U pre­sto­nom gra­du Var­nen­ske i ve­li­ko­pre­slav­ske mi­tro­po­li­je Bu­gar­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve na zlat­no­pje­šča­nim oba­la­ma Cr­nog mo­ra, u zda­nju Grad­ske umjet­nič­ke ga­le­ri­je od 5. do 11. sep­tem­bra odr­ža­na je 18. po re­du „Sed­mi­ca pra­vo­slav­ne knji­ge”. Ova ve­li­ka slo­ven­ska i sve­pra­vo­slav­na kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja u Var­ni, ove go­di­ne je oku­pi­la broj­ne uče­sni­ke cr­kve do­ma­ći­na, sve­šte­ni­ke i pro­fe­so­re sa naj­ve­ćih bu­gar­skih bo­go­slov­skih uči­li­šta i raz­li­či­tih epar­hi­ja. Uče­stvo­va­li su i pred­stav­ni­ci Ru­ske i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, iz Ru­si­je, slo­ve­no­je­zič­ne Mol­da­vi­je, Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, a pre­ko nji­ho­vih pre­ve­de­nih knji­ga i iz­da­va­če i auto­re iz Grč­ke i Ukra­ji­ne. Na­šu po­mje­snu Cr­kvu, od­no­sno nje­nu Mi­tro­po­li­ju cr­no­gor­sko-pri­mor­sku pred­sta­vljao je po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog, Am­fi­lo­hi­ja, pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­mir Nik­če­vić, ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik her­ceg­nov­ski i di­rek­tor IIU „Sve­ti­go­ra”.
Ovo­go­di­šnja cr­no­mor­ska svet­ko­vi­na slo­ven­ske i sve­pra­vo­slav­ne pro­svje­te pro­te­kla je u zna­ku pro­sla­ve 1070. go­di­na od upo­ko­je­nja Sv. Jo­va­na Ril­skog Ču­do­tvor­ca i obi­lje­ža­va­nja hi­lja­du i sto­te go­di­šnji­ce upo­ko­je­nja Sv. Kli­men­ta Ohrid­sko­ga. On je bio ve­li­ki uče­nik Sv. bra­će so­lun­ske Ći­ri­la i Me­to­di­ja, bio je i pro­svje­ti­telj i sa­bi­ra­telj bal­kan­skog pra­vo­slav­nog slo­ven­stva.
Skup je sve­ča­no otvo­rio mi­tro­po­lit var­nen­ski i ve­li­ko­prel­sav­ski Jo­van, is­ta­kav­ši da je „Sed­mi­ca pra­vo­slav­ne knji­ge”, ka­ko one du­hov­ne, cr­kve­ne u užem smi­slu, ta­ko i hri­šćan­ske umjet­nič­ke u naj­ši­rem smi­slu, jed­no od naj­va­žni­jih do­ga­đa­ja ne sa­mo u ži­vo­tu nje­go­ve epar­hi­je, ne­go i ci­je­le po­mje­sne bu­gar­ske cr­kve, a mo­glo bi se re­ći i či­ta­ve bu­gar­ske kul­tur­ne jav­no­sti.
U po­zdrav­nom slo­vu bu­gar­skog pa­tri­jar­ha Neo­fi­ta, ko­je je pro­či­tao nje­gov iza­sla­nik, pro­to­sin­đel So­fij­ske mi­tro­po­li­je An­gel An­ge­lov, uka­za­no je na zna­čaj knji­ge kao moć­nog sred­stva je­van­đel­ske vje­re, na­de i lju­ba­vi, ko­je pru­ža iz­o­bil­ne ra­do­sti „po­zna­nja oni­ma ko­ji tra­že bo­go­ot­kri­ve­ne isti­ne i že­le da se na­si­te si­lom pro­ži­vlje­ne ri­je­či” i nu­di „mo­guć­nost svi­ma ko­ji ištu da na­đu od­go­vo­re na pi­ta­nja vje­re i upo­zna­ju se sa na­u­kom Hri­sto­vom”. Is­tak­nut je i ve­li­ki du­go­go­di­šnji do­pri­nos or­ga­ni­za­to­ra var­nen­ske „Sed­mi­ce pra­vo­slav­ne knji­ge” po­pu­la­ri­sa­nju pra­vo­slav­ne knji­ge i upo­zna­va­nju bu­gar­skih či­ta­te­lja sa nje­nim ri­zni­ca­ma, što nji­ho­vom mi­si­o­nar­skom tru­du da­je vri­jed­nost istin­skog „du­hov­nog pod­vi­ga i bo­go­u­god­nog dje­la”.
Pred­sta­vlja­nje bu­gar­skog iz­da­nja „Sve­ti­go­ri­ne” knji­ge to­plih pa­stir­skih po­u­ka „Po­sa­ve­tuj me, oče” po­če­lo je da­ro­va­njem po jed­nog pri­mjer­ka knji­ge sva­kom pri­sut­nom po­je­di­nač­no ra­di bla­go­slo­va. Ovu knji­gu od­go­vo­ra na pi­ta­nja i ne­do­u­mi­ce hri­šćan­ske sva­ko­dne­vi­ce, pre­ve­de­nu na bu­gar­ski tru­dom Di­lja­ne Iva­no­ve i Bo­ri­sla­va Avra­mo­va, a teh­nič­ki pri­pre­mlje­nu i ot­pe­ča­ta­nu sta­ra­njem „Sve­ti­go­re” u Sr­bi­ji, pred­sta­vio je pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­mir Nik­če­vić.
Pro­ta Ra­do­mir je pre­nio po­zdra­ve mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja vjer­nom na­ro­du Var­nen­sko-ve­li­ko­pre­slav­ske mi­tro­po­li­je i mi­tro­po­li­tu var­nen­skom Jo­va­nu.
– Mi hri­šća­ni smo po­klo­ni­ci Bo­ga Slo­va i po­što­va­te­lji sve­tih knji­ga i slo­va Bo­ži­jeg i sva­ke ri­je­či bo­go­slo­ve­sne, po­što­va­te­lji Sve­tog pi­sma i spi­sa sve­to­o­tač­kih, u ko­ji­ma je sa­dr­ža­na isti­na ži­vo­ta. Sva­ka knji­ga ko­ja ma­nje ili vi­še li­či na Sve­to pi­smo obez­bje­đu­je se­bi du­go­vječ­nost. Sva­ka knji­ga hri­šćan­ska je i sje­me i voj­nik. Si­ju­ći slo­vo Bo­ži­je, ona i vo­ju­je za nje­go­vu isti­nu. Iako nam se po­ne­kad uči­ni da na­rod vi­še ne či­ta knji­ge, to ne zna­či da knji­ge ne tre­ba pe­ča­ta­ti. Knji­ge sto­je u po­li­ci i če­ka­ju. One se ne kva­re, str­plji­vo i du­go­tr­pe­lji­vo če­ka­ju, ako tre­ba i vje­ko­vi­ma. Da ni­je bi­lo na­ših sta­rih knji­ga, sa­ču­va­nih nam tru­dom pre­da­ka i mi­lo­šću Bo­ži­jom kroz to­li­ka vre­me­na smut­na na­še kr­sto­no­sne isto­ri­je, ne bi bi­lo ni ovih no­vih. Ve­li­ki je za­da­tak za nas ko­ji se ba­vi­mo knji­gom, ka­ko i na ko­ji na­čin da „vi­no no­vo” na­še je­van­đelj­ske vje­re „li­je­mo u mi­je­ho­ve no­ve”, da, osta­ju­ći vjer­ni Hri­sto­vom Je­van­đe­lju i pre­da­nju Cr­kve Nje­go­ve, no­vim po­ko­lje­nji­ma svje­do­či­mo Hri­sta Go­spo­da no­vim sred­stvi­ma, da bi ona u na­šem hri­šćan­skom svje­do­če­nju pre­po­zna­la svo­ju ži­vot­nu isti­nu i pri­mi­li Spa­si­te­lja. To je po­sao nas ko­ji se ba­vi­mo mi­si­jom, nas sve­šte­ni­ka i ar­hi­je­re­ja. Mi, me­đu­tim, če­sto mi­sli­mo da su naš po­sao već opo­sli­li i za­vr­ši­li Sv. Ći­ri­lo i Me­to­di­je i Sv. Sa­va, i dru­gi Sve­ti­te­lji iz ro­da bu­gar­sko­ga, srp­sko­ga, grč­ko­ga, iz sva­kog ro­da hri­šćan­sko­ga. A za­bo­ra­vlja­mo da iz­no­va mo­ra­mo da se tru­di­mo da si­je­mo sje­me je­van­đel­sko – re­kao je otac Ra­do­mir.
On je kon­sta­to­vao da mno­go vi­še mla­dog svi­je­ta osta­je van Cr­kve, ne­go što stu­pa u nju. Naj­ve­ći od­go­vor za to, ka­že sve­šte­nik, da­će si­gur­no oni ko­ji su pri­zva­ni da bu­du apo­sto­li ovim na­ra­šta­ji­ma svo­ga na­ro­da.
– Za­to je va­žno da na­ša Pra­vo­slav­na Cr­kva ko­ri­sti i sa­vre­me­ne ob­li­ke op­šte­nja i je­zik ko­ji ra­zu­mi­ju po­ko­lje­nja ko­ji do­la­ze. Za­to tre­ba da se tru­di­mo da pra­vi­mo knji­ge ko­je će ra­zu­mje­ti no­vi na­ra­šta­ji i ko­je su na­mi­je­nje­na mi­si­ji u na­šem na­ro­du, mi­si­ji ko­ja ni­je do­vr­še­na... Ova knji­ga, ko­ja se ne­pre­sta­no mi­je­nja­la, do­pu­nja­va­na no­vim pi­ta­nji­ma po­sta­vlja­nim na­šim du­hov­ni­ci­ma i ko­ju smo to­kom po­sljed­njih 20 go­di­na u vi­še iz­da­nja pro­da­li u pre­ko 50.000 pri­mje­ra­ka, je­ste je­dan ta­kav mi­so­nar­ski po­ku­šaj – za­klju­čio je otac Ra­do­mir.R.K.


Je­din­stve­ni u isti­ni i prav­di

U pu­noj sa­li Grad­ske umjet­nič­ke ga­le­ri­je, gdje je skup odr­ža­van, obra­tio se i pred­sjed­nik Fon­da za je­din­stvo pra­vo­slav­nih na­ro­da prof. Va­le­rij Alek­se­jev. On je, još jed­nom, po­zvao na je­din­stvo pra­vo­slav­nih u isti­ni i prav­di Hri­sto­voj, opo­mi­nju­ći da je i svi­ma na­ma pra­vo­slav­ni­ma da­nas, kao i ru­skom pra­vo­slav­nom vi­te­štvu ju­če, uoči ve­li­kih bi­ta­ka ko­je nam pred­sto­je, upu­će­na ona ri­ječ Sv. Alek­san­dra Nev­skog, da „Bog ni­je u si­li, ne­go u prav­di”.
– Jed­no od oruž­ja u na­šoj bor­bi je uvi­jek bi­la i osta­la – hri­šćan­ska knji­ga, či­je vri­je­me, upr­kos iza­zo­vi­ma ko­je do­no­se no­vi, elek­tron­ski, me­di­ji ni­je pro­šlo – re­kao je on.


Pre­ve­šće „Pra­vo­slav­nu pe­da­go­gi­ku” na bu­gar­ski

Mi­tro­po­lit Jo­van Var­nen­ski obra­tio se ocu Ra­do­mi­ru po­hva­liv­ši „Sve­ti­go­ru” za iz­da­vač­ki rad i pre­kra­sne knji­ge.
– I za­to sa va­ma i do­go­vo­ri­smo za slje­de­ću „Sed­mi­cu pra­vo­slav­ne knji­ge”, ko­ja će bi­ti po­sve­će­na te­mi „Cr­kva i mla­di”, da se po­ja­vi mi­tro­po­li­to­va knji­ga „Pra­vo­slav­na pe­da­go­gi­ka” na bu­gar­skom. Bla­go­da­rim sr­dač­no još jed­nom pre­ko vas mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju i za ovu kra­snu mi­si­o­nar­sku knji­gu. Bla­go­da­rim i ocu Va­si­li­ju za nje­no pre­vo­đe­nje. Mi­slim da će ona uisti­nu bi­ti po­la­zna na­šem pra­vo­slav­nom na­ro­du i, daj Bo­že, da ova pr­va knji­ga ne bu­de po­sled­nja – re­kao je mi­tro­po­lit Jo­van Var­nen­ski.