Tek rijetki slušaoci klasične muzike kod nas imali su priliku uživo da čuju djela austrijskog kompozitora Albana Berga, manje poznatog predstavnika takozvane „Nove (druge) bečke škole” u koju još spadaju po avangardnim i ekspresionističkim stremljenjima u muzici i poznatiji Arnold Šenber i Anton Vebern. Upravo tu šansu nam je pružio koncert-majstor Crnogorskog simfonijskog orkestra Marko Radonić, koji je, po sopstvenom priznanju, sa oduševljenjem izveo prvi put u Crnoj Gori Bergov Koncert za violinu i orkestar.
Ideju za izvođenje poslednjeg Bergovog orkestarskog djela dao je tokom prošle sezone maestro Grigorij Krasko, otkrio je Radonić. To je bila prilika, objasnio je on, da napokon malo izađe iz okvira.
- Tokom prošle sezone maestro me je pitao da li bih kao solista htio da izvedem nešto drugačije od uobičajenog. Razmišljali smo šta i kako i, iskren da budem, Krasko je predložio ovaj Bergov koncert. Bio sam srećan zbog njegovog predloga, jer sam jako dugo čekao da izvedem ovaj violinski koncert, koji se u našem regionu izvodi rijetko, za razliku od kompozitora koji pripadaju istom periodu klasične muzike poput Čajkovskog, Sibelijusa, Bramsa, Prokofjeva, a koje konstantno imamo priliku da slušamo. Želio sam da izađemo iz tog okvira i zato sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio predlog našeg maestra – objasnio je Radonić.
S obzirom na zaista neobičnu, našoj publici nepoznatu, a opet izuzetno snažnu impresionističku notu ovog djela, koje je Berg napisao ophrvan žalošću zbog prerane smrti Manone, kćerke svoje prijateljice, slikarke i kompozitorke Alme Maler, Radonić i Krasko su dodatno osluškivali reakcije publike, jer, otkrio je, bili su u dilemi da li će ovo djelo biti privlačno našim ljudima. Ipak, radost što je prvi izveo Bergov neobičan koncert, koji je ujedno i rijetko dodekafonsko djelo (dodekafonija predstavlja kompozicioni postupak koji podrazumijeva upotrebu niza sastavljenog od 12 različitih tonova po izboru kompozitora) bila je jača od rizika koji je Radonić osjećao.
- Mislim da je publika jako dobro reagovala na Berga. Ali, morao bih da istaknem da je po mom mišljenju tome doprinio i katalog koncerta sa tekstom kojim je izuzetno dobro propraćena Bergova kompozicija. Naime, u tekstu je detaljno opisan Bergov violinski koncert, a te informacije su bile veoma bitne za doživljaj ovog djela, jer bez toga bi možda bilo sve teže, jer ne bismo imali na raspolaganju tako značajne informacije. Tako da je mogao da se doživi početak i vrhunac, klimaks i kraj, to jest smrt anđela, koje je Berg opisao u svom koncertu. Jako sam srećan kako je publika odreagovala na ovo Bergovo djelo – zaključio je on.
U drugom dijelu koncerta Crnogorski simfonijski orkestar izveo je Bramsovu Simfoniju u C-duru.
Sljedeće viđenje dirigenta Grigorija Kraska, koncert-majstora Marka Radonića i Crnogorskog simfonijskog orkestra sa podgoričkom publikom zakazan je za 4. april, kada će Verdijevim Rekvijemom biti otvoren Međunarodni muzički festival „A tempo”.
S.Ć.