Vi­ta­lo­va na­gra­da „Zlat­ni sun­co­kret” za 2016. go­di­nu pri­pa­la je Sve­tla­ni Slap­šak za ro­man „Rav­no­te­ža”. Ri­ječ je o sud­bi­ni gru­pe Be­o­gra­đa­na to­kom 90-ih go­di­na ko­ji, pre­ma na­vo­di­ma ži­ri­ja, „sna­žno do­ča­ra­va duh obič­nih lju­di u sjen­ci na­vod­no ve­li­ke isto­ri­je i nje­nih tam­nih is­po­lja­va­nja”, na­vo­di se u obra­zlo­že­nju ži­ri­ja ko­jeg su či­ni­li Vla­di­mir Gvo­zden (pred­sjed­nik), Dra­gan Jo­va­no­vić Da­ni­lov i Ni­ko­la Straj­nić.
U naj­u­žem iz­bo­ru za na­gra­du „Zlat­ni sun­co­kret” za 2016. go­di­nu bi­le su i knji­ge Se­li­mi­ra Ra­du­lo­vi­ća „Sen­ka osmog eona”, Je­le­ne Len­gold „Raš­ča­ra­ni svet”, Div­ne Vuk­sa­no­vić „Me­mo”, Ran­ka Ri­so­je­vi­ća „Se­stre i dru­ga­ri­ce” i Zo­ra­na Živ­ko­vi­ća „Tu­mač fo­to­gra­fi­ja”.
Na­gra­da „Zlat­ni sun­co­kret”, ko­ju kom­pa­ni­ja „Vi­tal” iz Vr­ba­sa već dvi­je de­ce­ni­je do­di­je­lju­je za naj­bo­lje knji­žev­no ostva­re­nje na srp­skom go­vor­nom pod­ruč­ju u žan­ro­vi­ma ro­ma­na, pri­po­vjet­ke, po­e­zi­je, knji­žev­ne kri­ti­ke, ese­ja i knji­žev­ne pu­bli­ci­sti­ke, pri­pa­la je Slap­ša­ko­voj ve­ći­nom gla­so­va ži­ri­ja.
Čla­no­vi ži­ri­ja su se opre­dje­li­li za ro­man „Rav­no­te­ža” je, ka­ko je ka­ko sto­ji u sa­op­šte­nju „u nje­mu pre­po­zna­ju sa­mo­svje­snu pri­po­vje­dač­ku kul­tu­ru ko­ja je uspje­la da mno­go­broj­ne ni­ti ko­je po­ve­zu­ju tekst i svi­jet do­ve­de u ra­van uvjer­lji­vog li­te­rar­nog i ži­vot­nog is­ku­stva”.
Na­ro­či­to fa­sci­ni­ra na­čin na ko­ji glav­na ju­na­ki­nja Mi­li­ca pod­no­si eg­zi­sten­ci­ju: upr­kos osku­di­ci, gu­bi­ci­ma pri­ja­te­lja, ne­do­stat­ku lju­ba­vi, te­ško­ći sa­mo­sa­zna­nja, ona po­sje­du­je la­ko­ću, kre­a­tiv­nost, sprem­nost i spret­nost da se usu­di da ode ko­rak da­lje, da se oti­sne iz­van za­da­tog okvi­ra i da na taj na­čin is­pi­ta gra­ni­ce svo­je i tu­đe ljud­skost, na­vo­di se u obra­zlo­že­nju ko­ji nam je do­sta­vi­la Ta­nja Vuč­ko­vić pi-ar Iz­da­vač­ke ku­će „La­gu­na”.
- „Rav­no­te­ža” je iz­u­zet­no uspje­la li­te­rar­na kon­struk­ci­ja ko­ja u se­bi spa­ja ele­men­te po­ro­dič­nog ro­ma­na, ro­ma­na-hro­ni­ke, pa­ro­di­ju pri­po­vje­dač­kog pa­to­sa re­a­li­stič­kog ro­ma­na, kao i sti­li­za­ci­ju vik­to­ri­jan­skog ro­ma­na. Ro­man je en­ci­klo­pe­dij­ski raz­i­gran i, upr­kos ozbilj­no­sti te­me, obo­jen oso­be­nim hu­mo­rom i afir­ma­ci­jom pri­ja­telj­stva, po­vje­re­nja i lju­ba­vi. Osim to­ga, po­čev od epi­gra­fa o „jed­no­mje­se­či­ći­ma” ko­ji je pre­u­zet iz Vu­ko­vog Srp­skog rječ­ni­ka, pa do po­sljed­nje rje­če­ni­ce ko­ja go­vo­ri o kr­plje­nju za­jed­nič­kog sje­ća­nja ju­na­ki­nja u sta­ro­sti, ovaj ro­man igra na kar­tu one­o­bi­če­nog po­li­fo­nog je­zi­ka, in­te­lek­tu­al­nog i raz­go­vor­lji­vog, dis­kur­ziv­nog i du­ho­vi­tog, po­ni­znog i bor­be­nog u isti mah – na­veo je ži­ri.
Sve­tla­na Slap­šak, ro­đe­na 1948. go­di­ne u Be­o­gra­du, ob­ja­vi­la je, na­pi­sa­la i ure­di­la vi­še od še­zde­set knji­ga i zbor­ni­ka, pre­ko 400 stu­di­ja iz raz­li­či­tih obla­sti (lin­gvi­sti­ka, an­tič­ke stu­di­je, kom­pa­ra­tiv­na knji­žev­nost, bal­ka­no­lo­gi­ja, stu­di­je ro­da). Ob­ja­vi­la je, iz­me­đu osta­og, pre­ko 1.500 ese­ja, je­dan ro­man i dvi­je dra­me.
Slap­šak je za­vr­ši­la je kla­sič­nu gim­na­zi­ju u Be­o­gra­du, a po­tom di­plo­mi­ra­la, ma­gi­stri­ra­la i dok­to­ri­ra­la na Ode­lje­nju za an­tič­ke stu­di­je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. Bi­la je za­po­sle­na na In­sti­tu­tu za knji­žev­nost i umet­nost u Be­o­gra­du od 1972. do 1988.
Od 1991. ži­vi u Lju­blja­ni, gdje je od 2003. go­di­ne do pen­zi­o­ni­sa­nja 2014. bi­la re­dov­na pro­fe­sor­ka za an­tro­po­lo­gi­ju an­tič­kih svje­to­va, stu­di­je ro­da i bal­ka­no­lo­gi­ju na „In­sti­tu­tum Stu­di­o­rum Hu­ma­ni­ta­tis”.
Na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Lju­blja­ni je na sla­vi­sti­ci pre­da­va­la srp­sku i hr­vat­sku knji­žev­nost (1985-1992) i Bal­kan­ske že­ne na so­ci­o­lo­gi­ji (1995-2012). Glav­na je ured­ni­ca ča­so­pi­sa „Pro­Fe­mi­na” od 1994.
Ro­man „Rav­no­te­ža” Sve­tla­ne Slap­šak bio je i u užem iz­bo­ru za Ni­no­vu na­gra­du za 2016.
S.Ć.


U do­brom dru­štvu

Vi­ta­lo­va na­gra­da za naj­bo­lje knji­žev­no ostva­re­nje na srp­skom go­vor­nom pod­ruč­ju pr­vi put je je do­di­je­lje­na 1996. go­di­ne Iva­nu V. La­li­ću za pje­snič­ku zbir­ku. Me­đu do­bit­ni­ci­ma su i Ra­do­slav Pet­ko­vić, Go­ran Pe­tro­vić, Vo­ji­slav Ka­ra­no­vić, Vla­di­mir Ta­sić, Jo­vi­ca Aćin, Mi­le­ta Pro­da­no­vić, Dra­gan Jo­va­no­vić Da­ni­lov, Da­vid Al­ba­ha­ri i Uglje­ša Šaj­ti­nac.
Pro­šle go­di­ne do­bit­nik na­gra­de „Zlat­ni sun­co­kret” bio je Dra­gan Ve­li­kić, na­gra­đen za ro­man „Isled­nik”.