U okvi­ru tra­di­ci­o­nal­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni sje­ća­nja na srp­ske ju­na­ke i do­bro­volj­ce“, ko­ju je ove go­di­ne or­ga­ni­zo­va­lo Udru­že­nje Srp­ska na­rod­na od­bra­na Va­so­je­vi­ća i Lim­ske do­li­ne, u be­ran­skom Cen­tru za kul­tu­ru odr­ža­no je ve­če isto­ri­je, po­e­zi­je, tra­di­ci­je i gu­sa­la. U sklo­pu pro­gra­ma pro­mo­vi­san je i 34. broj ča­so­pi­sa „Glas Hol­mi­je“. Sve­ča­nost je upri­li­če­na po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 200 go­di­na od ubi­stva Ka­ra­đor­đa Pe­tro­vi­ća, vo­đe Pr­vog srp­skog ustan­ka, i 170 go­di­na od štam­pa­nja „Gor­skog vi­jen­ca.
Sa sku­pa je po­ru­če­no da se rat­no do­bro­vo­lja­štvo raz­vi­lo kao iz­raz vje­kov­nog opre­dje­lje­nja srp­skog na­ro­da da slo­bo­da i ljud­sko do­sto­jan­stvo mo­ra­ju bi­ti iz­nad sve­ga. Is­tak­nu­to je da i ova­kve ma­ni­fe­sta­ci­je da­ju do­pri­nos ja­ča­nju na­ci­o­nal­nog du­hov­nog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri.
U uvod­nom iz­la­ga­nju, pred­sjed­nik be­ran­skog Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912– 1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca Mi­lič­ko Tri­fu­no­vić na­gla­sio je da se slav­nim do­ga­đa­ji­ma i lič­no­sti­ma, kao ju­nač­kim i du­hovnm svje­ti­o­ni­ci­ma, mo­ra oda­va­ti du­žno po­što­va­nje.
– Na­še udru­že­nje da­nas oku­plja po­tom­ke i po­što­va­o­ce rat­nih do­bro­vo­lja­ca ra­di raz­vi­ja­nja pa­tri­ot­skih osje­ća­nja i nje­go­va­nja slav­nih slo­bo­dar­skih tra­di­ci­ja, slo­ge, du­hov­nih vri­jed­no­sti i kul­tur­nih do­ba­ra srp­skog na­ro­da. Za­to i ova sve­ča­nost po­ka­zu­je da krv rat­nih do­bro­vo­lja­ca ko­ji su to­kom bal­kan­skih ra­to­va i Pr­vog svjet­skog ra­ta is­pi­si­va­li svi­je­tle stra­ni­ce na­še isto­ri­je, te­če ve­na­ma nji­ho­vih broj­nih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca – ka­zao je Tri­fu­no­vić i do­dao da se, ra­di oču­va­nja na­ci­o­nal­nog i je­zič­kog iden­ti­te­ta, kul­tur­no, du­hov­no, dru­štve­no i isto­rij­sko je­din­stvo srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri mo­ra bra­ni­ti svim de­mo­krat­skim sred­stvi­ma.
Pri­god­nu be­sje­du odr­žao je i Bran­ko Sa­vić, pred­sjed­nik Re­gi­o­nal­nog od­bo­ra Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912–1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca iz voj­vo­đan­skog mje­sta Voj­vo­da Ste­pa. On je re­kao da slav­ni Ka­ra­đor­đe pod­jed­na­ko pri­pa­da i Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri. Pod­sje­tio je da je na­kon za­vr­šet­ka Pr­vog svjet­skog ra­ta oko 400 srp­skih do­bro­vo­lja­ca iz raz­li­či­tih kra­je­va Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, a naj­vi­še iz Cr­ne Go­re, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Li­ke i Dal­ma­ci­je, po­če­lo da na­se­lja­va ome­đe­ni pro­stor u di­je­lu da­na­šnjeg sred­nje­ba­nat­skog okru­ga, for­mi­ra­ju­ći mje­sto kom su da­li ime Voj­vo­da Ste­pa. Is­ta­kao je da su to bi­li rat­ni­ci ko­ji su se na­la­zi­li u sa­sta­vu Dru­ge ar­mi­je, ko­jom je ko­man­do­vao pro­sla­vlje­ni voj­vo­da Ste­pa Ste­pa­no­vić i da je ta či­nje­ni­ca opre­di­je­li­la ove hra­bre voj­ni­ke, ko­ji su sta­ja­li u ro­vo­vi­ma So­lun­skog fron­ta, da svo­ju no­vu na­se­o­bi­nu na­zo­vu nje­go­vim ime­nom. Sa­vić je is­ta­kao da da­nas u tom mje­stu, ko­je pri­pa­da op­šti­ni No­va Cr­nja, ži­vi oko 1.500 sta­nov­ni­ka, či­ji pred­stav­ni­ci, ba­šti­ne­ći sje­ća­nje na svo­je pret­ke, sva­ke go­di­ne do­la­ze u Be­ra­ne ka­ko bi učvr­sti­li po­bra­tim­ske ve­ze sa brat­skim srp­skim na­ro­dom u Cr­noj Go­ri.
– Tu smo da se pri­sje­ti­mo Ka­ra­đor­đa i osta­lih srp­skih ju­na­ka i ve­li­ka­na ko­ji su svo­jim dje­li­ma za­di­vi­li svi­jet. Ta­ko po­ka­zu­je­mo da smo pra­vi bra­ni­te­lji svih srp­skih vri­jed­no­sti i da ni­ka­kve me­đu­dr­žav­ne gra­ni­ce ne mo­gu po­re­me­ti­ti na­še brat­ske od­no­se sa lju­di­ma iz Be­ra­na i ci­je­le Cr­ne Go­re – po­ru­čio je Sa­vić, ko­ji je do­ma­ći­nu kao dar uru­čio vri­je­da­nu umjet­nič­ku sli­ku, rad sli­ka­ra Ili­je Mr­ka­ji­ća iz Voj­vo­da Ste­pe.
O isto­rij­skom tra­ja­nju Va­so­je­vi­ća i ulo­zi ča­so­pi­sa „Glas Hol­mi­je“ u oču­va­nju tra­di­ci­o­nal­nih vri­jed­no­sti go­vo­rio je pu­bli­ci­sta Bra­ni­slav Ota­še­vić.
–Na sve­tim vo­da­ma Li­ma od­u­vi­jek se po­seb­na pa­žnja pri­da­va­la nje­go­va­nju du­hov­no­sti, isto­ri­je i kul­tu­re, a iz­go­vo­re­na ri­ječ ima­la je po­seb­nu ci­je­nu. U tom du­hu je na­stao i ča­so­pis „Glas Hol­mi­je“, ko­ji pro­mo­vi­še sve ono što se po­kla­pa sa du­hov­nim, ljud­skim i mo­ral­nim nor­ma­ma. Naš za­da­tak je da mno­ge slav­ne do­ga­đa­je i lič­nost otrg­ne­mo od za­bo­ra­va. To je i naš dug pre­ma slav­nim pre­ci­ma i lič­no­sti­ma kao što su Nje­goš i Ka­ra­đor­đe. Ta­ko smo pre­ko ča­so­pi­sa „Glas Hol­mi­je“, kao bud­ni hro­na­ča­ri svo­ga vre­me­na, sta­li u od­bra­nu srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma, ko­je je vje­ko­vi­ma po­sto­ja­lo na sve­tim vo­da­ma Li­ma. Isto ta­ko, cilj nam je da kroz pi­sa­ni trag sa­op­šti­mo i sa­ču­va­mo na­uč­nu isti­nu o na­šem vje­kov­nom tra­ja­nju, dr­že­ći se ge­sla: „Bu­di­mo uzor­ni po­tom­ci da bi­smo bi­li ča­sni pre­ci – is­ta­kao je Ota­še­vić.
Sa njim se sa­gla­sio i pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Be­ra­ne i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik „Gla­sa Hol­mi­je“ Go­ran Ki­ko­vić, na­vo­de­ći da je po­me­nu­ti ča­so­pis za krat­ko vri­je­me pro­na­šao du­hov­nu na­se­o­bi­nu ne sa­mo u sr­ci­ma Va­so­je­vi­ća, ne­go i svih lju­di ko­ji že­le da se na pra­vi na­čin upo­zna­ju sa na­šim kul­tur­nim i tra­di­ci­o­nal­nim vri­jed­no­sti­ma.
– „Glas Hol­mi­je” iz da­na u dan za­vre­đu­je sve ve­ću pa­žnju či­ta­la­ca, iako su broj­ni skep­ti­ci mi­sli­li da ča­so­pis ne­će za­ži­vje­ti i da ne­ma bu­duć­nost. No, oči­gled­no su se pre­va­ri­li, jer, ka­ko re­če um­ni Va­so­je­vić Vuk Ka­ra­džić, na­ro­du se na si­lu mo­že uze­ti sve, ali mu se na si­lu ni­šta ne mo­že da­ti – ka­zao je Ki­ko­vić.
To­kom pro­gra­ma, ko­ji je vo­di­la uče­ni­ca Ja­na Lu­to­vac, na­stu­pi­li su KUD „Ko­lo“, pje­sni­ci Dar­ko Jo­vo­vić, Da­vid La­lić, Vul­ko Šće­kić i Ma­ne Cim­ba­lje­vić i gu­sla­ri Bo­ri­vo­je De­le­tić, Si­ni­ša Pe­trić, Mar­ko No­vo­vić, Ste­fan Pe­trić, Vu­ja­din Do­bra­ši­no­vić i Mi­lo­je Bu­ga­rin.
D.J.