Knji­žev­no ve­če u čast svjet­ske po­e­zi­je odr­ža­no je nedavno u Knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, u Pod­go­ri­ci, na kom su se pred­sta­vi­li mla­di re­ci­ta­to­ri Sek­ci­je za kul­tu­ru Klu­ba mla­dih No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je. Na­stu­pi­li su vo­di­telj ve­če­ri Mi­li­ca De­dić, za­tim re­ci­ta­tor i et­no pje­vač Bran­ka Ze­če­vić, re­ci­ta­to­ri Mar­ko Ko­va­če­vić, Kri­sti­na Si­mić, Fi­lip Ći­ro­vić, Mi­li­ca To­ma­še­vić, Ne­boj­ša Ka­sa­li­ca, An­đe­la Zla­ti­ča­nin i Lu­ka Ta­pu­ško­vić (gi­ta­ra), ko­ji su na bri­ljan­tan na­čin po­ka­za­li ka­ko se iz­ra­ža­va ne­pa­tvo­re­na lju­bav pre­ma li­je­poj ri­je­či, pre­ma li­ri­ci, pre­ma fi­lo­zof­skoj ve­li­či­ni pra­ve po­e­zi­je i ve­li­ke li­ri­ke.
Bi­la je to pra­va pje­snič­ka, du­hov­na i mu­zič­ka go­zba u čast Svjet­skog da­na po­e­zi­je, ko­ja je po­seb­no bi­la in­spi­ra­tiv­na za pro­fe­sor­ku Ra­doj­ku Tmu­šić.
-Bi­lo je pro­sto ne­vje­ro­vat­no do ko­je mje­re se ova gru­pa mla­dih lju­di sna­šla u jed­noj te­mi – ko­ja je ši­ro­ka i du­bo­ka – u te­mi svjet­ske po­e­zi­je. I ne sa­mo da su se sna­šli, ne­go su po­ka­za­li da su ve­o­ma obra­zo­va­ni, ve­o­ma mo­der­ni, ve­o­ma sa­mo­svje­sni, na­ci­o­nal­no ja­sno ori­jen­ti­sa­ni po­ka­za­li ko su i oda­kle su i svo­jim kva­li­te­tom do­ka­za­li da pri­pa­da­ju svi­je­tu – ka­za­la je Tmu­šić. Ona je do­da­la da su mla­di re­ci­ta­to­ri iz­bo­rom pje­sni­ka i pje­sa­ma i po­je­di­nim ci­ta­ti­ma ve­li­ka­na svjet­ske li­ri­ke na­či­ni­li di­van krug či­ja je po­la­zna i za­vr­šna tač­ka bi­la Nje­go­še­va po­e­zi­ja.
- U tom kru­gu su, kao u ka­kvoj lir­skoj va­se­lje­ni po­no­vo za­sja­la ime­na srp­skih i svjet­skih pje­sni­ka. Re­ci­ta­to­ri sjaj­ni, vo­kal na vi­so­kom ni­vou, vo­di­telj si­gu­ran u se­be, le­že­ran i šar­man­tan, a mu­zič­ka prat­nja, od­go­va­ra­ju­ća i dis­kret­na. Ova­kvo pri­rod­no go­vo­re­nje sti­ho­va se odav­no ni­je ču­lo. Re­ci­ta­to­ri ni­su ni glu­mi­li, ni glu­ma­ta­li sti­ho­ve (što mno­gi glum­ci sve če­šće ra­de), ne­go su jed­no­stav­no i pri­rod­no iz­go­va­ra­li sti­ho­ve pje­snič­kih ve­li­ka­na, naj­če­šće srp­skih i ru­skih. Ako se sje­ti­mo Du­či­će­vih ri­je­či o li­ri­ci da ,,ve­li­ku li­ri­ku ima­ju sa­mo ve­li­ki na­ro­di, dok na­u­ku i stra­te­gi­ju mo­gu ima­ti i na­ro­di ni­že­ga ti­pa, te da je baš lir­ska po­e­zi­ja naj­slo­že­ni­ja tvo­re­vi­na ljud­skog uma, stvar jed­ne vi­še kul­tu­re i vi­še ide­je o ži­vo­tu, da je li­ri­ka naj­vi­ši ste­pen me­ta­fi­zi­ke, i po­sled­nji re­zul­tat spo­sob­no­sti ljud­skog iz­ra­za”... kao i da ,,ne­ma knji­žev­nog ni umjet­nič­kog dje­la za ko­je tre­ba či­ta­o­cu to­li­ko pret­hod­ne knji­žev­ne kul­tu­re ili pri­rod­ne pre­fi­nje­no­sti ko­li­ko za či­ta­nje do­bre li­ri­ke”, on­da je si­gu­r­no da su svi oni ko­ji su do­šli u Ma­ti­cu Srp­sku u Pod­go­ri­ci da obi­lje­že Svjet­ski dan po­e­zi­je do­šli na pra­vo mje­sto i u pra­vo vri­je­me – is­ta­kla je Tmu­šić.
Na kra­ju ve­če­ri su usle­di­li po­zi­tiv­ni ko­men­ta­ri, vi­so­ke ocje­ne i otvo­re­ne po­hva­le.
- Sam od se­be se na­me­će za­klju­čak da, ako po­sto­ji ova­kva omla­di­na, po­sto­je i ro­di­te­lji, i vas­pi­ta­či, i uči­te­lji, i sta­ra­te­lji ko­ji su ih od­go­ji­li, vas­pi­ta­li i na­u­či­li ih pra­vom si­ste­mu vri­jed­no­sti, i da će se naš na­rod po­no­vo po­put trav­ke upor­ni­ce pro­bi­ti iz mra­ka (ovog pu­ta mra­ka glo­ba­li­za­ci­je) i iza­ći na sun­ce slo­bod­nog is­ka­zi­va­nja i sa­mo­o­stva­re­nja – za­klju­či­la je ona.
U pro­gra­mu je uče­stvo­vao i glu­mac Goj­ko Bur­za­no­vić, ko­ji je go­vo­rio Nje­go­še­ve sti­ho­ve, a pred­sjed­nik Dru­štva srp­skih knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne, Be­ćir Vu­ko­vić je odr­žao kra­ću be­sje­du o po­e­zi­ji. Na­rod­ni po­sla­nik, član No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je, Ma­ri­na Jo­čić je bi­la ini­ci­ja­tor i ko­or­di­na­tor ovog ple­me­ni­tog po­du­hva­ta.
A.Ć.