U svom no­vo­go­di­šnjem kon­cer­tu, odr­ža­nom 14. ja­nu­a­ra u Kul­tur­nom cen­tru „Ni­ko­la Đu­r­ko­vić” u Ko­to­ru, čla­no­vi i čla­ni­ce Pje­vač­kog dru­štva „Gr­balj” i nji­ho­vi go­sti pri­u­šti­li su lju­bi­te­lji­ma et­no­lo­škog na­slje­đa bu­ket iz­vor­nih na­rod­nih pje­sa­ma i obi­ča­ja, na­ro­či­to onih ve­za­nih za vje­ru i pro­sla­vu Bad­nje ve­če­ri i Bo­ži­ća. Odje­ve­ni u tra­di­ci­o­nal­nu gr­balj­sku no­šnju, ko­ja je po lje­po­ti, ko­lo­ri­tu (cr­ve­no-pla­vo-žu­to, svi­je­tlo ze­le­na za že­ne) i skla­du isto­vjet­na cr­no­gor­skoj, že­ne, mu­škar­ci i dje­ca ople­me­ni­li su sce­nu ča­ri­ma dvo­gla­snog pje­va­nja u spek­tru gla­sov­nih bo­ja i ni­jan­si. Pu­bli­ka je uži­va­la u nat­pje­va­va­nju žen­skih i mu­ških vo­ka­la, ko­ji su za­jed­no i po­seb­no a ka­pe­la iz­ve­li pre­gršt tra­di­ci­o­nal­nih gr­balj­skih pje­sa­ma, ka­rak­te­ri­stič­nih sa­mo za ovo pod­ne­blje. Po­seb­nu draž ima­la je pje­sma-bro­ja­li­ca „Pre­pe­li­ca”, ko­ja je na ne­ki na­čin po­sta­la za­štit­ni znak PD „Gr­balj”. Ne­ma sla­vlja bez igre, pa to­ga ni­je fa­li­lo ni ovo­ga pu­ta: čla­no­vi Fol­klor­nog an­sam­bla „Ni­ko­la Đur­ko­vić” pod upra­vom ko­re­o­gra­fa i tre­ne­ra Pe­đe Šu­ši­ća iz­ve­li su igre iz Cr­ne Go­re i vla­ške igre iz Sr­bi­je. Je­zgro­vit prak­tič­ni pri­kaz na­la­ga­nja bad­nja­ka na sce­ni su iz­ve­li mla­đi čla­no­vi mu­ške gru­pe Pje­vač­kog dru­štva, a nji­hov „star­je­ši­na” i do­ma­ćin bio je Sa­vo Gri­vić, ko­ji je pre­ka­dio bad­nja­ke, bla­go­slo­vio ih i na­zdra­vio pri­sut­ni­ma. O ovim obi­ča­ji­ma go­vo­ri­la je et­no­log-an­tro­po­log Da­ni­je­la Đu­kić. Po­red ve­li­kog bro­ja obi­ča­ja ve­za­nih za hri­šćan­ske pra­zni­ke kao i za ro­đe­nje, svad­bu i smrt, Gr­blja­ni se mo­gu po­hva­li­ti tra­di­ci­o­nal­nim go­sto­prim­stvom, spre­ma­njem sta­rin­skih je­la, nje­go­va­njem obi­ča­ja mo­be i tra­di­ci­o­nal­nih pje­sa­ma i iga­ra (ba­ca­nje ka­me­na sa ra­me­na, skok u dalj i ploj­ke), a po­seb­no su bo­ga­ti obi­ča­ji za Bad­nji dan, ko­je na svoj na­čin nje­gu­ju ži­te­lji svih 20 gr­balj­skih se­la.
Po uzo­ru na sta­ra vre­me­na, uz puc­ke­ta­nje va­tre na­lo­že­nih bad­nja­ka ču­la se i pje­sma gu­sla­ra, a za ovu pri­li­ku pred­sta­vi­li su se na­rod­ni gu­sla­ri Ste­van Mi­lja­nić („Bo­ke­ljev san”) i Go­lub Bi­go­vić (pje­smom na sti­ho­ve Alek­se Šat­ni­ća), te di­plar Dra­go Ma­ti­ja­še­vić. Pje­smom su pu­bli­ku po­zdra­vi­li i pje­va­či, naj­mla­đi-brat i se­stra Pre­drag i Ja­na Mi­do­ro­vić ko­ji su iz­ve­li iz­vor­ne pje­sme „So­ko le­ti” i „Sa Lov­će­na”, Jo­va­na Čo­lan i Ta­ma­ra Gi­lja­ča, ko­je su se pred­sta­vi­le pje­sma­ma „Ko­sov­ski bo­žu­ri” i „Si­ni ja­r­ko sun­ce sa Ko­so­va”, te po­zna­ti pje­vač Sa­vo Ćet­ko­vić, iz­vo­de­ći u du­hu tra­di­ci­je svo­ju mo­der­nu pje­smu „Gr­balj moj”. Pri­li­ku da se slat­ko na­smi­ju pri­sut­ni su ima­li ka­da su na­stu­pi­li Dra­gan Bu­zdo­van i Na­đa Pje­tro­vić, čla­no­vi „Te­a­tra 303” iz Ko­to­ra, pred­sta­vlja­ju­ći svo­je naj­no­vi­je ge­go­ve i aneg­do­te. Pri­li­ku da se pred­sta­vi sa par na­rod­nih ko­la imao je i mla­di har­mo­ni­kaš Bo­ško Tuj­ko­vić, uče­nik dru­gog raz­re­da sred­nje Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan” u Ko­to­ru.
Ovo je 17. kon­cert Dru­štva, a to­li­ko go­di­na je i od nje­go­vog osni­va­nja. Pro­gram je kon­ci­pi­ra­la i vo­di­la prof. Sa­nja Tuj­ko­vić. Sva­ku go­di­nu en­tu­zi­ja­sti iz Gr­blja po­či­nju kon­cer­tom uz pje­smu i ve­se­lje (iz­u­ze­tak je u slu­ča­ju ka­da je ne­ko od njih u ko­ro­ti), a na­sta­vlja­ju ni­zom na­stu­pa i go­sto­va­nji­ma u re­gi­o­nu.
- Ra­du­je nas što nam se pri­dru­žu­ju i naj­mla­đi, ima­mo čla­no­ve uz­ra­sta od pet-šest go­di­na, ima­ju vo­lju, ne sti­de se, zna­ju da se po­na­ša­ju na sce­ni i pu­bli­ka ih vo­li. na­gla­ša­va Jo­vi­ca Vuk­šić, pot­pred­sjed­nik Pje­vač­kog dru­štva. Sva­ke go­di­ne - ka­že on, do­bi­ja­ju po­zi­ve za na­stu­pe od pri­ja­te­lja u Sa­ra­je­vu, Fo­či, Go­ra­ždu, Vi­še­gra­du... Pro­šle go­di­ne ni­su mo­gli da se svi­ma oda­zo­vu, ali se na­da­ju da će ove go­di­ne ne­ka­ko us­pje­ti bo­lje.
- Sve to za­vi­si i od sred­sta­va, s ob­zi­rom da se sa­mi fi­nan­si­ra­mo. Ni iz op­šti­ne Ko­tor se ni­su baš „pre­te­gli” da nas po­mog­nu, eto, da­li su nam bar sa­lu bes­plat­no. Kad po­kri­je­mo na­še tro­ško­ve, mi smo dio sred­sta­va od ula­zni­ca na­mi­je­ni­li za li­je­če­nje An­đe­le Pe­tro­vić, da­će Bog da bu­de do­bro. Ne­dav­no smo ta­ko­đe ima­li hu­ma­ni­tar­ni kon­cert u Ba­ru za dje­cu ko­ja bo­lu­ju od ra­ka, gdje god ču­je­mo, mi se oda­zi­va­mo u že­lji da po­mog­ne­mo - re­kao nam je Vuk­šić.

M.D.PO­PO­VIĆ