U sklo­pu „Dana slo­ven­ske pi­sme­no­sti i kul­tu­re”, u Nik­ši­ću je pro­mo­vi­sa­na knji­ga „Kri­tič­ko iz­da­nje – `Luča mikroko­zma`”, prof. dr Rad­mi­la Ma­ro­je­vi­ća. Go­vo­re­ći o dje­lu, prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić je is­ta­kla da ra­du­je či­nje­ni­ca da je ovo vri­jed­no dje­lo ob­ja­vlje­no na­kon iz­van­red­nog „Kri­tič­kog iz­da­nja `Gorskog vijenca`” pu­bli­ko­va­nog pri­je je­da­na­est go­di­na.
– Ovo je iz­u­ze­tan po­du­hvat auto­ra prof. dr Ma­ro­je­vi­ća. Ovo je još jed­no ka­pi­tal­no iz­da­nje, a za­jed­no sa isto ta­ko zna­čaj­nim kri­tič­kim tek­sto­lo­škim iz­da­njem `Gorskog vijenca`, pre­ma mom uvi­du, pred­sta­vlja­ju naj­cje­lo­vi­ti­je i naj­kom­plek­sni­je pri­stu­pe Nje­go­še­vom dje­lu u ovom do­me­nu. Auten­tič­no či­ta­nje, pre­no­še­nje, tu­ma­če­nje i ra­zu­mi­je­va­nje Nje­go­še­vog dje­la, uvi­jek je pred­sta­vlja­lo pro­blem i iza­zov. U mno­gim seg­men­ti­ma Nje­go­šev je­zik (po­čev od pr­vih iz­da­nja) po­gre­šno je, i(li) sa iz­vje­snim ot­klo­nom i pro­ble­ma­tič­nim rje­še­nji­ma, pu­bli­ko­van i nu­đen či­ta­o­cu. Pot­kra­da­le su se mno­ge oma­ške, naj­če­šće ne­na­mjer­no, jer lin­gvi­stič­ka i tek­sto­li­ška ana­li­za Nje­go­še­vog je­zi­ka ni­je ra­svi­je­tlje­na i ni­je jed­no­stav­na, a u ne­kim slu­ča­je­vi­ma i sa ten­den­ci­jom, ove ili one vr­ste – ob­ja­sni­la je prof. dr Sto­ja­no­vić.
Ona je do­da­la da prof. dr Ma­ro­je­vić, svo­jim pu­bli­ka­ci­ja­ma ra­svje­tlja­va mno­ga „tam­na mje­sta”, mi­nu­ci­o­znom i de­talj­nom ana­li­zom svih seg­me­na­ta. Tu­ma­če­ći naj­kom­plek­sni­je i naj­kom­pli­ko­va­ni­je seg­men­te ula­zi u su­štin­ske pro­ble­me, po­ja­šnja­va­ju­ći i rje­ša­va­ju­ći ih.
- U Nje­go­še­vom je­zi­ku su, ka­ko je po­zna­to, is­pre­ple­te­ni raz­li­či­ti je­zič­ki ele­men­ti: cr­kve­no­slo­ven­ski, srp­sko­slo­ven­ski i sla­ve­no­srp­ski, ru­sko­slo­ven­ski, na­rod­ni srp­ski je­zik sa nad­di­ja­le­kat­skim, ali i di­ja­le­kat­skim slo­je­vi­ma, Nje­go­šev ide­o­lekt. Za­to su za pot­pu­ni­ju ana­li­zu i ra­svje­tlja­va­nje Nje­go­še­vog tek­sta i je­zi­ka po­treb­ni ši­ro­ka fi­lo­lo­ška eru­di­ci­ja i du­bo­ka lin­gvi­stič­ka pro­nic­lji­vost i zna­nje, tj. po­zna­va­nje mno­gih je­zič­kih aspe­ka­ta, po­čev od isto­ri­je srp­skog i ši­re slo­ven­skih je­zi­ka, pri­je sve­ga ru­skog, srp­ske di­ja­lek­to­lo­gi­je, da­kle, di­ja­hro­ni i sin­hro­ni aspekt, po­zna­va­nje ak­ce­nat­skih pri­li­ka, što upra­vo autor ovog kri­tič­kog iz­da­nja po­sje­du­je, kao ma­lo ko u srp­skoj fi­lo­lo­gi­ji. I ovo iz­da­nje „Lu­če”, kao i „Gor­skog vi­jen­ca” ra­ni­je, od­li­ku­je sve­o­bu­hvat­nost, o če­mu go­vo­re i cje­li­ne iz ko­jih je sa­či­nje­na knji­ga – re­kla je prof. dr Sto­ja­no­vić.
Ona is­ti­če da ovu knji­gu i sve što je u njoj sa­dr­ža­no, ne­mo­gu­će je za krat­ko, a ni mno­go du­že, vri­je­me pred­sta­vi­ti, ali su od­lu­či­li da na osno­vu dva seg­men­ta po­ku­ša­ju da po­ka­žu ko­li­ko va­žnog i ne­za­o­bi­la­znog sa­dr­ži ovo kri­tič­ko iz­da­nje „Lu­če”.
Stu­dent­ki­nja An­dri­ja­na Ži­žić, či­ta­la je od­lom­ke iz knji­ge, kao i uče­nik Gi­mna­zi­je „Sto­jan Ce­ro­vić” Dra­gu­tin Mar­ko­vić ko­ji je pro­či­tao mo­no­log „Sve­vi­šnjem” .L.N.