Lju­bi­te­lji li­kov­ne umjet­no­sti u pri­li­ci su da do 13. no­vem­bra po­gle­da­ju iz­vr­snu i iz­u­zet­no za­ni­mlji­vu po­stav­ku „Pro­la­zni­ci” no­vo­sad­skog sli­ka­ra Ra­do­va­na Jo­ki­ća u Mo­der­noj ga­le­ri­ji pod­go­rič­kih Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja. Iz­lo­žba je otvo­re­na u sklo­pu ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni Voj­vo­di­ne u Pod­go­ri­ci”, či­ji or­ga­ni­za­tor je Po­kra­jin­ska vla­da AP Voj­vo­di­ne.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu Ivan Đo­ko­vić, pot­pred­sjed­nik Po­kra­jin­ske vla­de Voj­vo­di­ne, is­ta­kao je da je Jo­ki­će­vo stva­ra­la­štvo, upr­kos nje­go­vim ur­ba­nim te­ma­ma s vre­lim as­fal­tom, si­vi­lom be­to­na ko­je „raz­bi­ja” ero­tič­nost že­na, sa­mo mo­di­fi­ka­ci­ja nje­go­vog iz­vo­r­nog cr­no­gor­skog iden­ti­te­ta ve­za­nog za ov­da­šnji ka­men. A, do me­ta­mor­fo­ze tog ka­me­na je do­šlo u su­sre­tu nje­go­vih ko­ri­je­na s mir­no­ćom voj­vo­đan­ske rav­ni­ce, i do­bi­li smo ove sli­ke, re­kao je Đo­ko­vić. Do­dao je i da je Jo­kić kao ne­ka­da­šnji pr­vi čo­vjek kul­tu­re u Gra­du No­vom Sa­du uve­li­ko za­slu­žan što će upra­vo ovaj grad 2021. go­di­ne bi­ti Evrop­ska pre­sto­ni­ca kul­tu­re.
- Taj sta­tus pre­sto­ni­ce evrop­ske kul­tu­re No­vi Sad do­bio je, kao i ta plod­na rav­ni­ca, i zbog ka­me­na ko­ji smo mi do­ni­je­li u sr­ci­ma, i ko­ji smo mi ta­mo do­se­lje­ni po­di­je­li­li ta­mo s lju­di­ma ko­ji su ima­li u svo­joj osno­vi ne­bo, ze­mlju, ži­to, vi­no... i iz tog spo­ja ka­me­na i sve­ga to­ga plod­nog iz­ni­kla je spe­ci­fič­na voj­vo­đan­ska kul­tu­ra, slič­na po svo­joj mul­ti­et­nič­no­sti i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti kul­tu­ri Cr­ne Go­re. Za­to smo kre­nu­li da je da­nas spa­ja­mo i da tu sa­rad­nju pro­du­bi­mo – re­kao je Đo­ko­vić.
Jo­kić je obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma re­kao da isto­vre­me­no osje­ća tu­gu i ra­dost, jer se u Cr­noj Go­ri po­no­vo pred­sta­vlja na­kon 17 go­di­na, a ta­da je iz­la­gao u ga­le­ri­ji „Most”. Pri­tom, iz­ra­zio je na­du da ne­će po­no­vo pro­ći to­li­ko vre­me­na da po­no­vo do­bi­je pri­li­ku da iz­la­že u Cr­noj Go­ri, u ko­joj osje­ća da je do­šao me­đu pri­ja­te­lje, a po­stav­ka u Mo­der­noj ga­le­ri­ji, na ko­joj je pred­sta­vio 26 sli­ka, jed­na je od naj­har­mo­nič­ni­jih do­sad u nje­go­voj ka­ri­je­ri.
Osvr­ću­ći se na uvod­nu ri­ječ Đo­ko­vi­ća, sli­kar ka­že da je či­nje­ni­ca da ka­men za­i­sta „od­re­đu­je” Cr­no­gor­ce gdje god se na­la­zi­li.
- Iz­gle­da da su Cr­no­gor­ci iz­u­zet­no ta­len­to­van na­rod, i taj ta­le­nat ni­je do­šao ne znam ot­kud, već upra­vo iz te te­ško­će, te te­ži­ne ka­me­na. I kao u ki­ne­skoj po­slo­vi­ci di­sa­nje je po­sta­lo ve­li­ki uz­dah, i pre­tvo­ri­lo se ne sa­mo u lje­po­tu, već u sa­dr­žaj ko­ji svje­do­či o oni­ma ko­ji su bi­li pri­je nas. Na­dam se da sam ne­gdje is­pi­sao ne­ko svje­do­čan­stvo i o na­ma i o ono­me što se sa­da de­ša­va – re­kao je Jo­kić na otva­ra­nju svo­je iz­lo­žbe „Pro­la­zni­ci”. Ka­ko je do­dao, već pr­vi uti­sci ko­je je po­di­je­lio s pu­bli­kom go­vo­ri mu da se po­sma­tra­či la­ko iden­ti­fi­ku­ju s nje­go­vim ra­do­vi­ma, a što opet upu­ću­je na slje­de­će:
- Sva­ko se­be vi­di is­pred iz­lo­ga, u autu, sva­ko osje­ća po­tra­gu za onim što nam ne­do­sta­je, što nam fa­li, da mo­ra­mo bi­ti li­je­pi, da mo­ra­mo po dik­ta­tu in­du­stri­je ima­ti ne­ke bren­do­ve, i da po­la­ko gu­bi­mo bit­ku sa osvaj­njem sa­dr­ža­ja i iden­ti­te­ta, jer, za tim vi­še ne­ma po­tre­be – ku­pi­te, jef­ti­no je... Iz­gle­da da svi mo­ra­mo da bu­de­mo li­je­pi ka­ko su oni pro­pi­sa­li. I me­ne ta sli­ka uz­bu­đu­je, a ne znam što nam ona no­si i ka­ko će to iz­gle­da­ti u bu­duć­no­sti. Pla­šim se da od­u­sta­je­mo od sa­dr­ža­ja, iden­ti­te­ta, i da će­mo svi sa­mo u ovom re­gi­o­nu ku­po­va­ti, umje­sto pro­iz­vo­di­ti. A, ja po­ku­ša­vam da pro­iz­vo­dim, da upo­zo­ra­vam da mo­ra­mo ču­va­ti kul­tu­ru i umjet­nost jer je­di­no mi mo­že­mo do­no­si­ti ide­je, a ide­je će nas sa­ču­va­ti da ne bu­de­mo sa­mo kup­ci, već da pro­iz­vo­di­mo, i da svi­jet vi­di naš ta­le­nat i mo­guć­no­sti – za­klju­čio je Jo­kić obra­ća­ju­ći se pu­bli­ci.Ž.J.


Krat­ka bi­o­gra­fi­ja

Ra­do­van Jo­kić ro­đen je 1962. go­di­ne u Cr­ven­ki. Di­plo­mi­rao na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du, od­sjek sli­kar­stvo (1994). Sa­mo­stal­no iz­la­že od 1986. go­di­ne. Uče­stvo­vao na mno­gim grup­nim iz­lo­žba­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu. Ži­vi i ra­di u No­vom Sa­du. Sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe: No­vi Sad, Kaj­zer­sla­u­tern, Haj­del­berg, Be­o­grad, Vr­bas, Ku­la, Sve­ti Ste­fan, Bar, Pod­go­ri­ca, Su­bo­ti­ca, Pa­riz, Be­či­ći, Vr­šac, Sent Ga­len, Som­bor. Na­gra­de: Pr­va na­gra­da, Je­se­nji sa­lon, Vr­bas (1989); Pr­va na­gra­da Ga­le­ri­je Atri­jum, Be­o­grad (1994); Na­gra­da Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du za ostva­re­ne vr­hun­ske re­zul­ta­te u do­me­nu umet­no­sti, No­vi Sad (1994); Pr­va na­gra­da te­mat­ske iz­lo­žbe Ni­ko­la Te­sla, Zre­nja­nin (1995).