Sli­kar­ski opus Đor­đa Ra­šo­vi­ća je­din­stven je na do­ma­ćoj li­kov­noj sce­ni. Ne­pre­su­šnu in­so­i­ra­ci­ju ovaj mla­di li­kov­ni stva­ra­lac pro­na­la­zi u svi­ju sno­va i ma­šte, u se­bi omi­lje­nim ži­vo­ti­nja­ma – vu­ku, psu i li­ci­si, ko­ji­ma na svo­jim plat­ni­ma po­zajm­lju­je ljud­ska obi­ljež­ja. Ta nje­go­va ide­ja odav­no pre­va­zi­la­zi for­mu ba­sne – Ra­šo­vić kroz li­ko­ve se­bi omi­lje­nih ži­vo­ti­nja ve­o­ma ja­sno po­ka­zu­je što mi­sli o o čo­vje­ku. Sve to je za­či­nje­no oči­gled­nim sim­pa­ti­ja­ma, sa­o­sje­ća­njem i ra­zu­mi­je­va­njem ko­je ovaj sli­kar osje­ća i za ži­vo­tinj­ski i ljud­ski svi­jet
Ra­šo­vić je ro­đen 1987. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Za­vr­šio sli­kar­stvo na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti na Ce­ti­nju, 2010. go­di­ne i spe­ci­ja­li­stič­ke stu­di­je na istom fa­kul­te­tu 2011, pod Kao član ULUCG-a Ra­šo­vić uče­stvu­ju na go­di­šnjim iz­lo­žba­ma ovog Udru­že­nja. Pred­sta­vio je svoj oso­ben s Iz­la­gao je sa­mo­stal­no u Pod­go­ri­ci, u Umjet­nič­kom pa­vi­ljo­nu 2013. go­di­ne kao i na broj­nim grup­nim iz­lo­žba­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu od ko­jih su va­žni­je bi­le u Pod­go­ri­ci, Ko­to­ru, Tiv­tu, Be­o­gra­du, Za­gre­bu, Bu­dvi, Tre­bi­nju, Mo­sta­ru… Ra­šo­vić je za na­še no­vi­ne go­vo­rio o inp­si­ra­ci­ji, ot­krio nam svo­je pla­no­ve ve­za­ne za po­če­tak 2017. go­di­ne, uzo­ri­ma…
● Po­čet­kom pro­šle go­di­ne pred­sta­vi­li ste se li­kov­noj pu­bli­ci iz­lo­žbom „Baj­ko­vi­tost u ra­do­vi­ma Đor­đa Ra­šo­vi­ća”. Šta za Vas zna­če ve­li­ko in­te­re­so­va­nje i po­zi­tiv­ni ko­men­ta­ri?
- In­te­re­so­va­nje je bi­lo ve­li­ko i po­red lo­ših vre­men­skih pri­li­ka. Iz­lo­žba je osta­vi­la ve­li­ki uti­sak, za­do­volj­stvo i po­zi­tiv­ne ko­men­ta­re po­sje­ti­la­ca. To­kom pro­šle go­di­ne imao sam ve­li­ki broj ko­lek­tiv­nih iz­li­žbi u ze­mlji i ino­stran­stvu kao i još dvi­je sa­mo­stal­ne po­stav­ke. Jed­na u sta­roj zgra­di „Ju­go­o­ce­a­ni­je” u Ko­to­ru i u Tiv­tu, u ga­le­ri­ji „Bu­ća”, na dva spra­ta, gdje sam se pred­sta­vio sa 40 umjet­nič­kih ra­do­va. Vla­da­lo je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje i za­do­volj­stvo, a pred­sta­vio sam pu­bli­ci dru­ga­či­ju po­stav­ku ra­do­va od pret­hod­nih.
● Šta tre­nut­no stva­ra­te u svom ate­ljeu?
- Po­če­tak go­di­ne je uvjek je obi­lje­žen broj­nim kon­kur­si­ma. Sa­da po­red sli­ka­nja po­sve­ću­jem do­sta vre­me­na kom­ple­ti­ra­nju do­ku­men­ta­ci­je ko­ja je neo­p­hod­na da bih ste­kao usliv za uče­stvo­va­nje na kon­kur­si­ma. Ži­ri­ra­nje do­la­zi na­kon to­ga. U mar­tu sva­ke go­di­ne je ro­đen­dan Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Cr­ne Go­re i or­ga­ni­zu­je se tra­di­ci­o­nal­na Go­di­šnja iz­lo­žba čla­no­va, na ko­joj ću uče­stvo­va­ti i pred­sta­vi­ti se sa svo­jim no­vi­jim ra­dom.
● Ne­dav­no Vam je i iz Za­gre­ba sti­gla na­gra­da. Ko­li­ko Vam pri­zna­nja zna­če?
- Na me­đu­na­rod­nom fe­sti­va­lu umjet­nič­kih za­sta­vi­ca na te­mu „Kad lju­bav za­vi­o­ri u Za­gre­bu” moj rad je do­bio dru­gu na­gra­du. Imao sam sve­ča­ni pri­jem kod gra­do­na­čel­ni­ka gra­da i glav­nog or­ga­ni­za­to­ra ovog Fe­sti­va­la „CEST IS D BEST”. Po­što se sve od­vi­ja­lo na li­cu mje­sta, na Tr­gu Ba­na Je­la­či­ća 26. ma­ja, sve je sni­mlje­no uži­vo i ta­da pre­da­to na iz­ra­du ka­ta­lo­ga. Ove go­di­ne u ma­ju bi­ću po­zvan na sve­ča­no pre­u­zi­ma­nje na­gra­de i ka­ta­lo­ga.
● Oda­kle cr­pi­te in­spi­ra­ci­ju ko­ja re­zul­ti­ra neo­bič­nim i pot­pu­no je­din­stve­nim sli­ka­ma na cr­no­gor­skoj li­kov­noj sce­ni?
- Po­čet­na in­spi­ra­ci­ja su bi­le baj­ke, a vre­me­nom se pro­ši­rio moj di­ja­pa­zon ide­ja iz svi­je­ta sno­va i ma­šte na sva­ko­dnev­na de­ša­va­nja u ze­mlji i ino­stran­stvu pri­ka­za­na kroz li­ko­ve vu­ka, li­si­ce i psa, pre­no­se­ći ide­je na plat­nu.
● Vu­ku, psu i li­si­ci da­je­te ljud­sko ob­lič­je. Šta bi po Va­ma tre­ba­lo da po­zaj­mi­mo iz svi­je­ta pri­ro­de?
- Že­lio bih da čo­vje­čan­stvo ži­vi u slo­zi i mi­ru, da uži­va u slo­bo­di, ra­du, dru­že­nju sa naj­bo­ljim na­mje­ra­ma bez zlo­be, pa­ko­sti i zla.
● Da li će­mo vi­dje­ti Va­še ra­do­ve usko­ro na ne­koj iz­lo­žbi u Cr­noj Go­ri?
- Po­što sam pro­šle go­di­ne imao po­red Pod­go­ri­ce sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u Ko­to­ru i Tiv­tu, ove go­di­ne ću kon­ku­ri­sa­ti za sa­mo­stal­no iz­la­ga­nje u Pe­trov­cu i Bu­dvi. Po­tvr­đe­no mi je uče­šće na In­ter­na­ci­o­nal­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji po­sve­če­noj akva­re­lu „CA­STRA 2017” Aj­dov­šći­ni, u Sli­ve­ni­ji. Za­tim, uče­stvo­va­ću na kon­kur­si­ma u Sr­bi­ji, „Maj­da­nart” u Maj­dan­pe­ku, pa Zre­nja­ni­nu, Gor­njem Mi­la­nov­cu, Ni­šu, No­vom Sa­du, Kra­lje­vu… U Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni (Ba­nja Lu­ka, Mo­star, Tre­bi­nje, Bi­je­lji­na), Hr­vat­skom (Za­greb, Knin, Po­po­va­ča…), u Ma­ke­do­ni­ji, u Sko­plju (Pa­ra­tis­si­ma, Osten bi­je­na­le) Slo­ve­ni­ji, Mad­đar­skoj. Me­đu­tim, od­u­sta­ću od Ki­ne, u ko­ju sam lje­tos po­zvan na dva mje­se­ca bo­rav­ka.
S.ĆET­KO­VIĆ


Le­o­nar­do i ne­sta­šni Sal­va­dor

Da li ima­te umjet­nič­ke uz­o­re?
Moj idol je Le­o­nar­do (Da Vin­či), a to­kom stu­di­ja za­vo­lio sam Sal­va­do­ra Da­li­ja. To­kom stu­di­ja pra­vio je mno­ge ne­sta­šlu­ke. Že­lio je da skre­ne pa­žnju na se­be neo­bič­nom odje­ćom i pra­ve­ći bu­ku zvo­nom pri šet­nji uli­com. Po­ka­zi­vao je spe­ci­fič­nost u svo­jim ra­do­vi­ma i sa­mo­vo­lju. Je­dan­put se na otva­ra­nju svo­je iz­lo­žbe po­ja­vio u ro­ni­lač­kom odi­je­lu i uma­lo se ugu­šio.