Je­dan od naj­cje­nje­ni­jih i naj­o­so­be­ni­jih sa­vre­me­nih srp­skih sli­ka­ra me­đu­na­rod­ne re­pu­ta­ci­je Lju­bo­mir Lju­ba Po­po­vić pre­mi­nuo je ju­če po­sli­je du­ge i te­ške bo­le­sti u osam­de­set­dru­goj go­di­ni. Po­po­vić je ro­đen 1934. go­di­ne u Tu­zli. Osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju za­vr­šio u Va­lje­vu. Stu­di­rao na Aka­de­mi­ji pri­me­nje­nih umet­no­sti i Li­kov­noj aka­de­mi­ji u Be­o­gra­du.
Na­kon pr­vog, dvo­ne­djelj­nog bo­rav­ka u Pa­ri­zu, po­sve­će­nog naj­ve­ćim di­je­lom po­sje­ta­ma Lu­vru, uče­stvo­vao je u ne­ko­li­ko grup­nih iz­lo­žbi u Be­o­gra­du (No­vi ob­li­ci nad­re­a­li­zma i re­la­ci­o­ni­zma, San i ma­šta...).
U Pa­ri­zu se de­fi­ni­tiv­no na­sta­nju­je 1963. go­di­ne. Upo­zna­je Re­nea de So­li­jea, ko­ji se od­mah za­in­te­re­so­vao za nje­go­vo dje­lo i iz­me­đu njih dvo­ji­ce raz­vi­lo se pri­ja­telj­stvo za­sno­va­no na uza­jam­nom po­što­va­nju. Sti­gav­ši u Pa­riz pre­vi­še ka­sno da bi upo­znao An­drea Bre­to­na, a po pri­ro­di i ina­če ne­za­vi­snog du­ha, ni­kad ni­je pri­pa­dao gru­pi nad­re­a­li­sta. Upr­kos to­me, o nje­go­vom dje­lu pi­sa­li su Alen Bo­ske, Alen Žu­froa, An­dre Pjer de Man­di­jarg i Pa­trik Vald­berg, a mno­gi dru­gi auto­ri, me­đu ko­ji­ma Re­ne Eti­ambl, Žan-Kla­rans Lam­ber, Žil Ne­re, Gu­stav Re­ne Ho­ke, Žan-Kri­stof Baj­li, Žan-Luj Fe­ri­je, Iz­or de Sen Pjer, An Tronš, Sa­ran Alek­san­dri­jan, Mi­šel Elen­ber­ger.
Po­po­vi­će­vo sli­kar­stvo, okva­li­fi­ko­va­no vr­lo če­sto i ola­ko kao „fan­ta­stič­no” po­drob­ni­jom ana­li­zom ot­kri­va svu svo­ju slo­že­nost i du­bi­nu.
Sli­ke su is­pu­nje­ne ču­de­snim ne­stvar­nim bi­ći­ma, oči­ma ko­je po­sma­tra­ju iz pri­kraj­ka, vam­pi­ru­ša­ma i an­dro­i­di­ma ko­ji bo­ra­ve u is­pre­ple­ta­nom mno­štvu neo­bič­nih pred­me­ta, ra­sti­nja i ar­hi­tek­tu­re, za­jed­no - a jed­ni dru­gi­ma ne­po­zna­ti. To umno­ža­va­nje i na­go­mi­la­va­nje for­mi u su­šti­ni je vr­lo pa­žlji­vo ora­ni­zo­va­no, gra­đe­no če­sto oko sta­bil­nih ge­o­me­trij­skih struk­tu­ra.
Bo­je, slo­že­ne sa smje­lo­šću i sup­til­no­šću, uka­zu­ju na vr­hun­sko po­zna­va­nje sli­kar­skog umi­je­ća, a sve sku­pa ot­kri­va čo­vje­ka ši­ro­ke kul­tu­re, is­tan­ča­nog po­zna­va­o­ca ka­ko isto­ri­je sli­kar­stva, ta­ko i isto­ri­je ci­vi­li­za­ci­je uop­šte.
Sa­mo­stal­no je iz­la­gao u Pa­ri­zu, Bri­se­lu, Nju­jor­ku, Min­he­nu, Že­ne­vi, Be­o­gra­du, Va­lje­vu, uče­stvo­vao u ve­li­kom bro­ju ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi, a o nje­go­vom sli­kar­stvu je ob­ja­vlje­no vi­še mo­no­gra­fi­ja, sni­mlje­ni fil­mo­vi, se­ri­je i te­le­vi­zij­ske emi­si­je.
Kra­jem pro­šle go­di­ne u Ga­le­ri­ji RTS-a pri­re­đe­na je nje­go­va po­sljed­nja ve­li­ka iz­lo­žba u srp­skoj pre­sto­ni­ci, ko­ju je po­sje­ti­lo oko 20.000 lju­di, a RTS, „Slu­žbe­ni gla­snik” i Pa­ri­ski krug ob­ja­vi­li su mo­no­gra­fi­ju „Lju­ba” gru­pe auto­ra.
- Od­la­skom Lju­be Po­po­vi­ća Sr­bi­ja je iz­gu­bi­la jed­nog od naj­cje­nje­ni­jih sli­ka­ra da­na­šnji­ce ko­ji je svo­jim dje­li­ma uspi­je­vao da za­di­vi i do­ma­će i me­đu­na­rod­ne umjet­nič­ke kru­go­ve i da ši­rom svi­je­ta pro­mo­vi­še srp­sku kul­tu­ru. Iako je po­la vi­je­ka pro­veo stva­ra­ju­ći u Pa­ri­zu, pam­ti­će­mo ga kao jed­nog od osni­va­ča „Me­di­a­le”, zna­čaj­ne umjet­nič­ke gru­pe dru­ge po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka na ovim pro­sto­ri­ma. Svo­jim ve­li­kim tru­dom i za­la­ga­njem, kao i do­ni­ra­njem bro­ji­nih ra­do­va Mo­der­noj ga­le­ri­ji u Va­lje­vu omo­gu­ćio je da dje­la nje­go­vih sa­vre­me­ni­ka, oku­plje­nih oko ovog po­kre­ta, bu­du do­stup­na gra­đa­ni­ma. Nje­go­ve sli­ke, pri­sut­ne ši­rom svi­je­ta, osta­će da za­u­vi­jek svje­do­če o ne­sva­ki­da­šnjem ta­len­tu ovog umjet­ni­ka ko­ji svo­jim dje­lom osta­vio du­bok pe­čat na sa­vre­me­nu umjet­nost - na­veo je u te­le­gra­mu sa­u­če­šća no­vo­i­za­bra­ni mi­ni­star kul­tu­re Sr­bi­je Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić.M.Nj.

Sli­kar­stvo je bi­lo nje­gov ži­vot

Sli­kar Lju­ba Po­po­vić bio je je­dan od naj­ve­ćih sa­vre­me­nih sli­ka­ra, „ko­ji je Be­o­grad od­nio u Pa­riz”, „bio spo­na iz­me­đu vi­so­kih in­te­lek­tu­a­la­ca i obič­nog na­ro­da”, sli­kar ko­me je „sli­kar­stvo bi­lo ži­vot”..., iz­ja­vi­li su po­vo­dom smr­ti po­zna­tog sli­ka­ra nje­go­ve ko­le­ge i pri­ja­te­lji. Sli­kar Mi­loš Šo­ba­jić je pod­sje­tio da je Po­po­vić bio iz­u­zet­no zna­ča­jan na sa­mom po­čet­ku svog ra­da, kra­jem pe­de­stih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
- On pri­pa­da gru­pi sli­ka­ra ko­ja je po­sli­je ra­ta od­ni­la Be­o­grad u Pa­riz, za raz­li­ku od pred­rat­ne eki­pe ko­ja je do­ne­la pa­ri­sko sli­kar­stvo u Be­o­grad. U to­me je nje­gov zna­čaj i zna­čaj ne­ko­li­ci­ne sli­ka­ra oko nje­ga ko­ji su po­ka­za­li Pa­ri­zu, ko­ji je ta­da bio ve­li­ki cen­tar, šta se ra­di u Be­o­gra­du i to je bi­lo pri­zna­to, re­kao je Šo­ba­jić.
Za sli­ka­ra Mi­haj­la Đo­ko­vi­ća Ti­ka­la „Po­po­vić je bio spo­na iz­me­đu vi­so­kih in­te­lek­tu­a­la­ca i ovog do­lje svi­je­ta”.
-Do­no­sio je iz Pa­ri­za uvi­jek in­te­re­sant­ne vi­je­sti, do­ga­đa­je, a bio je svoj, auten­ti­čan. Bio je sjaj­na lič­nost i te­ško je po­pu­ni­ti nje­go­vo mje­sto, na­gla­sio je Ti­ka­lo.
Isto­ri­čar umjet­no­sti Ni­ko­la Ku­so­vac ka­že da mo­že bi­ti da je Po­po­vić unu­tar isto­ri­je srp­ske umjet­no­sti bio va­žan u jed­nom tre­nut­ku ka­da je bio ve­zan za Le­o­ni­da Šej­ku i Me­di­ja­lu”, ali da je on pri­je sve­ga „svjet­ska po­ja­va”, jer je ušao u sve ozbilj­ni­je pre­gle­de svjet­ske me­ta­fi­zič­ke umjet­no­sti.