Po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 100 go­di­na od Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je, Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka „Đur­đe Cr­no­je­vić” pri­re­di­la je iz­lo­žbu knji­ga „Ru­ska avan­gar­da i Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja”.
U ime do­ma­ći­na pu­bli­ku je po­zdra­vi­la bi­bli­o­te­kar­ka Bran­ka Ka­lu­đe­ro­vić ko­ja je pod­sje­ti­la da su ove go­di­ne, po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 100. go­di­šnji­ce od Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je, or­ga­ni­zo­va­ni broj­ni kul­tur­ni do­ga­đa­ji u in­sti­tu­ci­ja­ma ši­rom svi­je­ta, od lon­don­ske Kra­ljev­ske aka­de­mi­je do nju­jor­škog Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umjet­no­sti. Ona je na­ve­la da je autor­ka ove iz­lo­žbe bi­bli­o­te­kar­ka - sa­vjet­ni­ca Mi­le­ni­je Vra­čar, i da sa­dr­žaj iz­lo­žbe či­ni do­ku­men­tar­na i isto­rij­ska li­te­ra­tu­ra o Ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji na ru­skom i dru­gim je­zi­ci­ma kao i knji­žev­na dje­la ru­skih auto­ra o Ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu pi­sac Mo­mir M. Mar­ko­vić ka­zao je da je Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja hva­lje­na i sla­vlje­na, ali i ospo­ra­va­na, opanj­ka­va­na i stig­ma­ti­zo­va­na.
- No, ka­ko god, bi­li su to, ka­ko re­če Džon Rid „da­ni ko­ji su po­tre­sli svi­jet”. Ja ka­žem, bi­li su to da­ni ko­ji su pro­mi­je­ni­li svi­jet, i to ne­po­vrat­no. To je bi­la eks­plo­zi­ja gnje­va i na­de, no­ve vi­zi­je svi­je­ta i svet­skog po­ret­ka. Sta­ri svi­jet Ru­si­je, svi­jet bo­lja­ra, jun­ke­ra i knu­te, upla­šen re­vo­lu­ci­o­nar­nim ra­di­ka­li­zmom, že­sto­ko se opi­rao. Ot­po­ru se pri­dru­ži­la i po­dr­ža­la ga za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja. Ona o ko­joj Alek­san­dar Blok, pje­snik re­vo­lu­ci­je ka­že: „Vi vje­ko­vi­ma na is­tok gle­da­te, ko­pa­ju­ći bi­se­re no­ve, i smi­je­še­ći se, vri­je­me ra­ču­na­te, kad će­te upra­vi­ti to­po­ve” – ka­zao je Mar­ko­vić.
On je is­ta­kao da su ide­je Ok­to­bra ima­le ma­gič­nu moć i za Cr­no­gor­ce te da iako se ne zna tač­no ko­li­ko ih je uče­stvo­va­lo u re­vo­lu­ci­ji, nji­ho­vo je uče­šće bi­lo za­pa­že­no i ci­je­nje­no.
- Na jed­nom sa­stan­ku ru­ko­vod­stva Fe­de­ra­ci­je ino­stra­nih ko­mu­ni­stič­kih gru­pa, a ju­go­slo­ven­ska je bi­la naj­broj­ni­ja, od­lu­če­no je da se svi Cr­no­gor­ci sta­ve na ras­po­la­ga­nje voj­nom ko­me­sa­ri­ja­tu. Cr­na Go­ra je ta­da, kao i na­red­nih go­di­na i de­ce­ni­ja, pre­ži­vlja­va­la dra­mu op­stan­ka, a na­du u op­sta­nak su po­sred­no i ne­po­sred­no pod­u­pi­ra­le ide­je re­vo­lu­ci­je ko­je je u Cr­nu Go­ru 1921. go­di­ne do­nio dr Vu­ka­šin Mar­ko­vić – re­kao je on.
Mar­ko­vić je iz­me­đu osta­log na­veo i da je upr­kos da­na­šnjem uobi­ča­je­nom mi­šlje­nju da su ide­je Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je de­pla­si­ra­ne, da je re­vo­lu­ci­ja kao i nje­ni ak­te­ri mr­tva i da je sve sa­hra­nje­no u kov­če­gu isto­ri­je, sa­vre­me­ni svi­jet traj­no „kon­ta­mi­ni­ran” ide­ja­ma i stva­ra­lač­kom ener­gi­jom Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je te da su umjet­nič­ka ener­gi­ja i ide­je ko­je su iz so­vjet­ske Ru­si­je iz­vr­ši­le „in­va­zi­ju” na za­pad­nu ci­vi­li­za­ci­ju, traj­no za­u­ze­le „stra­te­ška” mje­sta u kul­tu­ri.Z. P.