Maj­stor­stvo pri­po­vje­da­nja, ras­koš i bo­ga­stvo je­zi­ka, te vje­šti na­ra­tiv­ni ko­men­ta­ri, be­sje­de, upot­pu­nje­ni dra­go­cje­nom hu­mo­ri­stič­kom dis­tan­com bi­le su glav­ne umjet­nič­ke oso­be­no­sti do­sa­da­šnjeg iz­da­nja vi­đe­nog na ovo­go­di­šnjem tre­ćem „Tr­gu od ći­ri­li­ce”. Taj ra­zno­li­ki pr­o­gram do­pu­njen je prek­si­noć pro­mo­ci­jom iz­da­vač­ke dje­lat­no­sti „Knji­žev­ne za­dru­ge Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća” iz Pod­go­ri­ce. Knji­žev­na za­dru­ga štam­pa­la je vi­še od 200 na­slo­va srp­skih knji­žev­ni­ka na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­lič­nom pi­smu. Pre­sta­vlja­ju­ći iz­da­vač­ku dje­lat­nost i mi­si­o­nar­ski put ove za­dru­ge ko­ja po­sto­ji u Cr­noj Go­ri de­set go­di­na njen pred­sjed­nik knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak je ka­zao da je knji­ga te­melj sva­ke kul­tu­re, te da je ona bi­la i osta­la bra­nič cr­kve i ple­me­na srp­skog na­ro­da.
- Od „Mi­lo­sla­vlje­vog je­van­đe­lja” i „Ok­to­i­ha” do ove „Knji­žev­ne za­dru­ge” knji­ga je hram srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce. Što su vre­me­na bi­va­la te­ža i naš op­sta­nak ne­iz­vje­sni­ji, to smo se vi­še okre­ta­li knji­zi, kao za­vjet­nom kov­če­gu i ri­zni­ci na­šeg ko­lek­tiv­nog pam­će­nja. Ni­je osni­vač Obod­ske štam­pa­ri­je, Đu­rađ Cr­no­je­vić, mo­gao ni da slu­ti da će se nje­go­vi po­tom­ci od­re­ći pi­sma Ok­to­i­ha, po ko­jem smo, već vi­še od po­la mi­le­ni­ju­ma pre­po­zna­tlji­vi me­đu ci­vi­li­zo­va­nim na­ro­di­ma. Ni­su se od­re­kli sa­mo ći­ri­li­ce, već i srp­skog je­zi­ka, na ko­me je na­pi­sa­no sve ve­li­ko i traj­no, od „Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja”, pre­ko „Gor­skog vi­jen­ca” i „Lu­če mi­kro­ko­zme”, do sa­vre­me­ne srp­ske knji­žev­no­sti. Za­hva­lju­ju­ći ta­kvoj ide­o­lo­gi­ji i prak­si zva­nič­ne Cr­ne Go­re, ko­je su u zna­ku sa­mo­po­ri­ca­nja i „is­tra­ge pre­da­ka”, sa­vre­me­na srp­ska knji­žev­nost u Cr­noj Go­ri ima po­zi­ci­ju ka­ta­komb­ne knji­žev­no­sti. O to­me rje­či­to svje­do­či i po­zi­ci­ja naj­sta­ri­je knji­žev­ne or­ga­ni­za­ci­je u Cr­noj Go­ri, Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, ko­je ove go­di­ne obi­lje­ža­va 70 go­di­na po­sto­ja­nja, bez svo­jih pro­sto­ri­ja, bez ika­kvih ma­te­ri­jal­nih sred­sta­va, u me­dij­skoj izo­la­ci­ji i sa sta­tu­som ne­po­želj­nog go­sta u cr­no­gor­skoj kul­tu­ri. Sa­vre­me­na knji­žev­nost u Cr­noj Go­ri ne­ma re­le­vant­nih i zna­čaj­nih pi­sa­ca, do onih ko­ji pi­šu na srp­skom je­zi­ku. Na­su­prot na­ma, ak­tu­el­na vlast fa­vo­ri­zu­je pro­vin­ci­jal­nu i auti­stič­ku knji­žev­nost, što na­sta­je na ote­tom srp­skom je­zi­ku, ko­ji je pre­i­me­no­van u tzv. cr­no­gor­ski. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji je pri­je de­set go­di­na po­kre­nu­ta ova iz­da­vač­ka ku­ća ko­ja je do­sad štam­pa­la pre­ko 200 na­slo­va na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­lič­nom pi­smu - re­kao je Du­bak.
On se za­hval­nost po­čiv­šim Mi­o­dra­gu Ću­pi­ću i Mo­mi­ru Voj­vo­di­ću, ko­ji su, ka­ko je re­kao, kao ured­ni­ci „Knji­žev­ne za­dru­ge”, zna­lač­ki vo­di­li nje­nu iz­da­vač­ku dje­lat­nost, ko­ja ima ka­rak­ter na­ci­o­nal­ne mi­si­je u zna­ku srp­skog in­te­gra­li­zma. „Oni su i za ži­vo­ta bi­li sa­vre­me­ni kla­si­ci srp­ske knji­žev­no­sti u Cr­noj Go­ri”, na­po­me­nuo je on. Du­bak je na­bro­jio i broj­na pri­zna­nja i po­zvao pi­sce i pje­sni­ke da pred­sta­ve se­be i dje­lo ko­je je ob­ja­vi­la „Knji­žev­na za­dru­ga Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća”.
Hu­mor­nost i iro­ni­ja, pa­ra­dok­si i an­ti­te­ze, je­zič­ki i me­lo­dij­ski us­hi­ti pje­snič­kog po­ja obi­lje­ža­va­ju sti­ho­ve ko­je su ob­ja­vi­la pod­go­rič­ka „Knji­žev­na za­dru­ga”, ko­ju su ka­zi­va­li pje­sni­ci Ran­ko Jo­vo­vić i Goj­ko Đo­go. Bio je to is­po­vjed­ni glas pje­sni­ka, svo­de­ći ra­ču­ne sa sud­bi­nom i ži­vo­tom is­kaz iz ko­jeg je po­no­vo za­vi­čaj­no iz is­toč­nog iz­vo­ra u ma­gič­nom pro­sto­ru za­bru­ja­la od­lič­na po­e­zi­ja.
Gost Tr­ga od ći­ri­li­ce bio i pi­sac Dra­gan La­ki­će­vić, ured­nik be­o­grad­ske „Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge”. On je pred­sta­vio ovu in­sti­tu­ci­ju, či­ja iz­da­nja ure­đu­je i pri­re­đu­je sa uspje­hom već go­di­na­ma.
Sr­ska knji­žev­na za­dru­ga po­če­la je sa ra­dom pri­je 125 go­di­na i za to vri­je­me e ura­di­la mno­ge na­uč­ne i is­tra­ži­vač­ke pro­jek­te, vri­jed­ne i ko­ri­sne za isto­ri­ju na­šeg na­ro­da, ka­zao je La­ki­će­vić.
- Po­seb­no smo po­no­sni na na­ših 724 Pla­vih knji­ga a i no­vu ko­ja je u pri­pre­mi. To su pje­sme Du­ška Ra­do­vi­ća. Ima­mo dvi­je se­strin­ske usta­no­ve, Ma­ti­cu srp­sku iz No­vog Sa­da i „Knji­žev­nu za­dru­gu Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća” u Pod­go­ri­ci. „Srp­ska Knji­žev­na za­dru­ga” sto­ji na za­dat­ku od­bra­ne vri­jed­no­sti srp­skog pi­sma, ći­ri­li­ce, srp­skog je­zi­ka i kul­tu­re - ka­zao je La­ki­će­vić i pre­sta­vio iz­da­nja Alek­san­dra Le­ka Iva­no­vi­ća i „Srp­ski iden­ti­tet”, kao i ne­ke svo­je ra­do­ve, na ko­je je, ka­ko je re­kao, po­seb­no po­no­san.Z.Š.


Da se ne za­bo­ra­vi

O ju­bi­le­ju ko­ji ni­ko u Cr­noj Go­ri ni­je že­lio da obi­lje­ži - sto go­di­na od po­bu­ne bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja pro­tiv iz­ba­ci­va­nja ći­ri­li­ce i srp­skog je­zi­ka iz ško­la za vri­je­me austro­u­gar­ske oku­pa­ci­je 1916, go­di­ne, go­vo­rio je Ve­se­lin Ma­to­vić pred­sjed­nik Ak­ti­va pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti.
- Po­što je ovo Trg od ći­ri­li­ce gdje se go­vo­ri srp­skim je­zi­kom i pi­še ći­ri­li­com, oni ko­ji su pri­je jed­nog vi­je­ka bra­ni­li ći­ri­li­cu od pro­gon­stva iz Cr­ne Go­re su za­slu­ži­li da vi­jek ka­sni­je