Pisac, publicista i politički analitičar Saša Đurović nakon uspjeha knjige „Arhiv karusel”, uskoro će obradovati publiku novom knjigom, koju će objaviti „Laguna”.
– Knjiga je logičan nastavak knjige „Arhiv karusel”, knjige koja je bez ikakve reklame, izazvala takvu pozornost da je predsjednik žirija bio ljut na mene što nijesam izdao u Srbiji jer bih dobio Ninovu nagradu. Odgovorio sam da meni nagrade ne znače mnogo, pogotovo u vremenu u kom su one apsolutno devalvirane i kad je glavna refernca za dobijanje istih partijska pripadnost. Pogledajte ko je i kako dobio Njegoševu nagradu. Ne znam mu opus, ali znam da, dok sam pisao u „Pobjedi” on je pisao „samizdat” odvojeno!? Nimalo reprezentativno. A moja knjiga je logičan slijed – pojasnio je Đurović za „Dan”. Đuroviću je ovo treća knjiga po redu. Prva je zbirka kolumni iz „Borbe”. Saradnja sa Lagunom mu je predložena još 2014, ali nije bio zainteresovan, nakon čega je sada pristao.
– Od ove knjige očekujem isto što i od prethodne. Nikad sebi ne bih dozvolio luksuz da izdam knjigu koja nije makar odlična. Bolji i strožiji kritičar od mene samog mi ne treba, mada mi imponuje kad me jedan Slobodan Tišma svrsta u rang s Beketom i Strindbergom. No, kad prođe moje filtere, znam da je knjiga spremna za publiku. Vida Ognjenović mi je jednom rekla „Nije mi lako čitati tvoje knjige”. Pitao sam zašto, a ona kaže „Pa tako, te knjige prepune sebe.” Rekoh, „ma nije valjda, Vido, ja još minimiziram”, a ona kaže „sjajno ti sebe izmjestiš iz žiže, u vremenu samoreklamera, ali ja tvoje knjige moram da čitam polako, da duže uživam” - pojasnio je Đurović. Ističe da ne voli eksponiranje.
– Eksponiranje prepuštam samozvanim piscima, piscima „sezonskim radnicima”. Ozbiljni pisci su svjesno izopšteni iz medija, pojavljuju se tek toliko da se zna da rade. Mene je sram što spot čiji sam protagonist ima milion pregleda a intervju sa velikim Mešom Selimovićem jedva hiljadu. Ali, ovo je region samoreklamera koji prodaju vlastiti proizvod reklamirajući ga bjesomučno, sviješću tezge. Ta svijest je miljama daleko od mene. Meni je draže da moju knjigu pročita stotinu umnih nego milion mediokriteta. Draže mi je što me pročita jedan Ljuša Ristić nego stotinu jedva opismenjenih trendi političara. Na koncu, između Pikasa i Modiljanija uvjek glasam za ovog drugog, manje poznatog i priznatog ali darovitijeg i kvalitetnijeg, i sam Pikaso mu je intimno zavidio. Nije sve kako izgleda. Mnogo toga sam naučio čitajući fusnote – zaključuje Đurović.
A.Ć.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
