Knji­žev­ni pro­gram ovo­go­di­šnjeg Grad te­a­tra za­tvo­rio je Đu­ro Ra­do­sa­vo­vić na Tr­gu pje­sni­ka. On je pred bu­dvan­sku pu­bli­ku sti­gao sa „Cr­no­gor­skim ro­ma­nom” ko­ji, po ri­je­či­ma pro­fe­sor­ke Je­le­ne Kr­sma­no­vić ima uni­ver­zal­ni ka­rak­ter, ka­kav i tre­ba da ima sva­ko umjet­nič­ko dje­lo, gdje god da na­sta­ne, i o če­mu god da go­vo­ri.
- Đu­ro Ra­do­sa­vo­vić imao je hra­bro­sti da go­vo­ri o spe­ci­fič­nim, te­škim te­ma­ma, o ne­če­mu če­mu smo mi svje­do­ci, a kroz su­dar ge­ne­re­ci­ja na­gla­ša­va vječ­nu bor­bu čo­vje­ka, ne sa oko­li­nom, već sa sa­mim so­bom – na­gla­si­la je ona.
Svo­je autor­sko ve­če na Tr­gu pje­sni­ka Đu­ro Ra­do­sa­vo­vić, ko­ji je po­znat u re­gi­o­nu i po ko­lum­na­ma ko­je ob­ja­vlju­je u li­sto­vi­ma „Vi­je­sti”, „Da­nas”, „Nin” i „Vre­me”, za­po­čeo je kon­sta­ta­ci­jom da se „vi­di da Bu­dva či­ta”, jer je nje­gov na­stup oku­pio broj­nu pu­bli­ku.
- Znao sam da će na­čin pi­sa­nja ko­ji sam oda­brao u star­tu da iri­ti­ra ne­ke lju­de, dok se ne na­vik­nu na taj „lov”, na to istu­pa­nje, na ko­ri­šće­nje to­po­ni­ma grad­skih, čak i pri­ča ne­kog ta­ki­ste, ta­ko da mi je pi­sa­nje ko­lum­ne do­pri­ni­je­lo to­me da bu­dem u tre­nin­gu pet go­di­na, ko­li­ko je pro­te­klo od mog pr­vog ro­ma­na „Bu­dva, ba­gra, blud”, do no­vog „Cr­no­gor­skog ro­ma­na”, i da se na ne­ki na­čin „pro­vu­čem” - da je­dan dio odvo­jim za ko­lum­nu, a dru­gi za ro­man, ta­ko da i tu na­pra­vim di­stink­ci­ju - iz­ja­vio je Ra­do­sa­vo­vić, od­go­va­ra­ju­ći na broj­na pi­ta­nja pu­bli­ke.
Naj­vi­še je na nje­ga uti­cao Bo­ra Ćo­sić i nje­go­va knji­ga „Ulo­ga u mo­je po­ro­di­ce u svjet­skoj re­vo­lu­ci­ji”. „To su knji­ge ko­je su na ivi­ci ono­ga što bih ja vo­lio da na­pi­šem”, ob­ja­snio je Ra­do­sa­vo­vić.
- Se­be vi­dim, kao ro­ma­no­pi­sca, mo­žda za­to što je to me­ni naj­dra­že. Me­đu­tim, ve­li­ki sam lju­bi­telj krat­ke pri­če i či­ni mi se da, u jed­nom tre­nut­ku, kad ne­mam vre­me­na da se po­sve­tim ro­ma­nu ona­ko ka­ko bih že­lio, da su te krat­ke pri­če ko­je vr­lo če­sto, na­ro­či­to u po­sljed­nje vri­je­me pi­šem, da su one ne­što što će bi­ti slje­de­će što ću ja ob­ja­vi­ti – ot­krio je je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih pi­sa­ca svo­je ge­ne­ra­ci­je.S.Ć.


Sa­vre­me­no tur­sko sli­kar­stvo

Post­fe­sti­val­ski pro­gram sve­ča­no po­či­nje ve­če­ras u 19.30 u Mo­der­noj ga­le­ri­ji Bu­dva, sa­rad­njom sa In­sti­tu­tom „Ju­nus Emre” i iz­lo­žbom sa­vre­me­nog tur­skog sli­ka­ra Meh­me­ta Baš­bu­ga. Iz­lo­žbu će otvo­ri­ti am­ba­sa­dor Tur­ske Ser­hat Ga­lip. Ve­če­ri na Tr­gu pje­sni­ka u 20.30 na­stu­pa Tur­ski dr­žav­ni hor. U cr­kvi San­ta Ma­ri­ja u po­ne­dje­ljak u 20 sa­ti za­ka­za­no je knji­žev­no ve­če pje­sni­ka Il­ha­mi­ja At­ma­dža.


„Fren­ki i Džo­ni" za kraj fe­sti­va­la

Ju­bi­lar­ni Grad te­a­tar, ko­ji se ove go­di­ne od­vi­jao pod na­slo­vom „A po­red se­be pro­la­ze”, ne ču­de­ći se...”, za­vr­ša­va se ve­če­ras na sce­ni Te­ra­se iz­me­đu cr­ka­va, pred­sta­vom „Fren­ki i Džo­ni – ob­ja­sja­ni me­se­či­nom”, ko­ja će bi­ti iz­ve­de­na u 21.30. U ko­ma­du Te­ren­sa Mek Ne­li­ja, ko­ji je re­ži­ra­la Tea Pu­ha­rić, igra­ju Slo­bo­da Mi­ća­lo­vić i Igor Đor­đe­vić.