To­kom su­bo­te i ne­dje­lje, 14. i 15. ok­to­bra, re­a­li­zo­va­na je dru­ga ško­la ći­ri­lič­ke pa­le­o­gra­fi­je. Ško­lu je or­ga­ni­zo­va­lo tre­binj­sko udru­že­nje "Ći­ri­li­ca". Pr­va ško­la ći­ri­lič­ke pa­le­o­gra­fi­je or­ga­ni­zo­va­na je pro­šle go­di­ne od stra­ne Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Ba­nja­lu­ci i Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu, a od­vi­ja­la se na te­ri­to­ri­ji Ro­ga­ti­ce, So­ko­ca i Gla­mo­ča. Ovo­go­di­šnja ško­la iz­ve­de­na je na ne­kro­po­la­ma sred­njeg vi­je­ka u oko­li­ni Sto­ca, u Po­po­vom Po­lju i Aran­đe­lo­vu. U okvi­ru ško­le pri­re­đe­na su dva pre­da­va­nja. Pr­vo, na­slo­vlje­no "O zna­ča­ju ći­ri­li­ce" odr­žao je u su­bo­tu u pro­sto­ri­ja­ma Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Tre­bi­nje Go­ran Ko­mar, a dru­go "Isto­ri­ja ći­ri­lič­nog pi­sma" prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić, u ne­dje­lju, u pro­sto­ri­ja­ma Mu­ze­ja Her­ce­go­vi­ne.
Uče­sni­ci ovo­go­di­šnje ško­le bi­li su stu­den­ti i na­stav­ni­ci sa Ka­te­dre za srp­ski je­zik nik­šić­kog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta i stu­den­ti i na­stav­ni­ci Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Ba­nja­lu­ci.
Oba da­na is­ko­ri­šće­na su za po­sje­te sre­dnjo­vje­kov­nim ne­kro­po­la­ma sa nat­pi­si­ma. Naj­pri­je je po­sje­će­no jed­no od tri sta­ra gro­blja u užoj zo­ni Gor­njeg Ho­do­va gdje su uče­sni­ci raz­gle­da­li nat­pis Stjep­ka Tre­da­no­vi­ća i nat­pis Um­ka na lo­ka­li­te­tu Ra­dan-krst. Po­sli­je to­ga, u su­bo­tu pri­je pod­ne, gru­pa je po­sje­ti­la lo­ka­li­tet sred­njo­vje­kov­ne ne­kro­po­le na Vi­do­šta­ku (Po­pra­ti kod Sto­ca) gdje su se uče­sni­ci upo­zna­li sa nat­pi­som srp­ske ka­lu­đe­ri­ce Ma­ri­je, že­ne po­pa Da­bi­ži­va, ko­ji je ja­sno da­ti­ran 1231. go­di­nom. Od­mah po­tom, pre­šlo se na ne­kro­po­lu srp­skih kti­to­ra ovo­ga kra­ja Mi­lo­ra­do­vi­ća-Hra­bre­na Ra­di­mlju (Voj­vo­di­nu) u bli­zi­ni Sto­ca. Tog da­na po­sje­ćen je i spo­me­nik ka­lu­đe­ri­ce Po­li­hra­ni­je u po­pov­skom se­lu Ve­li­ča­ni. Na taj na­čin po­la­zi­ni­ci su se uvje­ri­li u neo­dr­ži­vost te­ze iz broj­nih ra­do­va isto­ri­o­graf­skog ka­rak­te­ra ko­ji se ob­ja­vlju­ju i u na­še vri­je­me (i ugled­nih pri­pad­ni­ka Fra­nje­vač­kog re­da) o ne­po­sto­ja­nju pra­vo­slav­ne cr­kve­ne or­ga­ni­za­ci­j u Hu­mu. Pri­li­kom po­sje­te Ra­di­mlji po­la­zni­ci­ma je uka­za­no na ve­li­či­nu kti­tor­skog dje­la ro­da Mi­lo­ra­do­vi­ća ko­ji su, po­red osta­log i kti­to­ri zna­čaj­nog ma­na­sti­ra Ži­to­mi­sli­ća.
U ne­dje­lju uju­tru uče­sni­ci su ob­i­šli cr­kvu Sv. Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u Aran­đe­lo­vu, sta­roj žu­pi Kor­je­ni­ći (Vrm) gdje su ana­li­zi­ra­li nat­pis žu­pa­na Kr­nje ko­ji pri­pa­da 13. vi­je­ku. Ova cr­kva je jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih pra­vo­slav­nih sta­ri­na u is­toč­noj Her­ce­go­vi­ni.
Ta­ko­đe, or­ga­ni­zo­va­na je po­sje­ta ma­na­sti­ru Tvr­doš gdje je bi­lo ri­je­či o isto­ri­ji ovog drev­nog epi­skop­skog sje­di­šta Her­ce­go­vi­ne i ra­za­ra­nji­ma na iz­ma­ku 17. vi­je­ka.
Na svim lo­ka­li­te­ti­ma bi­lo je ri­je­či o cr­kve­noj isto­ri­ji Hu­ma i Her­ce­go­vi­ne, a uka­zi­va­no je i na ana­lo­gi­je od­re­đe­nim slov­nim zna­ko­vi­ma u nat­pi­si­ma ko­ji su raz­gle­da­ni.
Ško­la je za­tvo­re­na od­lič­nom iz­lo­žbom čla­no­va udru­že­nja dr Mi­lo­je Va­sić ko­ja je po­sve­će­na sred­njo­vje­kov­nom na­sle­đu srp­skog na­ro­da u Bo­sni i Hu­mu. Iz­lo­žbu je otvo­rio go­spo­din De­jan Do­šlić.
U za­vr­šnoj ve­če­ri, prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić je odr­ža­la ve­o­ma ko­ri­sno pre­da­va­nje o isto­ri­ji ći­ri­lič­kog pi­sma u ko­jem je na ve­o­ma ja­san na­čin, sli­kom i ri­ječ­ju, uče­sni­ke pro­ve­la kroz niz pe­ri­o­da kroz ko­je se kre­ta­lo i raz­vi­ja­lo srp­sko pi­smo. Go­ran Ko­mar