Me­đu­na­rod­ni na­uč­ni skup „Sve­ti Jo­van Vla­di­mir kroz vje­ko­ve, isto­ri­ja i pre­da­nje (1016-2016)” po­čeo je ju­če u Ba­ru, i tra­ja­će do su­bo­te, u or­ga­ni­za­ci­ji pra­vo­slav­ne Mi­tro­poli­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske. Skup je otvo­rio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, ko­ji je uče­sni­ci­ma go­vo­rio o kul­tu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, iz­u­zet­noj isto­rij­skoj lič­no­sti, ko­ja je u vre­me­nu bi­la i za­bo­ra­vlje­na.
– Sve­ti Jo­van Vla­di­mir, či­ja hi­lja­du­go­di­šnji­ca pred­sta­vlja ne sa­mo isto­rij­sku lič­nost, i do­ga­đa­nja pro­šlih vje­ko­va, na­ro­či­to 10. i 11. vi­je­ka, ne­go ko­ri­jen dr­ve­ta sve­tog, či­jim plo­do­vi­ma se vi­je­ko­vi­ma hra­ne po­seb­no pra­vo­slav­ni bal­kan­ski na­ro­di, a i ši­re, no­se­ći Hri­stov kon­stan­ti­nov­ski sve­to­vla­di­mir­ski krst kao si­lu i zna­me­nje, i vječ­no spa­se­nje. Sve­ti Jo­van Vla­di­mir, žr­tvu­ju­ći se za prav­du, za isti­nu bož­ju, i za svoj na­rod, a ne za svo­je in­te­re­se i za svo­je vla­sto­lju­blje, usmje­rio se svo­jim kr­stom i svo­jom žr­tvom pre­ma isti­ni­tom Bo­gu, ko­ji je, ka­ko ka­že u dje­li­ma apo­stol­skim, stvo­rio od jed­ne kr­vi sva­ki na­rod čo­vje­čan­stva da sta­nu­je po sve­mu li­cu ze­malj­skom, i po­sta­vio je na­pri­jed od­re­đe­na vre­me­na i me­đe nji­ho­va bo­ra­vlje­nja da tra­že Go­spo­da, ne bi li ga do­dir­nu­li i na­šli. Na tom sve­to­jo­va­nov­skom, vla­di­mir­skom opre­dje­lje­nju je sa­gra­đe­na sa­mo­svoj­nost i lič­nost pra­vo­slav­nih na­ro­da Bal­ka­na i ši­re. Nji­ho­va sa­bor­na cr­kve­nost, ono što na­zi­va­mo auto­ke­fal­nost i na­rod­no­sna dr­ža­vo­tvor­nost ute­me­lje­na na tom sa­gla­sju, na toj sim­fo­ni­ji, iz­me­đu Cr­kve i dr­ža­ve kon­sta­ti­nov­skog ti­pa – ka­zao je Am­fi­lo­hi­je.
U na­uč­nom sku­pu uče­stvu­je oko 50 na­uč­ni­ka iz de­vet dr­ža­va, bal­kan­skih ze­ma­lja, za­tim Ru­si­je, Ita­li­je, Grč­ke... Bi­će pre­zen­to­va­no 55 na­uč­nih re­fe­ra­ta, ko­ji će na­kon na­uč­nog sku­pa bi­ti ob­je­di­nje­ni i štam­pa­ni kao zbor­nik ra­do­va.
Re­fe­ra­ti su te­mat­ski ve­za­ni za cr­kve­na pre­da­nja, kult Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, za­tim iz obla­sti ar­he­o­lo­gi­je, isto­ri­je, umjet­no­sti, knji­žev­no­sti i et­no­gra­fi­je.
Pr­vog da­na sku­pa, na­kon na­uč­nih se­si­ja, odr­ža­na je pro­mo­ci­ja ča­so­pi­sa „Cr­kve­ne stu­di­je”, po­sve­će­nog hi­lja­du­go­di­šnji­ci stra­da­nja Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra.
U su­bo­tu, u 8 ča­so­va po­či­nje Sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja i osve­će­nje pa­ra­kli­sa Ča­snog kr­sta sa kr­sti­o­ni­com u Sa­bor­nom hra­mu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra.D.S.


Isto­ri­ča­ri o vla­da­ru

Na pri­je­po­dnev­noj se­si­ji, ko­jom su pre­dsje­da­va­li mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je i Dra­gi­ša Bo­jo­vić, iz­la­ga­li su isto­ri­ča­ri. Sr­đan Pi­ri­va­trić go­vo­rio je na te­mu „Knez Vla­di­mir i Du­klja iz­me­đu Rim­sko-vi­zan­tij­skog i Bu­gar­skog car­stva”, a Žar­ko Le­ko­vić na te­mu „Knez Jo­van Vla­di­mir i Di­o­kli­ja u rim­sko-vi­zan­tij­skom svi­je­tu kra­jem X i po­čet­kom XI vi­je­ka”.
Ar­hi­e­pi­skop ohrid­ski Jo­van Vra­ni­škov­ski go­vo­rio je o to­me ko je bio ar­hi­e­pi­skop ohrid­ski u vri­je­me po­gu­blje­nja Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, a pro­to­je­rej Alek­sa­nar Za­dor­nov o ka­non­skim for­ma­ma or­ga­ni­za­ci­je na pro­sto­ru Bal­ka­na u vri­je­me Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra.
Pro­to­je­rej Kon­stan­tin Ko­stro­min iz­la­gao je na te­mu „Vla­da­ri mu­če­ni­ci u slo­ven­skim ze­mlja­ma u vri­je­me hri­sti­ja­ni­za­ci­je Is­toč­ne Evro­pe”.


Pr­vi put do­la­zi pa­tri­jarh je­ru­sa­lim­ski

Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski i mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je je re­kao da je po­seb­na ra­dost što će pa­tri­jarh je­ru­sa­lim­ski Te­o­fil do­ći u Bar na osve­će­nje hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra.
– To će bi­ti pr­vi put u isto­ri­ji da kod nas do­la­zi pa­tri­jarh je­ru­sa­lim­ski i po­seb­no ra­du­je što je taj do­la­zak ve­zan za osve­će­nje hra­ma Sve­to­ga Jo­va­na Vla­di­mi­ra – re­kao je mi­trop­polit.
Vla­di­ka je do­dao da je to usmje­re­nje Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra pre­ma Je­ru­sa­li­mu – usmje­re­nje pre­ma Car­stvu ne­be­skom.
– Pri­je ca­ra La­za­ra na Ko­so­vu iz­bor za Car­stvo ne­be­sko bio je Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra. To smo na­u­či­li od Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra – da je ze­malj­sko za ma­le­na car­stvo, a ne­be­sko uvi­jek i do­vi­je­ka.