Vla­da Sr­bi­je i Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du pri­re­di­li su si­noć pri­jem po­vo­dom otva­ra­nja re­kon­stru­i­sa­ne zgra­de tog mu­ze­ja, ko­ji je po­sli­je de­set go­di­na, otvo­rio vra­ta po­sje­ti­o­ci­ma.
– Tim­ski rad za do­bro­bit dru­štva, kao što je bio slu­čaj oko po­nov­nog otva­ra­nja MSU-a, ono je za šta se za­la­žem u vla­di, is­ta­kla je pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Ana Br­na­bić.
Br­na­bi­će­va je na pri­je­mu, po­sle ko­jeg su upa­lje­na de­ko­ra­tiv­na svje­tla oko Mu­ze­ja i ta­ko obi­lje­že­no zva­nič­no otva­ra­nje ove kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je, is­ta­kla da je kul­tu­ra u fo­ku­su vla­de i nje­nih stra­te­ških usmje­re­nja, te da su ula­ga­nja u kul­tu­ru ključ­na za na­pre­dak i rast dru­štva.
Va­žno je, ka­ko je do­da­la, da gra­di­mo ge­ne­ra­ci­je ko­je će bi­ti kre­a­tiv­ne, ima­ti raz­vi­je­nu mi­sao.
Pre­mi­jer­ka je re­kla da je ne­iz­mjer­no za­do­volj­na što su za­vr­še­ni ra­do­vi i gra­đa­ni­ma vra­ćen pro­stor za uži­va­nje u vr­hun­skoj sa­vre­me­noj umjet­no­sti Sr­bi­je i biv­še Ju­go­sla­vi­je.
– Pret­hod­na vla­da je uspje­la da do­ve­de u red re­kon­struk­ci­ju Mu­ze­ja, uz po­dr­šku ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća, a po­no­sna sam što ima­mo ova­ko mo­de­ran mu­zej, zgra­du iz­gra­đe­nu po naj­no­vi­joj mu­ze­o­lo­škoj teh­no­lo­gi­ji, sa mon­ta­žnim zi­do­vi­ma ko­ji se po­mje­ra­ju, po naj­bo­ljoj svet­skoj teh­no­lo­gi­ji – ob­ja­sni­la je Br­na­bi­će­va.
Uka­za­la je da je otvo­ren pro­stor na pet ni­voa Mu­ze­ja ko­ji je bio i po­no­vo po­sta­je sim­bol i po­nos glav­nog gra­da, po­nos svih gra­đa­na Sr­bi­je.
Iz­ra­zi­la je za­do­volj­stvo što je ova ne­dje­lja bi­la u zna­ku kul­tu­re, pod­sje­ća­ju­ći na Ga­le­ri­ju Ma­ti­ce srp­ske ko­joj je kom­pa­ni­ju „Tar­ket” po­klo­ni­la 83 umjet­nič­ka dje­la od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja.
Is­ta­kla je da će već od sju­tra fo­kus vla­de bi­ti usmje­ren na za­vr­še­tak Na­rod­nog mu­ze­ja, kao i di­gi­ta­li­za­ci­ju usta­no­va kul­tu­re ši­rom Sr­bi­je, ka­ko bi naj­ši­roj pu­bli­ci pred­sta­vi­li sva umjet­nič­ka de­la.
– Svom sna­gom ra­di­mo i na pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji no­ve kon­cert­ne ha­le, još jed­nog pro­jek­ta ko­jim će se Sr­bi­ja mo­ći po­no­si­ti. Sve ovo po­ka­zu­je da je kul­tu­ra u fo­ku­su vla­de i nje­nih stra­te­ških usmje­re­nja. Ula­ga­nje u kul­tu­ru ključ­na je za rast na­šeg dru­štva – po­ru­či­la je Br­na­bi­će­va.
Na­gla­si­la je da je va­žno da se naj­mla­đi do­ve­du u mu­zej ka­ko bi od­ra­sta­li uz umjet­nič­ka dje­la naj­bo­ljih umjet­ni­ka sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, a umjet­ni­ke je po­zva­la da stva­ra­ju jer sa­da ima­ju ku­ću u ko­joj mo­gu da iz­la­žu. Vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra mu­ze­ja Slo­bo­dan Na­ka­ra­da re­kao je da da­nas, ka­da su po­sli­je de­ce­nij­ske pa­u­ze otvo­re­na vra­ta Mu­ze­ja, mo­že pri­bli­žno da zna ka­ko se osje­ćao Mi­o­drag Pro­tić, ka­da je 1965. go­di­ne otvo­rio MSU.
– Po­sle da­na­šnjeg uspje­šnog da­na mo­gu da ka­žem da nas lju­bi­te­lji umjet­no­sti ni­su za­bo­ra­vi­li. Bu­du­ći da na­ša ku­ća ni­ka­da ni­je pre­sta­la sa ra­dom i iz­lo­žbe­nim ak­tiv­no­sti­ma za­hva­lio bih pret­hod­ni­ci­ma ko­ji su bi­li na če­lu mu­ze­ja što su svi za­jed­no uspje­li da sa­ču­va­ju ovu pre­sti­žnu in­sti­tu­ci­ju – re­kao je Na­ka­ra­da. Za­hva­lju­ju­ći to­me, na­veo je, ko­lek­ci­ja umjet­nič­kih dje­la ne­pre­sta­no je uve­ća­va­na. Na­ka­ra­da je re­kao da je sa­da, ka­da je ob­no­va za­vr­še­na, zgra­da ura­đe­na po naj­sa­vre­me­ni­jim mu­zej­skim stan­dar­di­ma, ko­ji da­ju mo­guć­nost za odr­ža­va­nje naj­ve­ćih iz­lo­žbi.
– Po­nov­no otva­ra­nje Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti, i na­ja­vlje­no otva­ra­nje Na­rod­nog mu­ze­ja mo­glo bi da bu­de pre­kret­ni­ca u ra­zu­mi­je­va­nju istin­ske va­žno­sti ko­ju umet­nost ima – za­klju­čio je Na­ka­ra­da, za­hva­liv­ši dr­ža­vi na po­mo­ći.
Otvo­re­na je iz­lo­žba „Se­kven­ce. Umet­nost Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je iz zbir­ki Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti”.
Na pet ni­voa Mu­ze­ja iz­lo­že­no je 300 dje­la, ko­ja su obi­lje­ži­la pe­ri­od od po­čet­ka 20. vi­je­ka do da­nas.
Iz­lo­žba je struk­tu­ri­ra­na kao niz od 18 se­kven­ci, slo­bod­no gru­pi­sa­nih oko hro­no­lo­ške ose ko­ja pra­ti isto­rij­ski raz­voj umjet­no­sti u Ju­go­sla­vi­ji i Sr­bi­ji u pe­ri­o­du du­žem od jed­nog vi­je­ka.
Ter­min „se­kven­ce”, pre­u­zet iz film­ske ter­mi­no­lo­gi­je, ov­dje se od­no­si na umet­nič­ke prav­ce, ten­den­ci­je i po­kre­te. Autor kon­cep­ci­je je dr De­jan Sre­te­no­vić, a ku­sto­si iz­lo­žbe su i mr Mi­še­la Bla­nu­ša i dr Zo­ran Erić. U pla­nu je da se po­stav­ka ne mi­je­nja do lje­ta sle­de­će go­di­ne.RTS – TAN­JUG


Br­na­bić: Sr­bi­ja za ko­ju se ja za­la­žem

Do 27. ok­to­bra pred­vi­đen je i pra­te­ći pro­gram ko­ji či­ne per­for­man­si ko­re­o­gra­fa Ja­ko­pa Go­da­ni­ja u iz­vo­đe­nju srp­skih igra­ča i čla­no­va Dre­zden Frank­furt kom­pa­ni­je, na­stu­pi di­ri­gen­ta Hajn­ca Kar­la Gru­be­ra, so­pra­na Bra­ni­sla­ve Po­dru­mac i di­ri­gen­ta Ga­bri­e­la Fel­ca.
– Da­nas smo svi za­jed­no ura­di­li još jed­nu ve­li­ku stvar, umje­sto po­dje­la i tak­mi­če­nja, su­je­te ko­ji su pri­sut­ni u dru­štve­nom, po­li­tič­kom, pri­vred­nom i dru­gim seg­men­ti­ma dru­štva, na pro­jek­tu otva­ra­nja Mu­ze­ja, udru­ži­la su se tri ve­li­ka umjet­nič­ka bren­da – Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti, Be­o­grad­ski fe­sti­val igre i Be­o­grad­ska fil­har­mo­ni­ja. To je Sr­bi­ja za ko­ju se ja za­la­žem – re­kla je pre­mi­jer­ka, do­da­ju­ći da je tim­ski rad va­žan za na­pre­dak dru­štva.


U ko­lek­ci­ji 8.000 dje­la

Zgra­da Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umjet­no­sti, dje­lo ar­hi­te­ka­ta Iva­na An­ti­ća i Ivan­ke Ras­po­po­vić, gra­đe­na od 1960. do 1965. go­di­ne, za­tvo­re­na je 2007. ka­da je ot­po­če­la re­kon­struk­ci­ja i adap­ta­ci­ja. Ob­no­va te re­per­zen­ta­tiv­ne zgra­de pod­ra­zu­mi­je­va­la je ure­đe­nje po­drum­skih pro­sto­ri­ja (de­poa, ra­di­o­ni­ca, ate­ljea za kon­zer­va­ci­ju i eko­no­ma­ta), sre­đi­va­nje kro­va, iz­mje­šta­nje ener­get­skog blo­ka iz zgra­de mu­ze­ja u za­se­ban obje­kat, kom­plet­no ure­đe­nje en­te­ri­je­ra, za­mje­nu in­sta­la­ci­ja i ob­na­vlja­nje fa­sa­de. Mu­zej je na­kon ovih ra­do­va do­bio pro­stor i opre­mu za iz­la­ga­nje i pre­zen­to­va­nje umjet­nič­kih dje­la u skla­du sa svjet­skim mu­ze­o­lo­škim stan­dar­di­ma i pred­sta­vlja pa­met­nu zgra­du u ko­joj je sve kom­pju­te­ri­zo­va­no. Ko­lek­ci­ja Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umjet­no­sti for­mi­ra se još od 1958. go­di­ne, da­nas bro­ji vi­še od 8.000 dje­la.