Na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, prof. dr Je­li­com Sto­ja­no­vić, ne­ko­li­ko pro­fe­so­ra i gru­pa od nas de­se­tak stu­de­na­ta sa Stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti po­sje­ti­li smo (14. i 15. ok­to­bra 2017.) Tre­bi­nje u okvi­ru „Ško­le pa­le­o­gra­fi­je“. Or­ga­ni­za­tor ško­le je Srp­sko udru­že­nje „Ći­ri­li­ca“, pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje Sr­bi­je, a uz po­dr­šku Gra­da Tre­bi­nja, Mu­ze­ja Her­ce­go­vi­ne i Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke. Pro­je­kat je po­dr­ža­la i Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Po­la­zni­ci ško­le su bi­li i ko­le­ge stu­den­ti i pro­fe­so­ri iz Ba­nja­lu­ke, sa Ka­te­dre za isto­ri­ju.
„Ći­ri­li­com se mo­že ne sa­mo pi­sa­ti, već i di­sa­ti“, re­kao je is­tra­ži­vač pi­sa­nog spo­me­nič­kog na­slje­đa, go­spo­din Go­ran Ž. Ko­mar na po­čet­ku pre­da­va­nja odr­ža­nog u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci u Tre­bi­nju. Ova isti­na, pr­vi put gla­sno iz­re­če­na, za­si­gur­no se kri­la u svi­ma na­ma i bi­la pod­strek da ot­poč­ne­mo pu­te­še­stvi­je, tj. da po­sta­ne­mo po­čet­ni­ci ško­le pa­le­o­gra­fi­je. Po­red već po­me­nu­tog Ko­ma­ra, ne­iz­mjer­nu za­hval­nost du­gu­je­mo i prof. dr Je­li­ci Sto­ja­no­vić, Ve­sni An­drić, doc. dr Dra­gi Bo­jo­vić, mr Je­le­ni Ga­zdić, ko­ji su ne­se­bič­no di­je­li­li svo­je zna­nje i umi­je­će sa na­ma – stu­den­ti­ma srp­skog je­zi­ka i ju­žno­slo­ven­skih knji­žev­no­sti i ko­le­ga­ma isto­ri­ča­ri­ma sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta iz Ba­nja­lu­ke.
Na­še pu­to­va­nje kroz isto­ri­ju srp­skog je­zi­ka for­mal­no je ot­po­če­lo u Sto­cu. Me­đu­tim, ka­da je ri­ječ o isto­ri­ji, ni sa­mi put ko­ji nas je od­veo ta­mo ne mo­že se za­ne­ma­ri­ti, jer kri­je broj­na – isto­rij­ski zna­čaj­na – ime­na, spo­me­ni­ke, mje­sta. Pri­je sve­ga, tre­ba­lo bi po­me­nu­ti rod­nu ku­ću Sve­to­ga Va­si­li­ja Ostro­škog, ma­na­stir Za­va­lu u ko­jem je Sv. Va­si­li­je za­po­čeo svo­je pod­u­ča­va­nje knji­zi, br­do ko­je se iz­vor­no na­zi­va­lo Ostrog, kao i krst vi­sok tri me­tra. U oko­li­ni Sto­ca na­la­zi se ve­li­ki broj ste­ća­ka i tu smo ima­li pri­li­ku da na li­cu mje­sta po­sma­tra­mo pro­ces de­ši­fro­va­nja nat­pi­sa na spo­me­ni­ci­ma. Je­dan od naj­va­žni­jih ste­ća­ka, ma­da ne­do­volj­no po­znat jav­no­sti, na­la­zi se upra­vo u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Sto­ca i to je ći­ri­lič­ni nat­pis ka­lu­đe­ri­ce Ma­ri­je u is­toč­noj Her­ce­go­vi­ni. Ot­kri­ven je tek u 19. vi­je­ku i ima tač­nu go­di­nu da­ti­ra­nja – 1231. Ko­mar je ne­u­mor­no go­vo­rio pri­li­kom po­sje­te Ra­dan Kr­stu i Ra­di­mlju, gro­blju Mi­lo­ra­do­vi­ća, ko­je je to­kom isto­ri­je ne­ko­li­ko pu­ta pre­tr­pje­lo po­ku­ša­je zlo­u­po­tre­be.
Za kraj pr­vog da­na ora­ni­zo­van je obi­la­zak Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke u Tre­bi­nju, u ko­joj smo slu­ša­li o ži­vo­tu Jo­va­na Du­či­ća i nje­go­vom do­pri­no­su knji­škom fon­du bi­bli­o­te­ke. Na­kon to­ga usli­je­di­lo je Ko­ma­re­vo pre­da­va­nje o ći­ri­li­ci i nje­noj upo­tre­bi, od­no­sno od­ba­ci­va­nju od stra­ne Hr­va­ta. On se osvr­nuo i na na­sta­ri­je sa­ču­va­ne spo­me­ni­ke, a iz­la­ga­nje je pot­kri­je­pio fo­to­gra­fi­ja­ma. Na­gla­sio je zna­čaj srp­skog na­ro­da za oču­va­nje ći­ri­li­ce i is­ta­kao da je „srp­ski na­rod dio klup­ka ba­šti­ni­ka ći­ri­li­ce“. Ći­ri­li­cu je od­re­dio kao pi­smo Slo­ve­na i osvr­nuo se na uni­šta­va­nje spo­me­ni­ka na pro­sto­ru Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Pre­da­va­nje je za­vr­šio kon­sta­ta­ci­jom da se pu­bli­ko­va­njem spo­me­ni­ci mo­gu spa­sti od pre­kra­đe, ali da je za to po­treb­na pot­po­ra dr­ža­ve.
Na­red­ni dan po­čeo je obi­la­skom Her­ce­go­vač­ke Gra­ča­ni­ce ko­ja se mo­že vi­dje­ti iz bi­lo ko­jeg di­je­la Tre­bi­nja i u ko­joj su po­hra­nje­ne mo­šti Jo­va­na Du­či­ća. Na­kon Gra­ča­ni­ce ob­i­šli smo ma­na­stir Tvr­doš ko­ji da­ti­ra iz pe­tog vi­je­ka i ko­ji je pre­po­na­tljiv po frag­men­ti­ma fre­sa­ka iz sred­njeg vi­je­ka i po to­me što je od­u­vi­jek bio mu­ški ma­na­stir. Ma­na­stir je ta­ko­đe po­znat po vi­na­ri­ji Tvr­doš ko­ja da­ti­ra iz še­sna­e­stog vi­je­ka. Op­šte­po­zna­to je i da je sa še­sna­est go­di­na Sv. Va­si­li­je Ostro­ški do­šao u ovaj ma­na­stir. Jed­na od no­vi­jih zna­me­ni­to­sti ma­na­sti­ra je­ste pr­va fre­ska Sve­te Mi­li­ce, dje­voj­či­ce stra­da­le za vri­je­me NA­TO bom­bar­do­va­nja.
Po­sled­nje ve­če u Tre­bi­nju bi­lo je re­zer­vi­sa­no za po­sje­tu Her­ce­go­vač­kom mu­ze­ju, u ko­me smo pri­su­stvo­va­li pre­da­va­nju prof. dr Je­li­ce Sto­ja­no­vić, kao i iz­lo­žbi „Ple­me­ni­to“ – ostva­re­nju na­ših ko­le­ga iz Ba­nja­lu­ke. Pro­fe­so­ri­ca Sto­ja­no­vić je go­vo­ri­la o isto­ri­ji srp­skog pi­sma, pri če­mu je iz­la­ga­nje po­če­la onim od če­ga se mo­ra­lo po­če­ti – pri­čom o Ći­ri­lu i Me­to­di­ju. Jed­na od va­žnih te­za nje­nog pre­da­va­nja je­ste da je „srp­sko pi­smo ći­ri­li­ca, a pi­sma srp­sko­ga je­zi­ka su sva ona na ko­ji­ma su sa­ču­va­ni srp­ski spo­me­ni­ci“. Da­kle, sta­vi­la je ak­ce­nat na di­stink­ci­ju je­zik – pi­smo. Osvr­nu­la se i na ter­min „bo­san­či­ca“ ko­ji ni­ka­da u isto­ri­ji ni­je za­bi­lje­žen i na­gla­si­la da u Bo­sni ne­ma ni­jed­nog slov­nog ob­li­ka ko­ji se ne bi mo­gao na­ći iz­van nje­nih gra­ni­ca!
Za kraj du­gu­je­mo ne­iz­mjer­nu za­hval­nost svi­ma ko­ji su do­pri­ni­je­li na­šem ši­re­nju zna­nja iz obla­sti srp­ske isto­ri­je, je­zi­ka i pi­sma i, ka­ko bi re­kao dr Go­ran Ko­mar, „is­klju­či­vo Sr­bi ba­šti­ne ći­ri­li­cu i tre­ba da na­sta­ve da je ba­šti­ne“.
Ma­ri­ja­na Ob­ra­do­vić
Šej­la Ha­bi­bo­vić