Knji­ga ko­ja je vi­še­stru­ko zna­čaj­na za mu­zič­ku, ali i op­štu pe­da­go­gi­ju na­ro­či­to ti­flo­pe­da­go­gi­ju (pe­da­go­gi­ja ko­ja je okre­nu­ta sla­bo­vi­doj i dje­ci ošte­će­nog vi­da), kao i in­klu­ziv­nu na­sta­vu, pred­sta­vlje­na je u Rek­to­ra­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Ri­ječ je o na­slo­vu „Po­čet­na na­sta­va sol­fe­đa u ra­du sa uče­ni­ci­ma ošte­će­nog vi­da” autor­ke dr Ve­dra­ne Mar­ko­vić, ko­ja na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji sa Ce­ti­nja pre­da­je sol­fe­đo. Knji­gu je ob­ja­vi­la be­o­grad­ska IK Za­du­žbi­na An­dre­je­vić u okvi­ru edi­ci­je Po­seb­na iz­da­nja. Mo­no­gra­fi­ja je pro­šlog mje­se­ca pr­vi put pred­sta­vlje­na u Ko­lar­če­voj za­du­žbi­ni u Be­o­gra­du.
Mar­ko­vi­će­va je dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju „Po­čet­na na­sta­va sol­fe­đa u ra­du sa uče­ni­ci­ma ošte­će­nog vi­da” od­bra­ni­la 2015. go­di­ne na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti Uni­ver­zi­te­ta umet­no­sti u Be­o­gra­du, a na­sta­la je na te­me­lju nje­nih op­šir­nih is­tra­ži­va­nja ko­ja je spro­ve­la u pod­go­rič­kom Re­surs­nom cen­tru i na fa­kul­te­tu.
Ve­če je mo­de­ri­ra­la i go­vo­ri­la o zna­ča­ju ovog ra­da Ve­dra­ne Mar­ko­vić doc. mr Je­le­na Mar­ti­no­vić Bo­go­je­vić, kao i doc. dr Na­da Ša­ko­tić, dr Slo­bo­dan Jer­kov i prof. dr Če­do Ve­ljić.
Mr Bo­go­je­vić je is­ta­kla da mu­zi­ka dje­ci mo­že otvo­ri­ti vra­ta ka no­vim sa­znaj­nim pro­sto­ri­ma, po­go­to­vo dje­ci sa ošte­će­nim vi­dom, a kod ko­jih je audi­tiv­na per­cep­ci­ja če­sto vr­lo raz­vi­je­na pa po­ka­zu­ju iz­u­zet­ne mu­zič­ke spo­sob­no­sti.
Dr Ve­ljić na­vo­di da je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja po­ve­zi­va­nje mu­zič­ke sa ti­flo­pe­da­go­gi­jom, I kao po­seb­no zna­čaj­no na­vo­di či­nje­ni­cu da autor­ka po­sta­vlja pi­ta­nje za­što se u na­šim mu­zič­kim ško­la­ma obra­zu­je ma­li broj sli­je­pe i sla­bo­vi­de dje­ce, iako ona pro­cen­tu­al­no ima­ju jed­nak broj mu­zič­ki ta­len­to­va­nih kao i dje­ca ko­ja ne­ma­ju pro­ble­ma sa vi­dom. Kao sa­vre­men mu­zič­ki pe­da­gog i Mar­ko­vi­će­va uvi­đa i is­ti­če po­zi­tiv­ne efek­te ba­vlje­nja umjet­no­šću za dje­cu sa pro­ble­mi­ma vi­zu­el­ne per­cep­ci­je.
Po dr Na­di Ša­ko­tić, naj­ve­ći do­met knji­ge ogle­da se u či­nje­ni­ci da Mar­ko­vi­će­va po­sta­vlja mo­de­le ka­ko tre­ba iz­gle­da­ti in­klu­ziv­na na­sta­va u mu­zič­kim ško­la­ma, a na osno­vu em­pi­ri­je. Oči­gled­no je, do­da­je ona da se po­red či­nje­ni­ce da za­stu­pa so­ci­jal­ni – in­klu­ziv­ni mo­del, Mar­ko­vi­će­va ru­ko­vo­di sa­vre­me­nim pe­da­go­škim prin­ci­pi­ma, od­no­sno da di­je­te i nje­go­ve po­tre­be ne odva­ja, već sa­gle­da­va u cje­li­ni, pri­tom uvi­jek osta­ju­ći svje­sna či­nje­ni­ce - pro­ble­ma sa ko­jim se su­o­ča­va­ju dje­ca sa ošte­će­njem vi­da.
Dr Jer­kov, po­ten­ci­ra či­nje­ni­cu da je autor­ka u stva­ri pr­va ko­ja pro­mo­vi­še pot­pu­no nov na­čin mi­šlje­nja u cr­no­gor­skoj pe­da­go­gi­ji, jer Mar­ko­vi­će­va u knji­zi da­je ,,uput­stvo” za bu­du­ći rad mu­zič­kim pe­da­go­zi­ma. Po­seb­no je po­hva­lio či­nje­ni­cu da Mar­ko­vi­će­va in­si­sti­ra na to­me da se u po­čet­noj na­sta­vi sol­fe­đa što vi­še ko­ri­ste do­ma­će na­rod­ne pje­sme – fol­klor­ne.
Pro­mo­ci­ju su obo­ga­ti­li mu­zi­ci­ra­njem Ni­ko­li­na Ara­po­vić, sla­bo­vi­da dje­voj­či­ca, uče­ni­ca Mu­zič­ke ško­le „Va­sa Pa­vić” na od­sje­ku kla­vi­ra, kao i ko­le­gi­ni­ce Mar­ko­vi­će­ve sa fa­kul­te­ta, fla­u­tist­ki­nja Ža­na Le­kić i pi­ja­nist­ki­nja Na­ta­ša Po­po­vić, ko­je su na­stu­pi­le du­et­ski.Ž.J.


Ri­ječ autor­ke na kra­ju

Na kra­ju, Mar­ko­vi­će­va je ob­ja­sni­la da je ovom obla­sti po­če­la da se ba­vi ka­da joj je kao asi­sten­tu na MA do­šao sla­bo­vi­di stu­dent. Ta­da je, ka­ko ka­že, shva­ti­la ko­li­ko ma­lo zna o ovoj obla­sti, a ka­ko bi kva­li­tet­no iz­vo­di­la na­sta­vu i sa ovim stu­den­tom.
– Ključ uspje­šnog mu­zič­kog obra­zo­va­nja oso­be ošte­će­nog vi­da le­ži u kva­li­tet­noj po­čet­noj na­sta­vi, od­no­sno uvo­đe­nja u mu­zič­ku pi­sme­nost – ka­že Mar­ko­vi­će­va. Osmi­sli­la je i po­se­ban pro­gram ra­da a ko­ji je spro­ve­la u Re­surs­nom cen­tru, a ko­ji joj je bio po­la­zi­šte za is­tra­ži­va­nje i rad.
– Mu­zi­ka je pod­ruč­je ra­da gdje sli­je­pi i sla­bo­vi­di mo­gu da bu­du go­to­vo bez ogra­ni­če­nja, jer im je sva­ki seg­ment mu­zi­ke u pot­pu­no­sti do­stu­pan. Za­to mi­slim da ih tu tre­ba što vi­še ohra­bri­va­ti, a na mu­zič­kim pe­da­go­zi­ma je da im ško­lo­va­nje uči­ne što pri­stu­pač­ni­jim, lak­šim, a na dru­štve­noj za­jed­ni­ci je da pre­po­zna po­zi­ti­van uti­caj ko­ji mu­zi­ka mo­že ima­ti na sli­je­pe i sla­bo­vi­de oso­be – is­ta­kla je Mar­ko­vi­će­va.