Ekipa ar­he­o­lo­ga Cen­tra za an­tič­ka is­tra­ži­va­nja Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe pri Var­šav­skom uni­ver­zi­te­tu sa uspje­hom već 17 go­di­na is­tra­žu­je ar­he­o­lo­ške lo­ka­li­te­te u Ri­snu. Ne­dav­no su za­jed­no sa eki­pom is­tra­ži­va­ča iz Cr­ne Go­re vri­jed­no ra­di­li na is­ko­pa­va­nji­ma na osta­ci­ma ru­šev­ne tvr­đa­ve Gra­di­na iznad Ri­sna. Eki­pu iz Polj­ske pred­vo­di pro­fe­sor Pjo­tr Di­ček, a sa njim sa­ra­đu­ju dr Mar­ti­na Lem­ke, mr Bar­toš Voj­ci­je­hov­ski, mr Aga­ta Mo­mot i Ja­nuš Rec­lav.
– Ove go­di­ne istuče ugo­vor koji imamo sa Vla­dom Cr­ne Go­re, ali se na­da­mo da će dvi­je dr­ža­ve pot­pi­sa­ti no­vi i da će­mo ov­dje ra­di­ti i na­red­nih pet go­di­na, ma­da je za do­vr­ša­va­nje is­tra­ži­va­nja ovim tem­pom u Ri­snu po­treb­no ne­kih 30 go­di­na – ka­že Ja­nuš Rec­lav, ar­he­o­log, ko­ji se u vi­še na­vra­ta pred­sta­vio cr­no­gor­skoj pu­bli­ci i kao uspje­šan fo­to­graf, za­lju­bljen u pri­rod­ne i kul­tur­ne lje­po­te Cr­ne Go­re. Po do­go­vo­ru, polj­ska stra­na pla­ća svo­ju eki­pu, opre­mu i rad­ni­ke, a Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re fi­nan­si­ra svo­ju eki­pu i svo­ju opre­mu. Za ovih 17 go­di­na Polj­ska je u is­ko­pa­va­nja u Ri­snu ulo­ži­la oko po­la mi­li­o­na eura. Za to vri­je­me na­šli su no­ve mo­zi­a­ke, ka­ri­a­ti­du, skulp­tu­ru Di­o­ni­zi­sa, naj­ve­ću na svi­je­tu he­le­ni­stič­ku osta­vu nov­ca iz tre­ćeg vi­je­ka pri­je na­še ere, te oko 5.000 dru­gih na­la­za i ne­ko­li­ko to­na ke­ra­mi­ke. Po­no­sni su na ot­kri­će zlat­nog pr­ste­na sa li­kom Ar­te­mi­de, ko­ji sma­tra­ju naj­ljep­šim dosa­d ot­kri­ve­nim. Za na­u­ku su, ka­žu Po­lja­ci, naj­in­te­re­sant­ni­ji nov­či­ći ca­ra Ba­la­jo­sa.
- U ovoj go­di­ni će­mo ra­di­ti sa­mo na lo­ka­li­te­tu Gra­di­ne. Tre­ba da ot­kri­je­mo hro­no­lo­gi­ju nje­nog na­stan­ka i nje­ne ar­hi­tek­ton­ske slo­je­ve. Dosa­d smo na­šli par ko­ma­da ke­ra­mi­ke iz Ve­ne­ci­je i ke­ra­mi­ku iz tur­skog do­ba. Ima još frag­me­na­ta ka­me­ne in­skrip­ci­je (nat­pi­sa) što mo­že zna­či­ti da je u sred­njem vi­je­ku ta­mo bi­la cr­kva. Još smo na po­čet­ku i na­da­mo se da će­mo na­ći vi­še ar­te­fa­ka­ta. Pret­po­sta­vlja­mo da su ov­dje pr­ve ak­tiv­no­sti bi­le u epo­hi bron­za (1200-1100 pri­je no­ve ere). Ra­di upo­re­đe­nja, u vri­je­me ka­da su na­sta­li cr­te­ži na lo­ka­li­te­tu Lip­ci, na Gra­di­ni je bi­la ma­la tvr­đa­va. Ka­da je na­stao Ri­san ta­mo je bi­la cr­kva Me­da­u­ra. U ka­sni­jem pe­ri­o­du tvr­đa­va je rim­ska (IV vijek) i oto­man­ska. Uvi­jek je Gra­di­na bi­la po­ve­za­na sa Ri­snom. Is­tra­ži­va­nja tre­ba da oba­vi­mo što pri­je, zbog to­ga što ero­zi­ja uni­šta­va ovu gra­đe­vi­nu sva­ke go­di­ne sve vi­še, ka­že Rec­lav za „Dan”.
On sma­tra da Ri­san za­slu­žu­je da se do­sa­da­šnja ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta bo­lje vi­de, da bu­du do­stup­na tu­ri­sti­ma i da se pro­mo­vi­šu pre­ko tu­ri­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja. Za­do­volj­ni su sa­rad­njom sa TO Ko­tor – eki­pom na Rim­skim mo­zi­a­ci­ma, ima­ju do­sta za­jed­nič­kih te­ma i ak­tiv­no­sti, a pla­ni­ra­ju da za­jed­no vra­te mo­za­i­ke ko­je su ot­kri­li 2004. go­di­ne. Koc­ki­ce mo­za­i­ka če­ka­ju da se po­no­vo vra­te u te­me­lje jed­ne od so­ba ču­ve­ne Rim­ske vi­le, u ko­joj spa­va i lik Hip­no­sa, bo­ga sna.
- Te­u­ta je ži­vje­la u Ri­snu, tu se sre­la za rim­skim po­sla­ni­ci­ma, tu je po­čeo i Ilir­ski rat ko­ji je iz­gu­bi­la, a mi ne zna­mo šta se sa njom ka­sni­je de­si­lo. O nje­nom gro­bu ne­ma po­da­ta­ka. Ili­ri su ima­li svoj je­zik, ali ne­ma po­da­ta­ka ni­ti pi­smen­nih iz­vo­ra o to­me da li su ima­li i svo­je pi­smo, pri­ča Rec­lav o iza­zo­vi­ma i mo­gu­ćim prav­ci­ma is­tra­ži­va­nja.
Pla­ni­ra­ju da se na lo­ka­li­tet Ca­ri­ne u pod­nož­ju Gra­di­ne vra­te 2018. go­di­ne, za sa­da, ka­že, ta­mo po­sto­je ne­ki teh­nič­ki pro­ble­mi ko­je mo­ra­ju ri­je­ši­ti pri­je na­stav­ka is­tra­ži­va­nja, a po­sli­je to­ga oče­ku­je ih ago­ra/fo­rum pre­ko pu­ta ho­te­la „Te­u­ta“
M.D.Po­po­vić


Ma­la Pom­pe­ja

– Što se Ca­ri­na ti­če, to je dru­ga pri­ča. Na ža­lost, ta uni­kat­na pa­la­ta iz III vijeka prije na­še ere je u fa­zi ru­še­nja i de­va­sta­ci­je, ove zi­di­ne „Ma­le Pom­pe­je” tre­nut­no se ras­pa­da­ju, a prak­tič­no ima­ju po­ten­ci­jal da po­sta­nu naj­bo­lji lo­ka­li­tet u Cr­noj Go­ri. Mi smo uvi­jek sprem­ni da po­mog­ne­mo u ri­je­ša­va­nju pi­ta­nja za­šti­te, ali sa­mi to ne mo­že­mo ri­je­ši­ti. Sva­ki dru­gi dan gra­đa­ni Ri­sna pi­ta­ju nas za­što smo to osta­vi­li ta­ko na­kon is­ko­pa­va­nja. I mo­ra­mo sva­ko­me po­je­di­nač­no tu­ma­či­mo da ni­smo mi kri­vi za to. Htje­li smo pro­šle kao i pret­pro­šle go­di­ne da to za­tr­pa­mo, me­đu­tim, kon­zer­va­to­ri iz Cr­ne Go­re su re­kli da će oni­to da za­vr­še, ali do sa­da to ni­su. A po­red tih is­ko­pi­na je te­ren i dvo­ri­šte Osnov­ne ško­le „Velj­ko Drob­nja­ko­vić”. Za pro­mo­ci­ju lo­ka­li­te­ta isto bi bi­la do­bra sta­za za Gra­di­ne, ka­ko bi po­sje­ti­o­ci mo­gli da vi­de ar­hi­tek­tu­ru i fan­ta­stič­nog po­gle­da na Bo­ko­ko­tor­ski za­liv, po­ru­ču­je Ja­nuš Rec­lav.