Tra­di­ci­o­nal­no, po­vo­dom 27. ja­nu­a­ra - pra­zni­ka Sve­tog Sa­ve, knji­žev­na tri­bi­na „Ri­ječ” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re or­ga­ni­zo­va­la je ve­če po­sve­će­no ro­do­na­čel­ni­ku srp­skog pje­sni­štva pod na­zi­vom „Us­klik­ni­mo s lju­ba­vlju”.
- Sve­ti Sa­va, sa­bor­no ime naj­za­slu­žni­je, naj­sve­stra­ni­je, naj­ve­će lič­no­sti srp­skog ota­ča­stva, lič­nost je ko­ja se ra­đa jed­nom u ne­ko­li­ko vje­ko­va. Sve­ti Sa­va - ime du­hov­ne či­sto­te, du­hov­ne ve­dri­ne, um­no­sti, tru­do­lju­bi­vo­sti, ne­po­su­sta­lo­sti i sve­stra­no­sti. Troj­stvo vje­re, na­de i lju­ba­vi. Znak mo­ral­nog iden­ti­te­ta i in­te­gri­te­ta, znak ne­raz­dje­lji­ve jed­na­ko­sti sa srp­skim na­ro­dom i Srp­skom cr­kvom ko­ji­ma je do zad­njeg iz­di­sa­ja slu­žio. Otu­da je on sku­pa sa svo­jim ocem Ne­ma­njom za­štit­nik srp­ske dr­ža­ve i nje­ne Cr­kve – ka­za­la je u uvod­noj be­sje­di pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Kralj, ured­ni­ca tri­bi­ne „Ri­ječ”.
Ona je do­da­la da ni jed­na dru­ga lič­nost u na­šoj isto­ri­ji ni­je to­li­ko sla­vlje­na, hva­lje­na i po­što­va­na kao Sve­ti Sa­va.
- Do da­na­šnjeg da­na srp­ski na­rod se ogle­da u sve­to­sav­skoj svje­tlo­sti, sli­je­di sve­to­sav­sku mi­sao i Sa­vi­na po­u­če­nja i či­ni na­po­re da zbog ma­lo­vre­me­nog Sa­vi­nog ži­vo­ta okon­ča sve ono što je on za­po­čeo. Spa­lji­va­nje nje­go­vih mo­šti­ju pro­iz­ve­lo je sa­svim su­pro­tan efe­kat, a kult sve­ti­te­lja Sa­ve još vi­še se učvr­šći­vao u na­ro­du. U srp­skom na­ro­du naj­vi­še se pje­va­lo o Kra­lje­vi­ću Mar­ku, a pri­po­vi­je­da­lo o Sve­tom Sa­vi u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri, Ma­ke­do­ni­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Bu­gar­skoj, ju­žnom di­je­lu Dal­ma­ci­je – ka­za­la je, iz­me­đu osta­log, Kralj.
Ona se de­talj­no osvr­nu­la i na to gdje, ka­da, ka­ko i pod ko­jim uslo­vi­ma je sla­vljen i za­bra­nji­van za sla­vlje Sve­ti Sa­va, ali i na to ka­ko je kult sve­ti­te­lja tre­ti­ran u umjet­no­sti, na iko­na­ma i fre­ska­ma.
- Sve­ti Sa­va je u Cr­noj Go­ri, me­đu na­ro­dom cr­no­gor­skim bio za­i­sta ne sa­mo sve­tac, ne­go sve: i za­kle­tva, i iko­na, uči­telj, pi­smo­no­ša... Sa­mo u mom kra­ju sko­ro da ne­ma sto­pe ko­ja se ni­je mje­ri­la Sa­vom - ka­zao je pred­sjed­nik Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re No­vi­ca Đu­rić, ko­ji je i autor knji­ge „Sa­vi­nim sto­pa­ma Le­lej­skom go­rom”.
Pje­snik Ran­ko Jo­vo­vić is­ta­kao je da su ko­mu­ni­sti pre­ki­nu­li sla­vlje­nje Sve­tog Sa­ve, te da je ono ob­no­vlje­no 1991. go­di­ne, pro­či­tav­ši pje­smu ko­ju je na­pi­sao baš u tom pe­ri­o­du. I, knji­žev­nik Be­ćir Vu­ko­vić je is­ta­kao da „ni­je sve­tog Sa­ve i Nje­go­ša, ne bi bi­lo ni Cr­ne Go­re”.
Sti­ho­ve po­sve­će­ne Sve­tom Sa­vi či­ta­li su No­vi­ca Đu­rić, Ran­ko Jo­vo­vić, Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić, An­dri­ja Mar­kuš, Mo­mo Mi­li­kić, Bo­žo Vu­čić Bo­žan, Slo­bo­dan Be­ćo Do­šljak, Mi­lan Ra­jo­vić, Ve­se­lin Br­no­vić, Be­ćir Vu­ko­vić i Pe­ri­vo­je Po­po­vić, dok je afo­ri­zme ka­zi­vao Jo­van Era­ko­vić. Skup je po­zdra­vio i Dra­gan Bur­zan.
A.Ć.


Taj­na bez prem­ca

- Sve­ti Sa­va je po­stao sve­ti­telj u pu­nom smi­slu bo­go­na­dah­nu­ća tek ka­da je va­tra sa­že­gla nje­go­ve ovo­zem­ne ostat­ke na Vra­ča­ru. Či­ni mi se da je da­nas vi­še neo­p­hod­no da nam se po­ja­vi ne­ko ko bi mo­gao da ima sna­gu i duh Sve­tog Sa­ve Ne­ma­nji­ća. On je za­i­sta taj­na bez prem­ca – ka­zao je knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar Pe­ri­vo­je Po­po­vić u svom obra­ća­nju.
On je do­dao da je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je ob­no­vio cr­kve­ni ži­vot u Cr­noj Go­ri, što je ogrom­na za­slu­ga za sve.


Škol­ska pro­sla­va

- Pr­vi pi­sa­ni trag o škol­skoj pro­sla­vi Sve­tog Sa­ve da­ti­ra još iz 1734. go­di­ne i na­la­zi se u austrij­skoj Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci u Be­ču. To je udž­be­nik za tre­ći i če­tvr­ti raz­red srp­sko-la­tin­ske ško­le u Srem­skim Kar­lov­ci­ma u ko­me se vi­di da na dan Sve­tog Sa­ve ni­je bi­lo na­sta­ve. Uče­ni­ci su to­ga da­na po­zva­ni da se za pra­znik mo­le ve­li­kom srp­skom sve­ti­te­lju i pro­svje­ti­te­lju – na­gla­si­la je Mi­li­ca Kralj.