Na­stup Ga­bi No­vak, Bi­se­re Ve­le­tan­lić, Ma­ti­je De­di­ća i Va­si­la Ha­dži­ma­no­va na pra­vi na­čin je is­ta­kao lje­po­tu i zna­čaj nje­go­va­nja mu­zi­ke „u za­gr­lja­ju” po­ro­di­ce i do­nio pu­no­ću i sklad ra­zno­vr­sno­sti umjet­nič­kih kva­li­te­ta raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja, sti­lo­va i sen­zi­bi­li­te­ta. Zdru­že­nim sna­ga­ma u eks­klu­ziv­nom pro­gra­mu za Ko­to­rArt iz­ve­li su pro­gram ko­ji je fi­nim, ta­na­nim emo­ci­ja­ma ta­kao u sr­ce pu­bli­ku. Pje­sme „Ono sve što znaš o me­ni”, „Pu­sti me da spa­vam”, „Pam­tim sa­mo sret­ne da­ne”, a na za­htjev pu­bli­ke i na bis „Vi­no i gi­ta­re”, ko­je je iz­ve­la Ga­bi, te „Ne pla­či”, „Ru­čak za dvo­je”, „Zlat­ni dan” i „Mi­lo mo­je”, u Bi­se­ri­noj iz­ved­bi, do­ta­kle su jed­na­ko one ko­ji­ma su ove pje­sme obi­lje­ži­le mla­dost, kao i mla­đe ge­ne­ra­ci­je, do ko­jih su one do­pr­le ne­pro­la­znim vri­jed­no­sti­ma „ever­gri­na”. Za­to je bi­lo sa­svim pri­rod­no da za­jed­no sa nji­ma pje­va­ju pje­sme ko­je su na­pi­sa­li i kom­po­no­va­li Ar­sen De­dić i Kor­ne­li­je Ko­vač. Ga­bi je sa na­ma po­di­je­li­la svo­ja sje­ća­nja na 2014. go­di­nu, ka­da je za­jed­no sa Ar­se­nom i Ma­ti­jom ta­ko­đe na­stu­pi­la na Ko­to­rAr­tu. „Bio je pu­no s na­ma ta­da, pu­no se stva­ri nje­go­vih pje­va­lo, a na kra­ju kra­je­va, on je on uvi­jek tu sa na­ma”. Za Bi­se­ru je ovaj „du­pli po­ro­dič­ni” na­stup bio pre­kra­san, s ob­zi­rom da su ima­li ja­ko lo­še uslo­ve za svo­ju kre­a­tiv­nost, jer je du­vao jak vje­tar, ko­ji je „no­sio” glas.
- Ve­li­ka je stvar da pje­vaš sa Va­si­lom, sa Ga­bi, sa Ma­ti­jom, mi smo pr­vi put za­jed­no, zna­mo se od ra­ni­je, ona se i te ka­ko zna­la sa Sen­kom, a on­da nas je raz­dvo­ji­lo vri­je­me, okol­no­sti ko­je su nas sna­šle. Nas tre­ba ču­va­ti, pa­zi­ti, nje­go­va­ti i „za­li­va­ti” kao cvi­je­će, po­ru­či­la je Bi­se­ra.
Ma­ti­ja De­dić ko­ji „ba­šti­ni” na­slje­đe oca Ar­se­na i maj­ke Ga­bi i Va­sil Ha­dži­ma­nov, od­ga­jan i for­mi­ran uz pje­sme oca Za­fi­ra i maj­ke Sen­ke, po­ka­za­li su ko­li­ko su zna­čaj­ni ko­ri­je­ni, iz­vo­de­ći so­lo svo­je autor­ske kom­po­zi­ci­je, a ko­li­ko je zna­čaj­no ka­da se udru­že pri­ja­telj­stvo, umjet­nost i vir­tu­o­znost, na­go­vi­je­sti­li su u fan­ta­stič­no sklad­nom kla­vir­skom džez-du­e­tu. Va­sil is­ti­če da su ve­ze vi­še­stru­ke i du­bo­ke, du­go go­di­na se oni svi zna­ju, ra­di­li su za­jed­no i Za­fir i Sen­ka i po­koj­ni Ar­sen, i to se ne mo­že iz­bje­ći, te se na­da će ovo bi­ti pr­vi ta­kav kon­cert u ni­zu. Za nje­ga je ovo spe­ci­jal­no ve­če bi­lo pri­lič­no emo­tiv­no, za­to što ne svi­ra sva­ki dan ni sa Ma­ti­jom, a po­seb­no ne sa Ga­bi, Bi­se­rom i Ma­ti­jom. Svoj pr­vi pro­fe­si­o­nal­ni na­stup sa 16 go­di­na imao je sa Bi­se­rom i sa po­koj­nim Vo­ji­nom Bra­ško­ci­jem, ba­si­stom, nje­go­vim men­to­rom. Od ta­da su za­jed­no na­stu­pa­li ne­bro­je­no pu­ta.
- Za­hva­lju­ju­ći Bi­se­ri sam ot­krio ne­ke plo­če ko­je mi i dan-da­nas zna­če i za­hva­lju­ju­ći na­stu­pi­ma sa njom i sa mo­jim ro­di­te­lji­ma na­u­čio sam pu­no to­ga, što i da­nas ko­ri­stim. Oni su jed­na „pra­va ško­la” i je­di­no ta­ko tre­ba da se ra­di pro­fe­si­o­nal­no ovaj po­sao, ma­da se taj nji­hov rad ne po­štu­je ka­ko bi tre­ba­lo, a ni mu­zi­ka ko­jom se mi ba­vi­mo, ali mi se ne da­mo, sve­jed­no svi­ra­mo i ne na­mje­ra­va­mo da to pro­mi­je­ni­mo, ka­zao je Va­sil za „Dan”. On će na Be­dem Fe­stu u Nik­ši­ću na­stu­pi­ti sa Bi­se­rom i svo­jim ben­dom, a če­ka­ju ga osam na­stu­pa sa bub­nja­rem Mar­kom Đor­đe­vi­ćem iz Nju­jor­ka i Tri­om „Sve­ti”. Po­sli­je ide za Mo­star, Sa­ra­je­vo i Ba­nja Lu­ku, sni­ma no­vi al­bum.
- Pu­no mi zna­či ovaj na­stup, a još vi­še zbog to­ga što je bio na Ko­to­rAr­tu pr­vi put i to će uvi­jek osta­ti po­da­tak i nji­ma i na­ma, ta­ko da je eks­klu­zi­va ov­dje. Na­sta­vi­će­mo si­gur­no, ali to­ga ne­će bi­ti pu­no, ra­di­će­mo to kad nam se ho­će, kad se svi uslo­vi kao i ov­dje stek­nu na naj­vi­šem ni­vou- pr­vo dva kla­vi­ra, ka­da da­me bu­du ima­le ener­gi­je i vo­lje, ka­zao je Ma­ti­ja za „Dan”. Kon­cert je „ugo­vo­ri­la” Ma­ri­na Mi­kić, ka­da ga je po­sje­ti­la na ra­di­o­ni­ci dr­ža­noj u de­cem­bru u No­vom Sa­du, ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Va­sil. Njih dvo­ji­ca su za­jed­no na­stu­pi­li u ok­to­bru u Opa­ti­ji, u or­ga­ni­za­ci­ji El­vi Sta­ni­ća, ko­ji ih je spo­jio, po­što se oni ni­ka­ko ni­su mo­gli sa­mi spo­ji­ti svih ovih go­di­na. Ali, za­to sad „na­sta­vlja­ju ovu pri­ču u sva­kom slu­ča­ju”, bez ob­zi­ra da li će Ga­bi i Bi­se­ra mo­ći da im se pri­dru­že.
M.D.P.