Nedavno onlajn uživo emitovanje predstave Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) „Kad su cvetale tikve” izazvalo je veliko interesovanje pozorišnih sladokusaca širom regiona. Gotovo deset hiljada ljudi platilo je ulaznicu da vidi putem lajv strima ovu hit predstavu BDP nastalu po kultnoj knjizi Dragoslava Mihailovića koju je režirao Boban Skerlić, a u kojoj briljira trenutno najpopularniji glumac u regionu i Rusiji Miloš Biković. Predstava za koju se već sedam godina traži karta više titlovana je na ruski i engleski, pa je tako omogućeno da je vidi mnogo veći broj gledalaca na svim kontinentima.
Ovo emitovanje opet je aktuelizovalo pitanje koje se postavlja već devet mjeseci - kako to da naša državna pozorišta - Crnogorsko narodno pozoriše i Kraljevsko pozorište „Zetski dom”, nisu omogućila svojim gledaocima i pretplatnicima istu priliku. Plaćanje ulaznica za onlajn prenose predstava i te kako bi dobro došlo glumcima koji nemaju stalni angažman i redovne prihode, kao i ostalim pozorišnim honorarcima.
U odgovorima nedavno pristiglim na pitanje da li ćemo ubuduće moći i mi u Crnoj Gori nečemu sličnom da svjedočimo, iz oba državna teatra dobili smo negativan odgovor. U „Zetskom domu” nema uslova za tako nešto, pisalo je u odgovoru. Iz CNP-a stigao je odgovor u kome se navodi da ako kovid kriza potraje, ova kuća će u saradnji sa javnom servisom emitovati predstave sa repertoara na malim ekranima. Dakle, onlajn prikazivanje, prenos uživo i naplaćivanje ulaznica nije opcija.
U želji da čitaocima približimo ono što se već zove „nova teatraska realnost” i u regionu i u svijetu, potražili smo informacije i objašnjenja u BDP, koje je prvo počelo među pozorištima da okuplja svoju publiku na ovaj način. Kako nam je objasnio izvršni producent ovog teatra Srđan Obrenović proces je jednostavan i već dugo nije (i ne bi trebalo da bude) nikakva nepoznanica u sferi pozorišne produkcije.
– BDP ima ugovor sa firmom koja je zakupila server preko kojeg se emituje naša predstava uživo. To je to, sve je jednostavno. Ta firma obavlja cio posao, odnosno omogućava lajv strim i mogućnost prodaje karata onlajn. Sa tehnologijom koju imamo na raspolaganju sve je moguće i sve se može. Nama je cilj da nastavimo ovako da emitujemo predstave i da nam to postane tradicionalno. Kojim intenzitetom, to još uvijek ne mogu reći, ali, sigurno će biti takvih akcija u našem pozorištu nadalje, ovo je samo početak – izjavio je Obrenović za „Dan”.
Izvršni producent u BDP-u je dodao da pozorišta obezbjeđivanjem uslova za onlajn prikazivanje i prenose uživo šire broj svojih gledalaca i omugućavaju dodatne prihode i da se ulaganja u ovaj vid produkcije isplate.
Proces koji omogućava da jedno pozorište može da digne zavjesu i u internet formatu objasnio nam je sistem administrator iz Podgorice Vojislav Jovanović.
– Naplaćivanje striminga može se izvesti na nekoliko načina, možete imati sopstveni Jutjub kanal, gdje posjetilac/gledalac plaća Jutjubu da bi gledao određeni sadržaj, a može i preko sopstvenog sajta uz pomoć dedikejtid servera (dedicated server), koji omogućava razmjenu dovoljne količine podataka za strimovanje videa. Da bi se gledalac ulogovao mora ostaviti svoje podatke ili platiti „ulaznicu” – objašnjava on.
– Imati sve to, a ne koristiti ga konstantno, ne isplati se. Ovo može biti isplativo na duži period, jer ako se posjeduje dobra infrastruktura umjesto oko 400 gledalaca koliko može da stane u salu CNP-a, predstavu može vidjeti odjednom više hiljada ljudi. To je ozbiljan projekat, koji zahtijeva truda i para, ali može donijeti i veliku korist – poručio je on.
Jovanović je dodao i da u eri digitalizacije, uz pristojan projekat, našim pozorištima nije neizvodljivo da platformu za striming predstava uživo mogu uz volju i znanje uspostaviti i uz pomoć sredstava iz nekog od EU fondova. S.Ć.

---

Nevelika ulaganja, a zarada mnogo veća
Jovanović ističe da u Crnoj Gori postoji nekoliko agencija koje se bave upravo takvom produkcijom, a koje će za nekoliko hiljada eura, 10 do 15, napraviti aplikaciju za strimovanje poput EON-a ili Jutjuba u malom. Neophodni video link košta 150 do 200 eura.
Samo emitovanje na Internetu nije skupo – podrazumijeva postojanje veb sajta koji podržava striming, kao i skriptu da bi se striming mogao naplaćivati. To podrazumijeva „parče koda” koji košta od 500 do 1.000 eura. Mogu se koristiti već postojeće platforme, što je za onog koji emituje besplatno, a onaj ko pruža tu uslugu naplaćuje se od onlajn ulaznica, objašnjava Jovanović.



”