Mno­gi su zna­li za pje­snič­ki ta­le­nat ču­ve­nog dječ­jeg stva­ra­o­ca Dra­ga­na Ra­du­lo­vi­ća, kao i za nje­go­ve div­ne te­le­vi­zij­ske emi­si­je na­mi­je­nje­ne naj­mla­đi­ma. No, sa­mo su ri­jet­ki zna­li za nje­gov li­kov­ni ta­le­nat i za nje­go­ve sli­ke, jed­na­ko dir­lji­ve i is­kre­ne kao i nje­go­vi sti­ho­vi. Pri­li­ku da ih po­gle­da­ju za­in­te­re­so­va­ni ima­ju ako to­kom tra­ja­nja Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva po­sje­te Dvo­rac Pe­tro­vi­ća na Kru­šev­cu, gdje u pro­sto­ri­ja­ma Fon­da­ci­je Pe­tro­vić Nje­goš mo­gu po­gle­da­ti po­stav­ku „Ja­stuk za mra­ve”. Po­stav­ku, ko­ju či­ni oko 20-ak sli­ka Dra­ga­na Ra­du­lo­vi­ća, otvo­ri­la je Mi­li­ca Bez­ma­re­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti, ina­če pje­sni­ko­va bra­ta­nič­na. Ka­ko je is­ta­kla Ra­du­lo­vić je sli­kar­stvu pri­stu­pio na neo­bi­čan na­čin, „gra­de­ći” sli­ke-objek­te-re­lje­fe. Na sva­kom od ovih re­lje­fa, do­da­je ona, mo­že se pre­po­zna­ti fi­na, lir­ska po­e­ti­ka, po­ma­lo no­stal­gič­ne at­mos­fe­re. Od­no­sno, pri­su­tan je osje­ćaj to­ple ljud­ske pri­če, a za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim mi­ni­ja­tur­nim pred­sta­va­ma fi­gu­ra, lju­di, ži­vo­ta, ku­ća, pro­zo­ra… Čak ga je, do­da­je ona, je­dan nje­gov ko­le­ga pje­snik pi­tao da li mu u iz­ra­di ovih sli­ka po­ma­žu mra­vi.
- A on je za­pra­vo s pje­snič­kom lu­cid­no­šću tra­gao za ra­znim ma­te­ri­ja­li­ma, od­ba­če­nim stvar­či­ca­ma, dje­li­ći­ma sta­rih igra­ča­ka, mar­lji­vo ih sa­ku­pljao i sa ne­vje­ro­vat­nom la­ko­ćom ih kom­bi­no­vao, oži­vlja­vao i od njih pra­vio ma­ju­šne ko­pi­je naj­ra­zli­či­ti­jih pred­me­ta. Na na­čin dječ­je igre, re­kla bih za­ne­se­njač­ki i kraj­nje iskre­no, uba­ci­vao ih je u sli­ku i ta­ko stva­rao je­dan dru­ga­či­ji, go­to­vo tro­di­men­zi­o­nal­ni svi­jet, u ko­ji kao da se mo­že za­ko­ra­či­ti – re­kla je Bez­ma­re­vi­će­va.
Na otva­ra­nju ve­o­ma emo­tiv­no go­vo­ri­la je mr Lji­lja­na Bur­zan Ni­ko­lić, osni­vač fe­sti­va­la, podjse­tiv­ši pri­sut­ne na pje­sni­ko­vu pje­smu „Sun­co­kri­li”, na­gla­siv­ši da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti na nje­go­vu mak­si­mu „da su ve­li­ki ma­li, a ma­li su ve­li­ki”. Ž.J.


Osno­van Uni­ma cen­tar Cr­na Go­ra

U okvi­ru 5. Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva ju­če je u KIC „Bu­do To­mo­vić” odr­ža­na osni­vač­ka skup­šti­na Uni­ma cen­tra Cr­na Go­ra. Na osni­vač­koj skup­šti­ni pri­su­stvo­va­lo je se­dam glu­ma­ca Grad­skog po­zo­ri­šta iz Pod­go­ri­ce i go­sti Di­kla Kac, pred­sjed­ni­ca Uni­ma cen­tra Izra­e­la i Ro­bert Valtl, pred­stav­nik Uni­ma cen­tra Slo­ve­ni­ja. Za pred­sjed­ni­cu cr­no­gor­skog ogran­ka ove me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je iza­bra­na je glu­mi­ca Ka­ta­ri­na Krek, a za se­kre­ta­ra glu­mi­ca Bran­ka Fe­mić Šće­kić. Za čla­no­ve Iz­vr­šnog od­bo­ra iza­bra­ni su: Iva­na Mr­va­lje­vić, v.d. di­rek­tor­ka Grad­skog po­zo­ri­šta i glum­ci Sej­fo Se­fe­ro­vić i Bran­ko Ilić. Čla­no­vi su i glum­ci Da­vor i Di­ja­na Dra­go­je­vić.
Uni­ma je skra­će­ni­ca od Union In­ter­na­ti­o­na­le de la Ma­ri­on­net­te. Ova or­ga­ni­za­ci­ja osno­va­na je u Pra­gu 1929. go­di­ne, i da­nas dje­lu­je pod okri­ljem Une­ska. To je or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja oku­plja lju­de iz ci­je­lo­ga svi­je­ta ko­ji do­pri­no­se raz­vo­ju lut­kar­ske umjet­no­sti, ali i op­šte­ljud­skih vri­jed­no­sti i pra­va kroz umjet­nost, bez ob­zi­ra na ra­su, po­li­tič­ka ili re­li­gi­o­zna uvje­re­nja i ra­zno­vr­snost kul­tu­ra.