I u bje­lo­polj­skom Cen­tru za kul­tu­ru Dra­gan Ra­de­vić, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta, pred­sta­vio je svo­ju knji­gu ,,Bra­to­u­bi­lač­ki rat u Cr­noj Go­ri 1941-1945”. Ovo dje­lo upra­vo je štam­pa­no u bje­lo­polj­skom „Pe­ga­zu”, a iz­la­zak su po­mo­gla i dvo­ji­ca Bje­lo­po­lja­ca, Zo­ran La­zo­vić i Bo­ris Pe­ro­vić.
– Imao sam tu sre­ću ili ne­sre­ću da kao pr­vi čo­vjek uđem u ar­hi­ve Ju­go­slo­ven­ske Ozne i Ud­be. Igrom slu­ča­ja ili ne, na­i­šao sam na do­ku­men­ta ko­ja osvje­tlja­va­ju ono što se do­ga­đa­lo od 1941-1945. go­di­ne u Cr­noj Go­ri. Iako taj ar­hiv ni­je da­le­ko odav­de, tre­nut­no ja ne mo­gu vi­še da uđem u nje­ga. Em­bar­go tra­je 60 go­di­na. Kad sam sve to pre­gle­dao shva­tio sam svu ne­sre­ću i tra­ge­di­ju ko­ja nam se do­go­di­la. Kod me­ne je bi­la ide­al­na rav­no­te­ža. Jed­nog dje­da su mi ubi­li par­ti­za­ni, a dru­gog čet­ni­ci. On­da sam o to­me po­čeo da raz­mi­šljam i su­dim bez ostra­šće­no­sti i bez osve­to­lju­bi­vost ili ono što kod nas u Cr­noj Go­ri na­zi­va­ju usu­dom – re­kao je autor obra­ća­ju­ći se Bje­lo­polj­ci­ma oku­plje­nim na ovoj knji­žev­noj ve­če­ri.
Autor je do­dao da se ži­ve­ći du­go van Cr­ne Go­re oslo­bo­dio onih „cr­no­gor­skih za­vi­sti” i po­ku­šao u ka­ko je is­ta­kao, te­škom i muč­nom pe­ri­o­du za sve nas ko­ji tra­je i dan da­nas, da te­mi pri­đe ko­rekt­no.
– Oda­brao sam dva vr­sna na­uč­ni­ka, pi­sca i knji­žev­ni­ka, od ko­jih je je­dan bio sa jed­ne a dru­gi sa dru­ge stra­ne. Re­cen­zen­ti su aka­de­mik dr Vla­do Stru­gar, čo­vjek ko­ji je u oslo­bo­đe­ni Be­o­grad ušao 1944. kao je­dan od po­li­tič­kih ko­me­sa­ra Dru­ge ar­mi­je. Dru­gi čo­vjek je aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić, sin Vu­ka Beć­ko­vi­ća, ko­man­dan­ta Ro­vač­kog ba­ta­ljo­na u to­ku ra­ta, ko­ji se ra­do dru­žio, po­sli­je ra­ta, sa Đi­la­som. Igrom slu­ča­ja ja sam taj do­ku­ment do­nio i po­ka­zao da je Đi­las na­re­dio da se Vuk Beć­ko­vić li­kvi­di­ra u Te­har­ju u ma­ju 1945. go­di­ne, ka­zao je autor.
– Po­ku­šao sam da sve ove in­for­ma­ci­je i do­ku­men­ta pro­vje­rim i na te­re­nu sa ži­vim lju­di­ma, bez ostra­šće­no­sti. Knji­gom do­mi­ni­ra­ju dvi­je kon­tro­verz­ne lič­no­sti, s jed­ne stra­ne Mi­lo­van Đi­las ko­ji je bio od 13. ju­la 1941. go­di­ne do svog po­li­tič­kog kra­ha čo­vjek ko­ji je od­lu­či­vao o ži­vo­tu i smr­ti u Cr­noj Go­ri, ka­ko u to­ku ra­ta ta­ko i u to­ku In­for­mbi­roa. Dru­ga knji­ga ko­ja će bi­ti štam­pa­na do kra­ju ove go­di­ne je „In­for­mbi­ro” i to je dru­gi bra­to­u­bi­lač­ki rat u Cr­noj Go­ri. Bio je go­ri i per­fid­ni­ji od ovog pr­vog u ko­jem je ulo­ga Đi­la­sa pre­o­vla­da­va­ju­ća.
– U na­red­nom, do­pu­nje­nom iz­da­nju, bi­će ob­u­hva­će­no još 1.600 ime­na, u pot­pu­no­sti Bje­lo­polj­ski, Ko­la­šin­ski i Be­ran­ski srez. Ta­mo gdje su se to­kom ra­ta i vo­di­le naj­ve­će bor­be. Rat je bio sve do 1944. go­di­ne u Cr­noj Go­ri do­mi­nan­tan iz­me­đu par­ti­za­na i čet­ni­ka. I to je na­ša tra­ge­di­ja. Na­pi­sao sam ovu knji­gu da se to zlo vi­še ni­kad ne po­no­vi. Da ni­kad ne uda­ri brat na bra­ta, otac na si­na, ujak na se­stri­ća ili si­no­vac na stri­ca. Da jed­ni na dru­ge ni­kad ne dig­nu ru­ku ili pu­šku – za­klju­čio je Ra­de­vić.
O knji­zi su go­vo­ri­li no­vi­na­ri i knji­žev­ni­ci No­vi­ca Đu­rić i Go­ran Ćet­ko­vić, od­lom­ke či­tao Pre­drag Vu­ko­je­vić, glu­mac Bje­lo­polj­skog po­zo­ri­šta, a mo­de­ra­tor je bio Go­ran Bje­la­no­vić.
M.N.