U Vu­ko­vom kom­plek­su u šav­nič­kom se­lu Pet­nji­ca pr­o­mo­vi­sa­na je knji­ga Če­do­mi­ra Pa­vi­ća „S Pa­ci­fi­ka na Ska­dar­sko bla­to” ko­ju je iz­da­la Ma­ti­ca srp­ske - Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Pa­vić, ko­ji je 1882. go­di­ne ro­đen u Šav­ni­ku, knji­gu je ob­ja­vio 1913. go­di­ne u San Fran­ci­sku i ona je svo­je­vr­sno svje­do­čan­stvo o ope­ra­ci­ja­ma cr­no­gor­ske i srp­ske voj­ske pod Ska­drom u pe­ri­o­du od ok­to­bra 1912. do ja­nu­a­ra 1913. go­di­ne. Autor u knji­zi opi­su­je do­la­zak do­bro­vo­lja­ca iz Ame­ri­ke i nji­ho­vom uče­šću u oslo­bo­đe­nju Ska­dra, o mje­stu te voj­ne ope­ra­ci­je ne sa­mo u Pr­vom bal­kan­skom ra­tu već i cje­lo­kup­noj srp­skoj isto­ri­ji. Prof. dr Krin­ka Vi­da­ko­vić Pe­trov, ko­ja je uz To­ma­ša Ćo­ro­vi­ća i dr Đor­đa N. Lo­pi­či­ća pri­re­đi­vač iz­da­nja, na pro­mo­ci­ji je ka­za­la da je Pa­vi­će­va knji­ga bi­la go­to­vo ne­po­zna­ta sve dok je ni­je kra­jem `90. go­di­na ot­kri­la u bi­bli­o­te­ci Srp­skog na­rod­nog sa­ve­za u Pit­sbur­gu.
- Pa­vić je bio je­dan od vi­še hi­lja­da do­bro­vo­lja­ca iz Ame­ri­ke, ali je i iz­u­ze­tak me­đu nji­ma. Nje­go­va knji­ga „S Pa­ci­fi­ka na Ska­dar­sko bla­to” jed­no je od vr­lo ri­jet­kih svje­do­čan­sta­va, ali ne i je­di­no, o mo­ti­va­ci­ji do­bro­vo­lja­ca iz ame­rič­kog ise­lje­ni­štva, na­či­nu nji­ho­vog or­ga­ni­zo­va­nja, pu­to­va­nju iz San Fran­ci­ska u Nju­jork i po­tom od Nju­jor­ka do Ba­ra, po­nov­nom su­sre­tu s Cr­nom Go­rom, o ra­ti­štu, voj­nič­kom ži­vo­tu i osva­ja­nju tur­skog utvr­đe­nja na vr­hu Bar­da­njolt po­red Ska­dra. Pri­po­vi­je­da­nje te­če po hro­no­lo­škom re­do­slje­du, osim ma­lo­broj­nih isto­rij­skih di­gre­si­ja, kao što je ona ko­ja slu­ži da se ob­ja­sni smi­sao osva­ja­nja Ska­dra, cilj cr­no­gor­sko-srp­ske voj­ske u tom di­je­lu ra­ti­šta, na­ve­la je iz­me­đu osta­log prof. dr Vi­da­ko­vić Pe­trov.
Kao što se sa­ma knji­ga ne da žan­rov­ski uka­lu­pi­ti, ka­zao je dr Dra­go Pe­ro­vić, ta­ko se ni sam pi­sac ne da ja­sno od­re­di­ti da bi se ra­zu­mio. Pa­vić je, re­kao je on, no­vi­nar-ured­nik, ali se u knji­zi uop­šte ne ba­vi svo­jim po­slom.
- On se osim kao po­sma­trač i pri­po­vje­dač po­ja­vlju­je i kao or­ga­ni­za­tor, uče­snik, svje­dok, iz­bje­gli­ca i ise­lje­nik, opo­zi­ci­o­nar i do­bro­vo­ljac, pje­snik i pu­to­pi­sac... Su­štin­ski Če­do­mir Pa­vić je stra­nac ko­ji bi­blij­ski svje­do­či: „Ja ho­ću, ko­li­ko umi­jem i ko­li­ko je do­zvo­lje­no da opi­si­va­njem i pri­po­vi­je­da­njem iz­ne­sem či­ta­o­ci­ma uda­lje­nim sli­ku iz op­sa­de Ska­dra. Da ta sli­ka bu­de što vjer­ni­ja po­slu­žio sam se je­di­no svo­jim oči­ma i svo­jim uši­ma u mje­sto ika­kvih dru­gih po­da­ta­ka” - re­kao je doc. dr Pe­ro­vić.
Pa­vić je, sma­tra on, vi­še­stru­ki stra­nac, kao ta­kav bje­ži iz svo­je Cr­ne Go­re jer su nje­go­ve ide­je stra­ne tom uča­u­re­nom po­li­ti­kant­skom du­hu, kao stra­nac do­la­zi u Ame­ri­ku, kao stra­nac se vra­ća u svo­ju rod­nu ze­mlju i kao stra­nac uče­stvu­je u ra­tu.
- To stran­stvo­va­nje mu omo­gu­ću­je da na ovoj re­la­tiv­no ma­loj po­vr­ši­ni pa­pi­ra, sve­ga sto­ti­njak stra­ni­ca iz­ni­jan­si­ra i raz­lu­či ko­lo­plet raz­li­či­tih po­gle­da na svi­jet: po­gled stran­ca u Ame­ri­ci i sa njim po­ve­zan ame­rič­ki po­gled na svi­jet, srp­sko-(ju­go)slo­ven­ski ise­lje­nič­ki po­gled na svi­jet, rat­nič­ko-oslo­bo­di­lač­ki po­gled na svi­jet, žen­ski po­gled na svi­jet, ka­čač­ki po­gled na svi­jet, tur­ski po­gled na svi­jet... Sva­ki od njih je na­stao u od­no­su na ne­ki dru­gi. Zbog to­ga sva­ki po­je­di­nač­no u svo­joj isto­rič­no­sti, pre­pli­ta­nju, uza­jam­no­sti i su­prot­sta­vlja­nju sa dru­gi­ma, po­tvr­đu­je da je za­sno­van na ne­kom od­re­đe­nom čo­vje­ko­vom ras­po­lo­že­nju, osje­ća­nju. I da je­ste sa­mo dok ga no­si to ne­pa­tvo­re­no osje­ća­nje, ka­zao je doc. dr Pe­ro­vić.
Pro­fe­sor Jan­ko Je­lić is­ta­kao je da je Pa­vić za­bo­ra­vlje­ni in­te­lek­tu­a­lac za či­ju knji­gu go­to­vo ni­ko ni­je znao sto go­di­na. Svo­jom isti­no­sno­šću, sma­tra Je­lić, sna­gom ri­je­či i svje­do­če­nja po­no­vo pred nas do­vo­di je­dan za­bo­ra­vlje­ni, po­ti­snu­ti svi­jet Cr­ne Go­re, svi­jet ko­ga da­nas vi­še ne­ma ni u na­zna­ka­ma.
O isto­ri­ja­tu Pa­vi­će­ve po­ro­di­ce, i nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji go­vo­rio je Ćo­ro­vić.
B.Bra­šnjo