Ovogodišnje izdanje ma­ni­fe­sta­ci­je Trg od ći­ri­li­ce po­sve­tio je sje­ća­nju na eg­zo­dus Sr­ba iz Hr­vat­ske, ko­ji se de­sio u av­gu­stu 1995. go­di­ne. Pro­gram je bio na­slo­vljen „Spo­men-dan srp­skih na­rod­nih stra­da­nja u po­sled­noj de­se­ti­ni 20. vi­je­ka”. Do­ma­ći­ni ve­če­ri su bi­li Slo­bo­dan Ba­jić, ge­ne­ral­ni kon­zul i Zo­ran Doj­či­no­vić, kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom.
- Srp­ski na­rod je tih `90. go­di­na do­ži­vio ve­li­ka stra­da­nja, uklju­čiv­ši i pro­go­ne sa pro­sto­ra gdje je vi­je­ko­vi­ma ži­vio. Uto­či­šte, gdje su za­sni­va­li svoj no­vi ži­vot, uglav­nom su na­šli u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, ali i dru­gim evrop­skim dr­ža­va­ma. Da­nas, na do­sto­jan­stven na­čin Sr­bi­ja i srp­ski na­rod ša­lju po­ru­ku da ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti stra­da­nje i pat­nju srp­skog na­ro­da `90. go­di­na pr­o­šlog vi­je­ka. Ima­ju­ću u vi­du pat­nju kroz ko­ju su pro­šli prog­na­ni i stra­da­li Sr­bi iz Hr­vat­ske, mo­že­mo po­ru­či­ti da du­gač­ke ko­lo­ne pro­tje­ra­nih Sr­ba, pu­sta srp­ska og­nji­šta, ni­ka­da ni­je­su i ne­će ni­ko­me do­ni­je­ti sre­ću, a da Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja či­ni i či­ni­će sve ka­ko se ova­kva, vi­še ne­go te­ška do­ga­đa­nja ko­ja su obi­lje­ži­la kraj 20. vi­je­ka, ni­ka­da ne po­no­ve - re­kao je Ba­jić.
Pri­sut­ni­ma se obra­tio i pro­to­je­rej-sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, pa­roh ko­to­r­ski, ko­ji je is­ta­kao da na­rod ko­ji poč­ne da za­bo­ra­vlja ili re­la­ti­vi­zu­je isti­nu osu­đen je na pro­past. A, ako je ta isti­na ve­li­ki zlo­čin uči­njen nad njim, do­da­je Kri­vo­ka­pić, za­bo­rav ga či­ni neo­d­go­vor­nim pred isto­ri­jom i bu­duć­no­šću. On je do­dao i da je nad srp­skim na­ro­dom iz­vr­šen kla­sič­ni ge­no­cid u 20. vi­je­ku, a za­vr­šni­ca su bi­le ope­ra­ci­je Hr­va­ta sa me­đu­na­rod­nim voj­nim sna­ga­ma „Blje­sak” i „Olu­ja”. Ko­tor­ski pa­roh je do­dao i da je je­dan od pro­ble­ma što pra­vo­slav­ni Sr­bi ne­ma­ju na­mje­ru da se mi­je­nja­ju i pri­la­go­đa­va­ju „eku­men­skim ma­ri­fe­tlu­ci­ma”. Kri­vo­ka­pić se osvr­nuo i na či­nje­ni­cu da će u Her­ceg No­vi usko­ro bi­ti do­ni­je­to, ka­ko se na­ja­vlju­je „ne­ras­pad­nu­to ti­je­lo” Le­o­pol­da Bog­da­na Man­di­ća, ro­đe­nog No­vlja­ni­na, „za­go­vor­ni­ka kr­šćan­skog je­din­stva”, a od 1983. ka­to­lič­kog sve­ca. Is­ta­kao je Kri­vo­ka­pić da se ne smi­je do­zvo­li­ti za­bo­rav, a ka­ko bi se oču­vao na­ci­o­nal­ni i vjer­ski iden­ti­tet, i ka­ko bi se pam­će­njem odu­ži­li pre­ci­ma i oni­ma ko­ji su po­stra­da­li.
Go­vo­ri­la je i knji­žev­ni­ca Oli­ve­ra Do­kle­stić, pred­sjed­ni­ca SPKD „Pro­svje­ta” pi­ta­ju­ći se za­što je ne­sreć­ni na­rod u bi­je­gu bom­ba­ro­van od stra­ne NA­TO. Ona je pri­sut­ne upo­zna­la i sa sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma ve­za­nim za Sr­be iz Hr­vat­ske, a ko­ji ilu­stru­ju nji­ho­ve ne­po­vo­ljan sta­tus.
O ovim pro­ble­mi­ma i de­ša­va­nji­ma go­vo­rio je i dr Go­ran Ko­mar, ko­ji je go­vo­rio u ime Dru­štva za ar­hi­ve i po­vje­sni­cu her­ceg­nov­sku. No, on je pod­sje­tio i na ne­ke isto­rij­ske či­nje­ni­ce, is­ti­ču­ći ka­ko se isto­ri­ja Sr­ba u po­sljed­nja dva vi­je­ka u mno­go­me is­kri­vlju­je. Is­tak­so je kao po­seb­no va­žnu či­nje­ni­cu da su Sr­bi za svo­je pi­smo iza­bra­li ći­ri­li­cu.
- Stav pre­ma pi­smu ilu­stru­je stav pre­ma srp­skom na­ro­du. U pot­pu­no­sti ći­ri­lič­no slo­vo je je­dan od po­če­ta­ka žr­tve­nog pri­no­sa Hri­stu srp­skog na­ro­da – re­kao je iz­me­đu osta­log Ko­mar.
Ve­če su upot­pu­ni­li sti­ho­vi dje­ča­ka Mi­lo­ša Jan­ko­vi­ća, pje­sni­ka Đor­đa Bru­jić, na­stu­pa hor SPD „Je­din­stvo” iz Ko­to­ra, Be­o­grad­ski ka­mer­ni ho­r.Z. Ša­ko­tić


Pro­mo­ci­ja knji­ge dr Je­li­ce Sto­ja­no­vić

Na Tr­gu od ći­ri­li­ce ve­če­ras u 21 čas po­či­nje pred­sta­vlja­nje knji­ge prof. dr Je­li­ce Sto­ja­no­vić „Put srp­skog je­zi­ka i pi­sma”. O knji­zi pred­sjed­ni­ce Ma­ti­ce srp­ske - Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri i pro­fe­sor­ki sr­bi­sti­ke na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću go­vo­ri­će Dra­gan La­ki­će­vić, knji­žev­nik i ured­nik Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge iz Be­o­gra­da ko­ja je i ob­ja­vi­la knji­gu, fi­lo­zorf prof. dr Dra­go Pe­ro­vić sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, lin­gvist­ki­nja mr Je­le­na Ga­zdić, asi­stent na Od­sje­ku za srp­ski je­zik i knji­žev­nost na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću i knji­žev­ni kri­ti­čar mr Mi­lo­rad Du­ru­to­vić iz Ma­ti­ce srp­ske-Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri.