Vr­sni pi­ja­ni­sta i mu­zič­ki pe­da­gog, pro­fe­sor Alek­sej Mol­ča­nov, pred­sta­vio se ko­tor­skoj pu­bli­ci so­li­stič­kim kon­cer­tom u Cr­kvi Sv. Du­ha. Bi­la je to iz­u­zet­no li­je­pa pri­li­ka da mu­zič­ki sla­do­ku­sci, po­sli­je niza go­di­na od pr­vog so­li­stič­kog na­stu­pa u Ko­to­ru, po­no­vo ču­ju sjaj­nog umjet­ni­ka i pro­fe­si­o­nal­ca u iz­ved­ba­ma za­htjev­nog, ra­zno­vr­snog i emo­ci­ja­ma vr­ca­vog pro­gra­ma. Na re­per­to­a­ru su bi­la dje­la ve­li­ka­na pi­ja­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re: Vol­fgan­ga Ama­de­u­sa Mo­ca­r­ta (Fan­ta­zi­ja d-mol, KV 397), Ser­ge­ja Rah­ma­nji­no­va (Va­ri­ja­ci­je na Ko­re­li­je­vu te­mu,op.42) i Fran­ca Li­sta (So­na­ta h-mol), ko­ja su u Mol­ča­no­voj iz­ved­bi zvu­ča­la or­ke­star­ski kom­pakt­no, sklad­no i uza­jam­no na­do­ve­zu­ju­će. Na mo­men­te ti­he i nje­žne no­te smje­nji­va­la je pra­va bu­ra akor­da u spek­tru raz­li­či­tih emo­ci­ja, ko­je su vi­bri­ra­le sna­gom pi­ja­ni­stič­ke vje­šti­ne i umjet­nič­kog do­ži­vlja­ja iz­vo­đa­ča, ne osta­vlja­ju­ći pu­bli­ku rav­no­du­šnom. Du­gi, to­pli apla­u­zi bi­li su na­gra­da umjet­ni­ku za ve­li­ki trud, lju­bav i pro­fe­si­o­na­li­zam. Te­ške, vir­tu­o­zne pi­ja­ni­stič­ke di­o­ni­ce zah­ti­je­va­ju do­bru mu­zič­ku kon­di­ci­ju i sna­žne mi­ši­će ru­ku, a pro­fe­sor Mol­ča­nov umi­je da ču­va svo­je pr­ste: da bi po­sti­gao pre­ci­znost u teh­ni­ci, ko­ri­sti spe­ci­ja­lan li­je­pak, ka­ko bi iz­bje­gao bol u ru­ka­ma to­kom svi­ra­nja, a oko li­je­vog ruč­nog zglo­ba no­si za­voj, što je, ka­že nor­mal­na pre­ven­tiv­na stvar u pro­fe­si­ji pi­ja­ni­ste. Po­sto­ji od­re­đe­ni krug kom­po­zi­to­ra či­ja dje­la pi­ja­ni­sta mo­ra da svi­ra, ka­že Mol­ča­nov.
- Što se ti­če pro­gra­ma, to su naj­ve­ći kla­vir­ski kom­po­zi­to­ri, Mo­car­ta sma­tra­mo ge­ni­jem, on je kom­po­no­vao ope­re, sim­fo­ni­je i sve osta­lo, me­đu­tim, on ima svo­je kla­vir­sko na­slje­đe ko­je je ap­so­lut­no ne­pre­va­zi­đe­no, ta­ko je i sa Rah­ma­nji­no­vim i sa Li­stom. Ov­dje je iz­o­stao Šo­pen, ko­ga bih ra­do svi­rao idu­će go­di­ne. To su lju­di ko­ji su ura­di­li naj­vi­še za raz­voj kla­vi­ra za sva vre­me­na - ka­že Mol­ča­nov za „Dan”. Pr­vi so­li­stič­ki kon­cert u Ko­to­ru odr­žao je kra­jem de­ve­de­se­tih go­di­na, na­kon če­ga se po­sve­tio ka­mer­nom mu­zi­ci­ra­nju, da bi ni­zom kon­ce­ra­ta na­ja­vio svoj po­vra­tak na sce­nu.
Ova­ko za­htje­van, od­lič­no pri­pre­mljen pro­gram mo­gao se i oče­ki­va­ti od ne­ko­ga ko je ver­zi­ran za sve obla­sti, te­melj­no od­ra­đen, s mno­go pa­žnje, teh­nič­ki per­fekt­no, ka­že Ana Mi­ha­lje­vić, pro­fe­sor­ka kla­vi­ra u Mu­zič­koj ško­li „Vi­da Ma­tjan”, do­da­ju­ći da je ovaj kon­cert bio ve­o­ma in­spi­ra­ti­van, mo­ti­vi­šu­ći i dru­ge pro­fe­so­re kla­vi­ra da i sa­mi po­ra­de na svom pro­gra­mu i pred­sta­ve se so­li­stič­kim kon­cer­tom.
- Za­i­sta di­van kon­cert, po­no­sni smo što je naš pro­fe­sor ko­ji je po­ka­zao fe­no­me­nal­ne re­zul­ta­te dok je ra­dio kod nas, na­stu­pio u okvi­ru Ko­tor­ske kon­cert­ne se­zo­ne, a dje­ca će ima­ti pri­vi­le­gi­ju i čast da na ra­di­o­ni­ci ra­de sa iz­vr­snim pi­ja­ni­stom. Bi­će to dva dua ko­ja se spre­ma­ju za tak­mi­če­nje, ka­za­la je La­u­ra Jo­va­no­vić, di­rek­to­ri­ca Mu­zič­ke ško­le. Ovo je pr­va ra­di­o­ni­ca prof. Mol­ča­no­va te vr­ste u Cr­noj Go­ri. Slič­ne je odr­žao u Ukra­ji­ni i u Tre­bi­nju pro­šle go­di­ne.
- To je vr­lo zna­čaj­no za mla­de, ali tre­ba ra­di­ti opre­zno, s ob­zi­rom da uče­nik ima svog pro­fe­so­ra. Ti mo­žeš u ne­kom seg­men­tu da po­mog­neš, ali u sva­kom slu­ča­ju nje­gov pro­fe­sor osta­je tu, za­to ne tre­ba da dik­ti­raš svo­je uslo­ve, ne­go je po­treb­no uza­jam­no po­što­va­nje, sma­tra Mol­ča­nov, ko­ji je, na­kon Ukra­ji­ne i Sr­bi­je, na­do­gra­dio svo­ju ka­ri­je­ru u Cr­noj Go­ri to­kom pu­nih 16 go­di­na. An­ga­žo­van je kao van­red­ni pro­fe­sor iz pred­me­ta Ko­re­pe­ti­ci­ja na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji na Ce­ti­nju. Pu­bli­ka ga naj­vi­še pam­ti kao iz­vr­snog ko­re­pe­ti­to­ra broj­nim po­zna­tim umjet­ni­ci­ma, pa i uče­ni­ci­ma, a je­dan od naj­no­vi­jih na­stu­pa bio je onaj sa vi­o­lon­če­li­stom Alek­san­drom Lat­ko­vi­ćem.
- Ogro­man dio ka­ri­je­re ostva­rio sam ov­dje i Cr­nu Go­ru do­ži­vlja­vam kao svo­ju ze­mlju, svoj dom. Pri­rod­no da vo­liš ze­mlju u ko­joj ži­viš i ra­diš. Sva­ko od nas že­li ne­što bo­lje, a ja sam za­do­vo­ljan. Sve za­vi­si od te­be, od to­ga ka­ko ti gu­raš svo­ju ka­ri­je­ru, sve osta­lo su sa­mo pri­če, ka­že Mol­ča­nov.
M.D.Po­po­vić


Umjet­nik, ko­re­pe­ti­tor i so­li­sta

- Uop­šte ne­ma raz­li­ke šta i ka­ko svi­raš, da li si ko­re­pe­ti­tor ili so­li­sta. Ili svi­raš ili ne svi­raš, umjet­nik si i u jed­nom i u dru­gom svoj­stvu. Ovaj pro­gram iz­vo­dim če­tvr­ti put - na­stu­pio sam u Tiv­tu, u zgra­di Mi­ni­star­stva kul­tu­re na Ce­ti­nju i u Tre­bi­nju, to je jed­no li­je­po is­ku­stvo. Vo­lio bih da sa ovim pro­gra­mom na­stu­pim još ne­gdje u Cr­noj Go­ri, Bo­sni ili Hr­vat­skoj. Kon­stant­no svi­ram sa or­ke­strom, evo 10. fe­bru­a­ra opet ću na­stu­pi­ti sa Ukra­jin­skom fil­har­mo­ni­jom u Čer­ka­si­ju, mom rod­nom gra­du, svi­ra­ću Mo­car­tov kon­cert, ka­že Mol­ča­nov.