Ma­ni­fe­sta­ci­ja „Je­fi­mi­ji­ni da­ni”, ko­ja se odr­ža­va u Tr­ste­ni­ku, i ove go­di­ne po­nu­di­la je niz kul­tur­nih de­ša­va­nja, a po­seb­no mje­sto za­u­zi­ma­ju pro­gra­mi po­sve­će­ni po­e­zi­ji. Na­ro­či­to se is­ti­če za­vr­šno ve­če „Je­fi­mi­ji­nih da­na”, u por­ti Ma­na­sti­ra Lju­bo­sti­nja – „Pe­snič­ka pri­no­še­nja”. Ta­ko su po­red oda­bra­nih knji­žev­ni­ka iz re­gi­o­na i Evro­pe, po­red ći­vo­ta knje­gi­nje Mi­li­ce i pr­ve srp­ske pje­sni­ki­nje Je­fi­mi­je, na­stu­pi­li i pje­sni­ci iz Cr­ne Go­re, Mi­li­ca Ba­krač i An­dri­ja Ra­du­lo­vić. Ta­ko su Je­fi­mi­ji u čast ka­zi­va­ni nje­ni, zlat­nim ve­zom iz­re­če­ni sti­ho­vi iz „Po­hva­le kne­zu La­za­ru” u iz­vo­đe­nju glu­mi­ce Je­le­ne Ži­gon, a sti­ho­ve su go­vo­ri­li i Kle­op­tra Li­be­ri, Zo­ran Ra­di­sa­vlje­vić, De­jan Alek­sić, Ivan­ka Rad­ma­no­vić, Mi­lan Vu­či­će­vić, kao i ovo­go­di­šnji la­u­re­at na­gra­de „Je­fi­mi­jin vez”, Mi­ro­slav Mak­si­mo­vić. Ve­če je uljep­šao mu­zič­ki trio „Ale­lu­ja” iz Be­o­gra­da, ko­ji je iz­veo pre­mi­jer­no ci­klus „Pče­li­njak Go­spod­nji” knji­žev­ni­ka Ve­ro­lju­ba Vu­ka­ši­no­vi­ća na či­je sti­ho­ve je mu­zi­ku kom­po­no­vao Mi­ro­ljub Aran­đe­lo­vić Ra­sin­ski.
Pret­hod­ni dan ma­ni­fe­sta­ci­je obi­lje­žen je pro­gra­mom „Lju­bo­stinj­sko go­sto­lju­blje” u ko­me su uče­stvo­va­li An­dri­ja Ra­du­lo­vić i Kle­o­pa­tra Li­be­ri, pje­sni­ki­nja i pre­vo­di­lac ko­ja je pre­ve­la Ra­du­lo­vi­će­ve sti­ho­ve na grč­ki je­zik. Po­red ka­zi­va­nja sti­ho­va, oni su raz­go­va­ra­li o ve­za­ma srp­ske i grč­ke knji­žev­no­sti i kul­tu­re.
Pred­sta­vlja­ju­ći Ra­du­lo­vi­će­vo stva­ra­la­štvo Kle­o­pa­tra Li­be­ri je is­ta­kla da je kod nje­ga ot­kri­la pre­fi­nje­nost, „ja­san stih i stil, for­mu ko­ja se pro­sti­re i za­vr­ša­va unu­tar jed­no­stav­no­sti, a ko­ja pri tom ne iz­da­je ima­gi­na­ci­ju”. Do­da­la je i da su Ra­du­lo­vi­će­ve naj­ljep­še pje­sme ko­je go­vo­re o dje­tinj­stvu.
- Upra­vlja­nje me­ta­fo­rom je jed­no od naj­ja­čih Ra­du­lo­vi­će­vih oruž­ja, či­me stva­ra bo­ga­te aso­ci­ja­ci­je, ko­je upli­ću ele­men­te obo­je­ne ma­štom, do­pu­nju­ju­ći osnov­nu te­mu no­vim i no­vim sli­ka­ma i osje­ća­nji­ma. Sli­ka je osnov­ni ključ nje­go­vih dje­la. Pod tim ne pod­ra­zu­mi­je­vam pro­ces stva­ra­nja uobi­ča­je­ne sli­ke, već sli­ke ko­ja otva­ra no­ve di­men­zi­je i po­lja ma­šte, stva­ra­ju­ći ra­zno­vr­sne si­tu­a­ci­je i uz­bu­đe­nja – sma­tra Li­be­ri. Is­ti­če da se, pro­di­ru­ći do sa­me sr­ži ove po­e­zi­je, sre­će sa sta­njem istin­ske ne­vi­no­sti, dječ­jeg du­ha, ne­po­mu­će­nog to­kom du­gog ni­za go­di­na, ko­ji ra­đa svu ma­gi­ju.
- Ra­du­lo­vi­će­vo stva­ra­la­štvo, ne­kad kao či­sta tran­scen­den­tal­nost, a ne­kad kao čist re­a­li­zam, oda­je uti­sak auten­tič­no­sti, kao i sva­ki vid po­et­skog stva­ra­la­štva, ko­ga ka­rak­te­ri­šu istin­ske du­šev­ne po­je­di­no­sti. Ni­žu­ći ne­ke od vr­li­na nje­go­vih pje­sa­ma (jed­no­stav­nost, la­pi­dar­nost, ja­san i gust je­zik, ne­do­sta­tak re­to­ri­ke i sen­ti­men­ta, pri­gu­še­na svje­tla, po­seb­na at­mos­fe­ra, urav­no­te­že­na po­ve­za­nost stvar­nog i fan­ta­zi­je), sma­tram da je Ra­du­lo­vić pje­snik ko­ga je ne­mo­gu­će ne za­pa­zi­ti. Usvo­jiv­ši ele­men­te mo­der­ni­zma, uspio je da da svoj lič­ni pe­čat jed­nom za­ni­mlji­vom umjet­nič­kom stva­ra­la­štvu. Nje­go­vo stva­ra­la­štvo upu­ću­je na pi­ta­nja o sa­vr­še­no­sti i har­mo­nič­no­sti, ko­ja je sa so­bom do­ni­je­la evrop­ska či­sta po­e­zi­ja - na­gla­si­la je Li­be­ri.
Gost ovo­go­di­šnje pe­to­dnev­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Je­fi­mi­ji­ni da­ni” tre­ćeg da­na, bio je i knji­žev­nik Ma­ti­ja Beć­ko­vić.
A.Ć.