Pre­ma sta­vo­vi­ma prof. dr Želj­ka Vu­ja­di­no­vi­ća, re­dov­nog pre­da­va­ča na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Ba­nja­lu­ci, Bje­lo­pa­vli­ći su se do­se­li­li u ove kra­je­ve u 15. vi­je­ku i tu za­te­kli sta­ro­sje­di­o­ce, po­put Lu­ža­na i Špa­nja. On sma­tra da su se no­vi sta­nov­ni­ci ovo­ga kra­ja na da­na­šnju te­ri­to­ri­ju Bje­lo­pa­vli­ća do­se­li­li iz kra­je­va ko­ji su bi­li na pu­tu tur­ske na­je­zde, a da pr­vi po­da­ci iz osman­skih po­pi­sa po­ka­zu­ju da je kra­jem 15. vi­je­ka u Bje­lo­pa­vli­ći­ma bi­lo oko 200 ku­ća.
On je pri­mje­tio da po­sto­ji ve­li­ka po­le­mi­ka o to­me ka­da se Bi­je­li Pa­vle do­se­lja­va u Bje­lo­pa­vli­će i da li je to bi­lo pri­je ili po­sli­je Ko­sov­ske bit­ke. Ve­ći­na isto­ri­ča­ra sma­tra da se on do­se­lio u vri­je­me Je­le­ne An­žuj­ske, po­čet­kom 14. vi­je­ka. Pre­ma ri­je­či­ma pro­fe­so­ra Vu­ja­di­no­vi­ća, za iz­u­ča­va­nje Bje­lo­pa­vli­ća zna­čaj­ni su tur­ski tef­te­ri iz 1477. go­di­ne. U to vri­je­me Bje­lo­pa­vli­ći su pri­pa­da­li Her­ce­go­vač­kom san­dža­ka­tu sa sje­di­štem u Fo­či.
– Pre­ma tom po­pi­su mo­že­mo za­klju­či­ti da su Bje­lo­pa­vli­ći već ta­da bi­li for­mi­ra­ni kao ple­me, ali da ta­da ni­je­su bi­li svi po­pi­sa­ni, jer sje­ver­ni dio ple­me­na ni­je bio pod kon­tro­lom tur­ske dr­ža­ve. Od tih 200 po­pi­sa­nih do­ma­ćin­sta­va ime­na su slo­ven­ska i sta­ro­srp­ska. U tom po­pi­su po­sto­ji sa­mo je­dan mu­sli­man, od­no­sno Sken­der či­ji je otac hri­šća­nin i mo­žda je to pr­vi slu­čaj isla­mi­za­ci­je u Bje­lo­pa­vli­ći­ma. Ne­što ka­sni­je ple­me po­sta­je dio ska­dar­skog san­dža­ka­ta, ali ma­lo šta se mi­je­nja u po­da­ci­ma, jer su ime­na i ta­da ista, od­no­sno slo­ven­ska i sta­ro­srp­ska. Po to­me se mo­že za­klju­či­ti da kra­jem 15. vi­je­ka još uvi­jek ne­ma isla­mi­za­ci­je i da je to ka­sni­ji pro­ces. Ta po­ja­va je no­vi­jeg da­tu­ma i da do to­ga do­la­zi zbog so­ci­jal­nih pri­vi­le­gi­ja – is­ti­če prof dr Vu­ja­di­no­vić.
On do­da­je da po­da­ci go­vo­re da su Bje­lo­pa­vli­ći po­čet­kom 17. vi­je­ka ima­li 300 ku­ća i oko 800 voj­ni­ka. U po­čet­ku u Bje­lo­pa­vli­ći­ma ne po­sto­je se­la i ona se for­mi­ra­ju tek oko 1485. go­di­ne. Po to­me šta su bi­li du­žni da da­ju kao po­rez Tur­ci­ma mo­že se za­klju­či­ti da su Bje­lo­pa­vli­ći na­kon na­stan­ka uz­ga­ja­li pro­so, je­čam, helj­du, ma­lo pše­ni­ce, a ku­ku­ruz i krom­pir se po­mi­nju tek u 19. vi­je­ku.
On je na­gla­sio da su u na­u­ci po­za­na­te dvi­je te­ri­je na­stan­ka ple­me­na. Jed­na je et­no­lo­ška i nju je de­fi­ni­sao Jo­van Cvi­jić.
– On ka­že da su ple­me­na Cr­ne Go­re i Br­da za­pra­vo na­sta­vak sred­njo­vje­kov­nih ple­me­na. On sma­tra da su u dr­ža­vi Ne­ma­nji­ća po­sto­ja­li svi ele­men­ti ple­men­ske or­ga­ni­za­ci­je, ali da je dr­ža­va u to vri­je­me ogra­ni­ča­va­la i su­zbi­ja­la nji­ho­vu auto­no­mi­ju. Ta ple­me­na su u vri­je­me tur­skih osva­ja­nja po­če­la su da oja­ča­va­ju, od­no­sno u su­ko­bu sa tur­skim osva­ja­či­ma ne­ka­da­šnja ple­me­na su se okre­ta­li se­bi i ču­va­li su ono što su ra­ni­je bi­li stvo­ri­li. No­va tur­ska vlast osta­vlja­la je ple­me­ni­ma od­re­đe­ni ste­pen auto­no­mi­je, po­seb­no u se­li­ma i po­ro­di­ci, pa su ple­me­na na taj na­čin ču­va­la svoj iden­ti­tet. Dru­ga te­o­ri­ja o na­stan­ku ple­me­na dje­lo je če­škog isto­ri­ča­ra Kosntan­ti­na Ji­ri­če­ka. On je pro­u­ča­va­ju­ći do­ku­men­ta za­pa­zio da se u nji­ma stal­no po­mi­nju sto­čar­ski ka­tu­ni i pret­po­sta­vio je da su oni za­pra­vo pr­vi ele­men­ti na­stan­ka ple­me­na. Ta­kvu te­o­ri­ju po­dr­ža­va­li su i broj­ni dru­gi isto­ri­ča­ri. Oni sma­tra­ju da ple­me­na na­sta­ju stra­ti­fi­ka­ci­jom sto­čar­skih ka­tu­na i nji­ho­vim pre­la­skom u rav­ni­cu – po­ja­snio je prof. dr Vu­ja­di­no­vić. I.M.