Ka­da je 17. ju­la 1942. go­di­ne po­če­la Bit­ka za Sta­ljin­grad, Dru­gi svjet­ski rat već je uve­li­ko tra­jao. Upr­kos či­nje­ni­ci da je su­kob za­hva­tio bu­kval­no ci­je­li svi­jet, ni­ko ni­je mo­gao ni da pret­po­sta­vi da će to bi­ti rat ka­ta­stro­fal­nih ra­za­ra­nja, kao i rat ko­ji je do­veo do mi­li­on­skih ljud­skih žr­ta­va. Ipak, u tom mo­men­tu Nje­mač­ka i nje­ne sa­ve­zni­ce već uve­li­ko ra­tu­ju pro­tiv SSSR-a, ni­ko ni­je ni slu­tio da će Bit­ka za Sta­ljin­grad tra­ja­ti čak 200 da­na. Od­no­sno, ka­ko pod­sje­ća Đor­đi­ja N. Zu­ber, bit­ka ko­ja je po­če­la 17.7.1942. go­di­ne, tra­ja­la je sve do 2. fe­bru­a­ra 1943. go­di­ne. No, iako ta­da ni­je za­vr­šen su­kob SSSR-a i Nje­mač­ke, ova bit­ka bi­la je jed­na od pre­sud­nih ko­ja je na­go­vi­je­sti­la da Hi­tler i nje­go­va ar­ma­da ne­će do­bi­ti Dru­gi svjet­ski rat.
– Sta­ljin­grad­ska bit­ka je naj­ve­ća bit­ka u isto­ri­ji ra­to­va­nja. Ujed­no, ona je naj­du­ža bit­ka to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, ko­ja je tra­ja­la pu­nih 200 da­na. Bor­ba na ko­ti 102, u Ma­mo­jev Kur­ga­nu vo­đe­na je 135 da­na i no­ći. Ne­ka­da je ko­ta pre­la­zi­la iz ru­ke u ru­ku ne­ko­li­ko pu­ta na dan. Ne­ma evi­den­ci­je u či­jim ru­ka­ma je če­šće bi­la, ali to je bi­la jed­na od naj­kr­va­vi­jih epi­zo­da Dru­gog svjet­skog ra­ta. Pre­ma ne­kim ocje­na­ma, na obje stra­ne iz­gi­nu­lo je čak dva mi­li­o­na lju­di. Njem­ci su iz­gu­bi­li mi­li­on i sto hi­lja­da voj­ni­ka. Ma­mo­jev Kur­gan je imao iz­u­zet­no va­žan stra­te­ški zna­čaj, jer je sa nje­go­vog vr­ha bio od­li­čan vi­dik, a sa­mim tim i mo­guć­nost gra­na­ti­ra­nja ci­je­log Sta­ljin­gra­da – pri­ča Zu­ber.
Ka­ko pod­sje­ća, so­vjet­ski mar­šal Va­si­lij Čuj­kov, he­roj So­vjet­skog Sa­ve­za, go­vo­rio je da je po­zi­ci­ja te ko­te bi­la pi­ta­nje ži­vo­ta i smr­ti.
– Od Sta­ljin­gra­da su osta­le sa­mo zi­di­ne. Ko­man­dant Don­skog fron­ta mar­šal K. Ro­ko­skov­ski 2. fe­bru­a­ra po­slao je te­le­gram vr­hov­nom ko­man­dan­tu Jo­si­fu Vi­sa­ri­o­no­vi­ču Džu­ga­švi­li­ju Sta­lji­nu, da je Don­ski front po­tu­kao i uni­štio Hi­tle­ro­vu ar­mi­ju i za­ro­bio sko­ro 500 hi­lja­da voj­ni­ka i 30 ge­ne­ra­la na če­lu sa Fon Pa­ol­som. Sta­ljin­grad­ska bit­ka ozna­či­la je po­če­tak kra­ja Tre­ćeg Raj­ha – pod­sje­ća Zu­ber. On iz­no­si i za­ni­mlji­ve po­dat­ke ko­ji se ti­ču sta­ti­sti­ke ve­za­ne za Sta­ljin­grad­sku bit­ku.
– To­kom bit­ke ko­ri­šće­no je 28 hi­lja­da to­po­va i mi­no­ba­ca­ča svih ka­li­ba­ra, tri hi­lja­de ten­ko­va, dvi­je i po hi­lja­de bor­be­nih avi­o­na. Nje­mač­ka ko­man­da je na Sta­ljin­grad po­sla­la mi­li­on i 100 hi­lja­da voj­ni­ka. Bit­ka za Sta­ljin­grad bi­la je za­o­kret u svjet­skoj isto­ri­ji. Ka­ta­stro­fa Nje­ma­ca pod Sta­ljin­gra­dom u mno­go­me je uti­ca­la na pad mo­ra­la u Ver­mah­tu. Ne­du­go na­kon ove bit­ke, voj­ske Ita­li­je, Ru­mu­ni­je, Bu­ga­r­ske, Ma­đar­ske i Fin­ske su ka­pi­tu­li­ra­le – na­vo­di Zu­ber.
No, SSSR se odu­žio svo­jim he­ro­ji­ma, ne sa­mo me­da­lja­ma i po­ča­sti­ma, već i ve­le­lep­nim spo­me­ni­kom, ko­ji do­mi­ni­ra i dan-da­nas nad ne­ka­da­njim Sta­ljin­gra­dom, da­nas Vol­go­gra­dom. Vječ­ni spo­men žr­tvi ovog gra­da i nje­go­vih sta­nov­ni­ka i voj­ni­ka Cr­ve­ne ar­mi­je ko­ji su pro­šli kroz naj­go­ra is­ku­še­nja to­kom tra­ja­nja ove bit­ke, osmi­slio je ru­ski va­jar na­šeg po­ri­je­kla Jev­ge­ni­j Vu­če­tić, či­ji je otac Sr­bin iz Bje­lo­pa­vli­ća, pri­ča Zu­ber.
– So­vjet­ska bo­gi­nja po­bje­de ili ka­ko je Ru­si na­zi­va­ju „Maj­ka otadž­bi­ne” iz­gra­đe­na je kao sim­bol po­bje­de u čast he­ro­ji­ma Sta­ljin­grad­ske bit­ke. Skulp­tu­ru je pro­jek­to­vao Jev­ge­ni­je Vu­če­tić, a na­la­zi se na ne­ka­da­šnjoj ko­ti Ma­ma­jev Kur­gan. Za­hva­lju­ju­ći ovoj mo­nu­men­tal­noj skulp­tu­ri, ko­ja bdi­je na Vol­go­gra­dom, taj kom­pleks se ubra­ja da­nas me­đu se­dam ču­da Ru­si­je – ka­že Zu­ber.
Ž.J.


Mo­nu­men­tal­ni spo­me­nik za he­ro­je SSSR-a

Gra­đe­vin­ski ra­do­vi na kom­plek­su i skulp­tu­ri na Ma­ma­jev Kur­ga­nu po­če­li su 1956, a za­vr­še­ni su 1967. go­di­ne. Ovaj me­mo­ri­jal­ni kom­pleks za­u­zi­ma 26 hek­ta­ra. Do vr­ha sta­tue vo­di 200 gra­nit­nih ste­pe­ni­ca ko­je sim­bo­li­zu­ju 200 kr­va­vih da­na bit­ke, ka­že Zu­ber.
– Po­red glav­ne skulp­tu­re „Maj­ke otadž­bi­ne” na kom­plek­su se na­la­zi još 35 gra­nit­nih spo­me­ni­ka po­sve­će­nih he­ro­ji­ma So­vjet­skog Sa­ve­za. Na po­seb­no is­tak­nu­tom mje­stu sa­hra­njen je dvo­stru­ki he­roj SSSR-a mar­šal Va­si­lij Čuj­kov.
Sa­ma sta­tua „Maj­ke otadž­bi­ne” vi­so­ka je 82 me­tra, a mač ko­ji dr­ži u ru­ci dug je 32 me­tra. Po­sto­lje je vi­so­ko 50 me­ta­ra, a te­ško osam hi­lja­da to­na, dok je osno­va po­sto­lja vi­so­ka 16 me­ta­ra – is­ti­če Zu­ber ne­ke od po­da­ta­ka ve­za­nih za mo­nu­men­tal­ni spo­me­nih he­roj­skoj epo­pe­ji Dru­gog svjet­skog ra­ta, ko­ji je osmi­slio Vu­če­tić.