Re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba Đor­đi­ja Crn­če­vi­ća „To­ko­vi umet­nič­kog na­dah­nu­ća” ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re u sa­rad­nji sa Mu­ze­jem sa­vre­me­ne umet­no­sti iz Be­o­gra­da, otvo­re­na je u Cr­no­gor­skoj ga­le­ri­ji umjet­no­sti „Mi­o­drag Da­do Đu­rić” na Ce­ti­nju.
Po­stav­ka iz­lo­žbe či­ji je autor dr Raj­ka Bo­ško­vić mu­zej­ski sa­vjet­nik u Mu­ze­ju sa­vre­me­ne umjet­no­sti u Be­o­gra­du, ob­u­hva­ta 102 dje­la (skulp­tu­re, sli­ke, cr­te­ži i gra­fi­ke) ko­ja su na­sta­la to­kom sko­ro pet de­ce­ni­ja Crn­če­vi­će­vog umjet­nič­kog stva­ra­nja.
Na­kon po­zdrav­ne ri­je­či di­rek­to­ra Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re Pa­vla Pe­jo­vi­ća iz­lo­žbu je otvo­ri­la isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Lji­lja­na Ze­ko­vić, ko­ja je is­ta­kla da kroz iz­u­ze­tan umjet­nič­ki do­ži­vljaj ima­mo pri­li­ku da upo­zna­mo li­kov­ni opus va­ja­ra vi­so­kih stva­ra­lač­kih po­ten­ci­ja­la i je­din­stve­nog kre­a­tiv­nog sen­zi­bi­li­te­ta, Đor­đi­ja Crn­če­vi­ća. Ona je pod­sje­ti­la da je Crn­če­vić, ka­ko je re­kla, sa ovih pro­sto­ra, iz rod­ne Crm­ni­ce, Du­pi­la, oti­šao u svi­jet i is­ta­kao se kao umjet­nik, te svo­jim dje­lom obi­lje­žio srp­sku i cr­no­gor­sku sa­vre­me­nu umjet­nič­ku sce­nu dru­ge po­lo­vi­ne 20. i po­čet­ka 21. vi­je­ka.
- Autor­ka re­tro­spek­ti­ve Raj­ka Bo­ško­vić osmi­sli­la je iz­lo­žbu pra­te­ći od­re­de­ne to­ko­ve Crn­če­vi­će­vog stva­ra­la­štva ko­je sma­tra spon­ta­nim i neo­ba­ve­zu­ju­ćim, a ko­ji su za­pra­vo me­đu­sob­no po­ve­zni du­hov­nom i emo­tiv­nom kom­po­nen­tom ko­jom umjet­nik iz­ra­ža­va raz­li­či­ta unu­tra­šnja sta­nja, kroz sa­mo­svo­jan idej­ni i li­kov­ni vo­ka­bu­lar. S jed­ne stra­ne, to je, ka­ko autor­ka ka­že, osje­ćaj tje­sko­be, ne­pro­na­đe­no­sti i bez­iz­la­za ko­ji se mo­že pra­ti­ti od ra­nih gra­fi­ka Ko­smo­gim­na­sti­ča­ra do po­sljed­njih skulp­tu­ra, Kom­pre­si­ja vre­me­na, i ona du­bo­ko in­tim­na no­ta lir­ske i po­et­ske to­pli­ne ko­ju na­la­zi­mo na skulp­tu­ra­ma Gla­va pje­sni­ka i Dvi­je gla­ve na ko­ji­ma po­ten­ci­ra svoj emo­tiv­ni od­nos pre­ma no­si­o­ci­ma uz­vi­še­nih par­na­sov­skih na­dah­nu­ća kao i pre­ma ono­me što za­pra­vo da­je smi­sao čo­vje­ko­vom ži­vo­tu - bli­skost i emo­tiv­na to­pli­na ko­ja po­ve­zu­je dva bi­ća. Autor­ka kao po­seb­nu cje­li­nu iz­dva­ja Por­tret Sol­že­nji­ci­na, jed­nog od ve­li­ka­na dva­de­se­tog vi­je­ka ko­ji je za Crn­če­vi­ća pred­sta­vljao sim­bol naj­u­zvi­še­ni­je ljud­ske vri­jed­no­sti - slo­bo­do­um­nost ko­ju u ovom kon­tek­stu mo­že­mo tra­ži­ti u pre­mi­si slo­bo­de mi­šlje­nja – re­kla je Ze­ko­vić.
Đor­đi­je Crn­če­vić svo­jim skulp­tu­ra­ma, gra­fi­ka­ma, cr­te­ži­ma i sli­ka­ma otvo­rio je ču­de­sne pro­sto­re du­hov­nih, spi­ri­tu­al­nih vri­jed­no­sti, ko­je osim uni­ver­zal­nih pa­ra­dig­mi po­sje­du­ju sna­gu i du­bi­nu ge­ni­us lo­ci.
- Nje­go­vo dje­lo je po­ve­za­lo dvi­je ugled­ne in­sti­tu­ci­je - Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du i Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re, či­ja će sa­rad­nja re­zul­ti­ra­ti za­jed­nič­kim pro­jek­tom Mo­no­gra­fi­jom Đor­đi­ja Crn­če­vi­ća, ko­ja je u pri­pre­mi – ka­za­la je Ze­ko­vić i po­sje­ti­o­ci­ma po­že­lje­la da na ovoj iz­lo­žbi osje­te onu iskon­sku ener­gi­ju ko­jom zra­če Crn­če­vi­će­va dje­la, a ko­ja ga či­ne je­din­stve­nom po­ja­vom na na­šim kul­tur­no – umjet­nič­kim pro­sto­ri­ma.
Iz­lo­žba „To­ko­vi umet­nič­kog na­dah­nu­ća” u CGU „Mi­o­drag Da­do Đu­rić” bi­će otvo­re­na na­red­nih 30 da­na.
Z.Pe­ta­no­vić


ba­vio se i gra­fi­kom

Đor­đi­je Crn­če­vić di­plo­mi­rao je na Aka­de­mi­ji li­kov­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du, od­sjek va­jar­stvo, a po­sle­di­plom­ske stu­di­je je za­vr­šio 1972. go­di­ne u kla­si prof. Mi­o­dra­ga Po­po­vi­ća. Bio je član ULUS-a. U zva­nju pro­fe­so­ra na Vi­šoj ško­li li­kov­nih i pri­me­nje­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du pre­da­vao je na­stav­ni pred­met Va­ja­nje od 1991. do 2008. go­di­ne. Po­red va­jar­stva ba­vio se i gra­fi­kom i sli­kar­stvom. Imao je pre­ko 20 sa­mo­stal­nih iz­lo­žbi u ze­mlji i ino­stran­stvu i uče­stvo­vao na mno­gim grup­nim iz­lo­žba­ma. Nje­go­va dje­la na­la­ze se u broj­nim mu­zi­ji­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Pre­mi­nuo je 2013. go­di­ne.