizvodi se na tradicionalan način od organskog neprskanog voća iz voćnjaka na mom imanju. Klima je blaga planinska, a zemlja plodna. Idealni uslovi za uzgoj voća, prvenstveno šljiva, jabuka, a naročito pogoduje rastu divljih krušaka od kojih se proizvodi jedna od najkvalitetnijih voćnih rakija. Svako ima tajni recept naslijeđen od svojih predaka, pa kada se to ukomponuje sa naučnim dostignućima proizvod je vrhunska rakija – kaže Krvavac u razgovoru za „Dan”. Sa njim smo se susreli u Kotoru, gdje je, u okviru „Susreta Pljevljaka”, prezentovao svoje rakije. U vanredno lijepoj ambalaži, bocama od italijanskog stakla, neobičnih oblika, onima sa replikama pravoslavnih ikona, ili pakovanih u zanimljivim drvenim kutijama, ovo piće prelijepog ukusa izazvalo je interesovanje, ne samo muškog dijela populacije, već su konzumenti bile i žene, naročito Ruskinje i turistkinje iz Srbije.
Da bi se dobila rakija vrhunskog kvaliteta, otkriva naš sagovornik, potrebno je uložiti mnogo truda i znanja, što znači ispoštovati sve faze u njenoj tehnološkoj proizvodnji, od sakupljanja i branja voća, preko ukomljavanja, procesa fermentacije, destilacije, odležavanja destilata i na kraju njegovog razblaženja.
– Svaka od ovih faza je bitna, jer ako izostane bilo koja rakija neće biti vrhunskog kvaliteta. Kod branja i sakupljanja voća potrebno je da se to radi po suvom danu kako nečistoće, opiljci od drveta, od mahovine.., ne bi se zalijepili za plod. Jer, kada bi to došlo u sudove za fermentaciju, to jest kace, onda bi dalo loš ukus po destilat. Ako se ne može izbjeći loše vrijeme onda se stavlja zaštitna folija, ali je najbolje izvršiti pranje voća. Znači, opere se voće, stavi u sudove gdje počinje fermentacija koja se odvija u tri faze. U prvoj – tihoj, voćni šećer počinje da se pretvara u alkohol i izdvajaju se male količine ugljen dioksida. U drugoj – burnoj, gotovo sav šećer se pretvori u alkohol, kljuk ili voćni sadržaj se podiže na vrh kace, oslobađa se velika količina ugljen dioksida, razvija se temperatura i stvara se pjena. Nakon toga, u trećoj – završnoj fazi, kljuk se spušta na dno kace i, u narodu se kaže „džibra mi se prevrnula” ili kaca mi se prevrnula, i sad je spremno za destilaciju – otkriva Vidoslav. On dodaje da je jako važno da se destilacija odvija u pravo vrijeme. Ako je prijevremena, neće se proizvesti dovoljno rakije – „slabo će se platiti”. Ako se zakasni, može da postane kisela i pokvari se. Nakon fermentacije odvija se proces destilacije u čijoj se prvoj fazi proizvedi meka rakija, a u drugoj se odvajaju metil alkohol i patoka i ostane srce rakije. Dio koji se odvoji trebalo bi da bude jačine oko 60 do 65 stepeni i stavlja se da odleži u sudovima, najbolje u hrastovim.
– Te materije, celuloza, hemiceluloza, tinin iz hrasta u spoju sa elementima iz destilata, kao što je šljiva „požegača”, daje savrešen spoj – gipkost, mekoću, i boju rakiji. Dalje se u procesu stvaraju aromatična jedinjenja. Važno je naglasiti da se sud nikada ne puni do kraja već se ostavi pet do deset procenata zapreminskog prostora da kiseonik može da izvrši proces oksidacije i rakija na taj način sazrijeva. Kada se to završi slijedi razblaživanje, voćne rakije sve treba da budu od 40 do 45 stepeni. U suprotnom, ni na jednom ocjenjivanju, međunarodnom ili bilo kom drugom, ne bi mogle da budu u konkurenciji. Bile bi diskvalifikovane zato što se preko 45 stepeni ne priznaje kvalitet. Jedino može loza do 50 stepeni jačine i ja sam dodao, i to je potvrđeno, divlju krušku, pojašnjava Krvavac. Divlja kruška, naglašava, nikada ne stoji u hrastovim buradima, jedino u staklenim ili u buradima od prohroma. Jabuka može da bude i u hrastovom, dudovom drvetu, staklenim sudovima, ali šljiva isključivo u hrastovim buradima.
– Kada tako odleži, sigurno je bolja od francuskog konjaka. Sada sam u fazi njene registracije i brendiranja. Kao što je pljevaljski sir brendiran, nadam se da će i biti i rakija „Trnovača” – zaključuje Krvavac.
B. MarkoviĆ
Bratski uspjeh
Proizvodnjom rakije se već desetak godina bave on i brat, a to su naslijedili od njihovog oca.
– Radim u upravi Grada Beograda, ali vezan sam za svoje selo. Često dolazim, borim se da sačuvam svoje domaćinstvo i ono gdje su živjeli moji preci. Zaslužan za sve ovo je moj pokojni otac koji je posadio šljivu „požegaču” od koje danas ubiram plodove. Brat živi u Trnovicama, ja sam tamo često i zajednički smo uspjeli da napravimo brend, još nije zvanično, ali će biti – siguran je Vidoslav.
Čuva zdravlje
Domaća, prirodna rakija je lijek i jedna do dvije čašice dnevno djeluje povoljno na organizam; poboljšava cirkulaciju i smanjuje napetost kod relativno zdravih osoba, kaže naš sagovornik.
– Kod relativno zdravih osoba, rakija čuva zdravlje – poručuje Krvavac.