Osmo­go­di­šnja Ma­ri­ja Si­mić iz Nik­ši­ća ne­ko­li­ko po­sled­njih go­di­na uspje­šno osva­ja džu­do i gim­na­stič­ke te­re­ne, a na ko­je god tak­mi­če­nje da se po­ja­vi uglav­nom osva­ja zlat­na od­lič­ja. U nje­noj ko­lek­ci­ji već je oko 50 me­da­lja, naj­vi­še zlat­nih, sa ra­znih dr­žav­nih i me­đu­na­rod­nih tak­mi­če­nja, a u no­vem­bru pro­šle go­di­ne na pr­ven­stvu Cr­ne Go­re u džu­dou, u ka­te­go­ri­ji po­le­tar­ke, Ma­ri­ja je osvo­ji­la pr­vo mje­sto, i ta­ko po­sta­la dr­žav­ni pr­vak u tom spor­tu. Me­đu­tim, us­pje­si na sport­skim te­re­ni­ma, osim lič­nog i za­do­volj­stva i sre­će nje­ne po­ro­di­ce, do sa­da Ma­ri­ji ni­je­su do­pri­ni­je­li iole bo­ljem ži­vo­tu. Dje­voj­či­ca sa tri go­di­ne sta­ri­jim bra­tom Mi­ha­i­lom i maj­kom Bran­kom Dra­go­vić ži­vi od ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce (MOP), ko­je mje­seč­no iz­no­si oko 140 eura. Pri­ma­nje ni­je ni pri­bli­žno do­volj­no da sa­mo­hra­na maj­ka Bran­ka pre­hra­ni dje­cu, a da se ne go­vo­ri o nji­ho­vim po­tre­ba­ma, po­seb­no Ma­ri­ji­nim.
– Bez ob­zi­ra na to­li­ke me­da­lje i to što su o Ma­ri­ji pi­sa­li broj­ni me­di­ji, ona ne­ma ni­ka­kvu po­dr­šku od Mi­ni­star­stva spor­ta. Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci obra­ti­la sam se lo­kal­nom Se­kre­ta­ri­ja­tu za sport, ali do da­nas ni­je­smo do­bi­li od­go­vor. Za­hva­lju­ju­ći mo­jim ro­di­te­lji­ma ne­ka­ko uspi­je­va­mo da is­fi­nan­si­ra­mo nje­no član­stvo u klu­bo­vi­ma, od­la­zak na tak­mi­če­nja, opre­mu – is­pri­ča­la je Dra­go­vi­će­va.
Ka­da ode na jed­no tak­mi­če­nje, ka­za­la je ona, Ma­ri­ja ne­ri­jet­ko do­ne­se i po dvi­je me­da­lje, a, osim džu­doa i gim­na­sti­ke, tre­ni­ra i atle­ti­ku i ba­vi se ma­ne­ken­stvom. Uče­ni­ca je če­tvr­tog raz­re­da osnov­ne ško­le i od­li­čan je đak. Njen rad­ni dan is­pla­ni­ran je do po­sled­njeg mi­nu­ta, jer se de­ša­va da Ma­ri­ja na­kon ško­le do ka­sno uve­če tre­ni­ra. Bran­ka je na­gla­si­la da sve či­me se ba­vi sa­ma je iza­bra­la, a ona se tru­di da joj ko­li­ko-to­li­ko po­mog­ne i obez­bi­je­di ma­kar osnov­no. Pri­je vi­še od go­di­nu Op­šti­na i nik­šić­ki Cen­tar za so­ci­jal­ni rad do­di­je­li­li su im stan na ko­ri­šće­nje u ta­da iz­gra­đe­noj zgra­di u Hum­ci­ma. Me­đu­tim, pro­stor je, ka­ko Bran­ka tvr­di, bio pra­zan, pa se kre­dit­no za­du­ži­la da bi ku­pi­la ne­što od na­mje­šta­ja i po­kuć­stva. Zbog to­ga, od ina­če vi­še ne­go skrom­nih pri­ma­nja, iz­dva­ja sva­kog mje­se­ca 65 eura za ra­tu, a osta­tak nov­ca ko­ri­sti da bi pla­ti­la ko­mu­na­li­je.
– Po­ne­djelj­kom, ka­da je u Nik­ši­ću pi­jač­ni dan, od­la­zim na bu­vljak gdje lju­di­ma ko­ji pro­da­ju i oni­ma ko­ji do­đu da tr­gu­ju ku­vam ka­fu i ta­ko za­ra­dim po­ne­što, pa to raz­vu­če­mo do na­red­nog po­ne­djelj­ka i ta­ko stal­no. Iz­u­zet­no nam je te­ško, i ne­ma­šti­na ve­o­ma če­sto po­ku­ca na na­ša vra­ta – re­kla je ona.
Ka­ko su sti­gli hlad­ni da­ni, a Bran­ka u sta­nu ne­ma špo­ret na dr­va, sa dje­com uglav­nom bo­ra­vi kod ro­di­te­lja, Vlaj­ka i Na­de, ko­ji ži­ve u na­se­lju Gra­ča­ni­ca. U sta­nu, is­ta­kla je ona, fa­li im i fri­ži­der i ma­ši­na za veš. Ka­ko je is­pri­ča­la, ni­ka­da ne zna šta je če­ka u no­vom da­nu, a gol­go­te ko­je su pre­ži­vje­li dok je bi­la uda­ta za Ma­ri­ji­nog i Mi­ha­i­lo­vog oca, još uvi­jek ne mo­gu da za­bo­ra­ve.
– Zbog po­ro­dič­nog na­si­lja na­pu­sti­la sam su­pru­ga i vra­ti­la se sa dje­com ro­di­te­lji­ma. Mo­žda bih i pre­tr­pje­la to što je me­ne mal­tre­ti­rao, ali ka­da je po­čeo i dje­cu ni­sam mo­gla vi­še da iz­dr­žim. Bi­la sam svje­sna da će nam bi­ti te­ško, ali ne­kad je bo­lje i mir­no spa­va­ti, mo­žda bi­ti i gla­dan, a ne stre­pje­ti i bo­ja­ti se ne­ko­ga. I Ma­ri­ja i Mi­ha­i­lo su, bez ob­zi­ra na sve što smo pro­šli, do­bra dje­ca i od­lič­ni đa­ci – ka­za­la je Bran­ka, is­ti­ču­ći da je otac nje­ne dje­ce pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pre­mi­nuo.
B.B.


Po­ma­žu maj­ci ko­li­ko mo­gu

Iako su još uvi­jek ma­li za bi­lo ka­kav rad, Ma­ri­ja i Mi­ha­i­lo ipak uvi­jek pri­sko­če maj­ci upo­moć. Bran­ka je is­pri­ča­la da su na Bo­žić ove go­di­ne obo­je, da bi za­ra­di­li, na uli­ci pro­da­va­li svi­je­će.
– Na­rav­no da im to ni­je­sam tra­ži­la, ali su oni bi­li od­luč­ni da že­le da pro­ba­ju. Ta dva da­na bi­lo je iz­u­zet­no hlad­no, čak oko 20 ste­pe­ni is­pod nu­le, ali ih ni­je­sam mo­gla ubi­je­di­ti da to ne ra­de. Vri­jed­ni su, ali se tru­dim da im ne do­zvo­lim da mi po­ma­žu, ne­go se do­go­va­ra­mo ka­ko da ras­po­re­di­mo ono­li­ko nov­ca ko­li­ko ima­mo u ku­ći, i ne lju­te se, i ne tra­že ni­šta jer zna­ju ko­li­ko mo­gu da im pru­žim – pri­ča ova sa­mo­hra­na maj­ka.
Osmo­go­di­šnju „zlat­nu” dje­voj­či­cu ne­dav­no su i Dnev­ne no­vi­ne „Dan” da­ri­va­le kom­ple­tom knji­ga. Bran­ka je is­ta­kla da su za­hval­ni i Da­rin­ki Po­lek­sić Se­ku­lić, ko­ja je ma­li­ša­ni­ma ove go­di­ne obez­bi­je­di­la pet da­na bo­rav­ka na mo­ru, nik­šić­kom Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ko­ji im je obez­bi­je­dio kre­vet i rad­ni sto, kao i Ban­ci hra­ne ko­ja im po­mog­ne sa pa­ke­ti­ma osnov­nih na­mi­r­ni­ca. Bran­ki i nje­noj dje­ci po­treb­na je po­moć sva­ke vr­ste, osim u hra­ni, u odje­ći i gar­de­ro­bi. Za po­moć otvo­ren je ži­ro ra­čun kod Pr­ve ban­ke na ime Bran­ka Dra­go­vić a broj je 535-0100200131180-52.