Na her­ceg­nov­skom Tr­gu od ći­ri­li­ce prek­si­noć je pred­sta­vlje­na no­va zbir­ka po­e­zi­je mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja „Trep­ta­ji ne­iz­re­ci­vog”, o ko­joj su go­vo­ri­li knji­žev­ni­ci Bu­di­mir Du­bak, ujed­no pi­sac pred­go­vo­ra, Ra­do­mir Ulja­re­vić, pje­snik i ured­nik iz­da­nja i knji­žev­ni kri­ti­čar Že­li­drag Nik­če­vić.
Uvod­no slo­vo odr­žao je Že­li­drag Nik­če­vić, ko­ji na­vo­di da se na­kon knji­ge „Trep­ta­ji ne­iz­re­ci­vog”, po­ja­vi­la i mi­tro­po­li­to­va knji­ga „Sv. Pe­tar Dru­gi Ce­tinj­ski pu­sti­njak i Lov­ćen­ski taj­no­vo­dac”, od­no­sno zbor­nik tek­sto­va tu­ma­če­nja Nje­go­še­ve po­e­zi­je, po­li­ti­ke, du­hov­ne mi­sli i ži­vo­ta. Po nje­mu, ova knji­ga mo­že bi­ti pro­gla­še­na epo­hal­nom po Cr­nu Go­ru, srp­sku kul­tu­ru i srp­sku du­hov­nost, tim pri­je što Nje­go­ša sa­gle­da­va u du­bljem svje­tlu. U tom kon­tek­stu je is­ta­kao da je mi­tro­po­li­to­va po­e­zi­ja, od­ziv na Nje­go­šev po­ziv.
- Nje­goš onu li­tur­gij­sku no­tu, onaj da­mar ili „Trep­taj ne­iz­re­ci­vog”, osje­ća ne­po­gre­ši­vo. On stva­ra ka­na­no­ne i re­li­gi­je. Zbog to­ga sma­tram da je Nje­goš ne sa­mo svet, ne­go da bi tre­ba­la sva­ka nje­go­va ri­ječ da nam bu­de sve­ta. Naš mi­tro­plit to zna i on svo­jom po­e­zi­jom osje­ća i uz­vra­ća Sv. Pe­tru Dru­gom Ce­tinj­skom - ka­zao je Nik­če­vić.
Du­bak je na­gla­sio da pje­snič­ko dje­lo mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja ak­tu­e­li­zu­je drev­no, a vječ­no sa­vre­me­no pi­ta­nje od­no­sa re­li­gi­je i po­e­zi­je. Is­ta­kao je da je nje­go­va po­e­zi­ja po­ja­nje no­vog pu­sti­nja­ka ce­tinj­skog.
- Ona je do­pu­na mo­li­tve u ol­ta­ru hra­ma. Ona je ra­do­sno-tu­žno sla­vo­slo­vlje Go­spo­du i nje­go­voj tvo­re­vi­ni. Ona je je­zik na ko­jem se sa­op­šta­va da je „U jag­nje­tu spas”. Nje­go­va pje­snič­ka mo­li­tva se na­sta­vlja i u no­voj knji­zi pje­sa­ma „Trep­ta­ji ne­iz­re­ci­vog”, ko­ja tvo­ri cje­li­nu sa zbir­kom „U jag­nje­tu je spas”. Ne­ke pje­sme su pret­hod­ni­ce, a ne­ke sljed­be­ni­ce onih ko­je či­ta­mo u ra­ni­je ob­ja­vlje­nim Am­fi­lo­hi­je­vim knji­ga­ma. Kao „U jag­nje­tu je spas”, go­to­vo sve pje­sme u knji­zi „Tre­pa­ta­ji ne­iz­re­ci­vog” su da­to­va­ne i pro­stor­no lo­ci­ra­ne. Za­hva­lju­ju­ći tim od­red­ni­ca­ma ko­je či­ta­o­cu ot­kri­va­ju po­vod, vri­je­me i mje­sto na­stan­ka, pje­sme do­bi­ja­ju ši­ri kon­tekst i zna­če­nje. Te in­for­ma­ci­je su svo­je­vr­sni ključ za ra­zu­mi­je­va­nje sa­me po­e­zi­je, ka­zao je Du­bak. Do­da­je da ovo sta­ro autor­sko po­ma­ga­lo či­ta­o­cu kod mi­tro­pli­ta Am­fi­lo­hi­ja, ima do­dat­nu funk­ci­ju, je­din­stvo vre­me­na, mje­sta i po­vo­da, dra­ma­ti­zu­je po­e­zi­ju isto­vre­me­no po­ten­ci­ra­ju­ći nje­nu bli­skost sa knji­žev­nim žan­ro­vi­ma, pu­to­pi­som i dnev­ni­kom u ko­ji­ma se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je iz­u­zet­no uspje­šno ogle­da.
Knji­ga „Trep­ta­ji ne­iz­re­ci­vog” već sa­mim na­slo­vom upu­ću­je na is­ho­di­šte mi­tro­po­li­to­ve po­e­zi­je, ko­li­jev­ka bo­go­na­dah­nu­tog pje­sni­ko­vog je­zi­ka je sam Bog-Lo­gos, ko­ji je ne­iz­re­civ. Pje­sme mi­tro­pli­ta Am­fi­lo­hi­ja če­sto su usti­ho­va­ni pu­to­pi­si sa­bi­je­ni u ora­ho­vu lju­sku. Kao što je Am­fi­lo­hi­je bo­go­na­dah­nu­tog dje­la grad­nje za­u­pu­šte­nih i opu­stje­lih hra­mo­va, mo­na­štva i sve­šten­stva, du­hov­nog ži­vo­ta i pra­vo­sla­vlja, ta­ko je i ova knji­ga još je­dan stub mo­nu­men­tal­ne gra­đe­vi­ne ko­ju po­di­že ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ( Ra­do­vić), po­ru­čio je Du­bak.
Ra­do­mir Ulja­re­vić, pje­snik i ured­nik iz­da­nja je upi­tao, ka­ko go­vo­ri­ti o po­e­zi­ji ko­ja to ni­je. - Ovo je po­e­zi­ja vi­ša od po­e­zi­je. Te­ško je go­vo­ri­ti o po­e­zi­ji ko­ja se oslo­bo­di­la sla­bo­sti, od stil­skih sred­sta­va, iro­ni­je, sar­ka­zma, cr­nog hu­mo­ra, za ko­ji­ma pje­sni­ci tra­ga­ju i bez ko­jih ne mo­gu za­pi­sa­ti ni stih. Ka­ko go­vo­ri­ti o po­e­zi­ji ko­ja se od­re­kla za­vo­dlji­vo­sti, mi­stič­no­sti i po­et­ske za­ča­ra­no­sti, o po­e­zi­ji ko­ja i ne že­li da bu­de po­e­zi­ja. Ona že­li da bu­de čist is­kaz, ko­ja će se upra­vo tom či­sto­tom, kva­li­fi­ko­va­ti da bu­de po­e­zi­ja i vi­še od po­e­zi­je. Taj po­jam či­sto­te je ve­zan za mi­tro­po­li­ta, još od nje­go­ve pr­ve knji­ge „Vra­ća­nje du­še u či­sto­tu”. Ov­dje či­ta­lac mo­ra da pre­đe na stra­nu lju­ba­vi, da bi shva­tio ovu po­e­zi­ju i či­ta­lac je po­zvan na pod­vig. To je je­di­ni na­čin či­ta­nja mi­tro­po­li­to­ve po­e­zi­je. Autor sa­gle­da­va svi­jet iz po­vi­še­ne tač­ke gle­di­šta i on kao da mi­lu­je ru­kom i lju­de ko­je sre­će i sve što vi­di. On ob­u­hva­ta po­gle­dom pu­nim lju­ba­vi, i kao da pa­ra­lel­no gle­da na oba svi­je­ta i za­to su nje­go­ve za­bi­lje­ške o ovom svi­je­tu, isto­vre­me­no svje­do­čan­stva o onom, ka­zao je Ulja­re­vić.
On je is­ta­kao da u mi­tro­po­li­to­vim knji­ga­ma mno­gi na­la­ze utje­hu i mno­gi će je tek na­ći, jer „ovo­ga je pje­sni­ka uz­vi­sio Go­spod, da vi­di Bo­ga”. Ri­ječ je, o ka­ko je po­ja­snio, ne­pre­kid­nom vi­đe­nju Bo­ga, te da pi­sa­nje iz te per­spek­ti­ve sa­mo mo­že iz­ro­di­ti smi­re­no­u­mlje. Po­ru­čio je, da je ov­dje ri­ječ o pje­snič­kom ner­vu jed­nog istin­skog sve­to­ta­jin­skog bo­go­slo­va.
U mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma uče­stvo­vao je hor „Sve­ti Ni­ko­laj Žič­ki” iz Čač­ka.
K.MA­TO­VIĆ


Raz­go­vo­ri o no­vim knji­ga­ma

Pro­gram Tr­ga od knji­ge ve­če­ras je „Raz­go­vo­ri o no­vim knji­ga­ma”. Bi­će pred­sta­vlje­ne zbir­ke po­e­zi­je Bu­di­mi­ra Du­ba­ka „Hrist u Adu”, o ko­joj će go­vo­ri­ti Že­li­drag Nik­če­vić, knji­žev­ni kri­ti­čar i pje­snik Đor­đe Bru­jić, po­tom Mi­li­ce Kralj „Čr­ni­li­ca”, ko­ju će pred­sta­vi­ti prof. i knji­žev­ni­ca Vi­šnja Ko­so­vić i knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak, i knji­ga Go­ra­na Ko­ma­ra „Sta­ri ći­ri­lič­ni nat­pi­si is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne”, o ko­joj će go­vo­ri­ti dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić.