No­va knji­ga dr Bo­ži­da­ra M. Bo­jo­vi­ća ,,Kli­nič­ka pe­di­ja­trij­ska en­do­kri­no­lo­gi­ja”, na ra­dost me­di­cin­ske struč­ne jav­no­sti, ugle­da­la je svje­tlost da­na kra­jem pro­šle go­di­ne. Ovaj me­di­cin­ski udž­be­nik iz­u­zet­nog kva­li­te­ta, či­ji su iz­da­va­či Me­di­cin­ski fa­kul­tet iz Pod­go­ri­ce, Štam­par Ma­ka­ri­je i Obod­sko slo­vo, od­lu­kom Vi­je­ća Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta odo­bren je za di­plom­sku i post­di­plom­sku na­sta­vu kao do­pun­ski udž­be­nik za pred­me­te Pe­di­ja­tri­ja i In­ter­na me­di­ci­na.
,,Po­sli­je Pe­di­ja­trij­ske en­do­kri­no­lo­gi­je auto­ra prof. dr Zrin­ke Ka­la­fa­tić (1978. god.) i Kli­nič­ke pe­di­ja­trij­ske en­do­kri­no­lo­gi­je prof. dr Dra­ga­na Zdrav­ko­vi­ća (2001. god.) udž­be­nik pro­fe­so­ra Bo­jo­vi­ća su­bli­mi­še sa­vre­me­na do­stig­nu­ća u obla­sti pe­di­ja­trij­ske en­do­kri­no­lo­gi­je kroz 21 po­gla­vlje, na 647 stra­na, kao re­zul­tat auto­ro­vog ba­vlje­nja dječ­jom en­do­kri­no­lo­gi­jom vi­še od 35 go­di­na. Ko­ri­ste­ći se vo­de­ćim stra­nim udž­be­ni­ci­ma dječ­je en­do­kri­no­lo­gi­je, kao i naj­no­vi­jim pu­bli­ka­ci­ja­ma iz tog pod­ruč­ja, autor je na­sto­jao da knji­ga ima pr­ven­stve­no prak­tič­nu na­mje­nu, na osno­vu da­na­šnjih sa­zna­nja o pa­to­fi­zi­o­lo­gi­ji, simp­to­ma­to­lo­gi­ji, di­jag­no­sti­ci i te­ra­pi­ji naj­va­žni­jih en­do­kri­nih bo­le­sti dječ­jeg do­ba”, za­pi­sao je doc. dr Bo­žo Vu­ko­vić.
Re­cen­zent knji­ge, prof. dr Jo­van Vla­ški, is­ti­če da ovaj udž­be­nik pred­sta­vlja neo­p­hod­nu li­te­ra­tu­ru za sva­ko­dnev­ni rad dječ­jim en­do­kri­no­lo­zi­ma, pe­di­ja­tri­ma, adult­nim en­do­kri­no­lo­zi­ma za pa­ci­je­ne­te u ka­snoj ado­le­scen­ci­ji, a po­se­bo je po­treb­na spe­ci­ja­li­sti­ma op­šte me­di­ci­ne, po­ro­dič­nim lje­ka­ri­ma ili dru­gim lje­ka­ri­ma ko­ji će pre­u­ze­ti bri­gu o dje­ci po­sli­je sed­me go­di­ne, kao i da ,,knji­ga pro­fe­so­ra Bo­jo­vi­ća vra­ća duh vre­me­na ka­da je od­nos lje­ka­ra i bo­le­snog dje­te­ta i nje­go­vih ro­di­te­lja bio pri­sni­ji, ka­da je la­bo­ra­to­rij­ska di­jag­no­sti­ka bi­la u dru­gom pla­nu i ma­nje raz­vi­je­na, pa su kli­nič­ko vi­đe­nje, is­ku­stvo i pre­gled bi­li naj­va­žni­ji”.
,,Knji­ga je pra­vo bla­go, u ran­gu je sa vo­de­ćim svjet­skim pe­di­ja­trij­skim en­do­kri­no­lo­gi­ja­ma, ne­vje­ro­vat­no do­bro ilu­stro­va­na i teh­nič­ki opre­mlje­na. Kao što već do­bro zna­mo iz dru­gih auto­ro­vih dje­la, je­zik je pre­kra­san, ra­zu­mljiv u pot­pu­no­sti, i omo­gu­ća­va pra­će­nje tek­sta bez ika­kvog na­po­ra. Ono što je mo­žda naj­bit­ni­je, knji­ga odi­še sop­stve­nim is­ku­stvi­ma auto­ra u svim naj­ta­na­ni­jim i naj­kom­pli­ko­va­ni­jim obla­sti­ma pe­di­ja­trij­ske en­do­kri­no­lo­gi­je”, za­pi­sao je prof. dr Dra­gan Zdrav­ko­vić.
U iz­vo­du iz re­cen­zi­je prof. dr Jo­van Vla­ški, pe­di­ja­tar en­do­kri­no­log i re­dov­ni pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du, pi­še: ,,Knji­ga sa­dr­ži 21 po­gla­vlje od ko­jih bih is­ta­kao `Rast i razvoj` i `Genet­ske sin­dro­me sa ni­skim i vi­so­kim rastom`, pu­ber­tet i po­re­me­ća­je pu­ber­te­ta, go­na­de i hir­zu­ti­zam – obla­sti ko­je či­ne osno­vu pe­di­ja­tri­je, od­no­sno osnov­nu ka­rak­te­ri­sti­ku dječ­jeg uz­ra­sta. Za­tim bih uka­zao na je­dan opis obo­lje­nja osta­lih žli­je­zda, na­ro­či­to di­ja­be­te­sa, ko­ji je uzeo pan­dem­sku raz­mje­ru, pa i u Cr­noj Go­ri gdje ima tro­stru­ki po­rast in­ci­den­ce za po­sled­njih tri­de­se­tak go­di­na. Na­ro­či­te pa­žnje su vri­jed­na po­gla­vlja ko­ja go­vo­re o ta­lo­že­nju gli­ko­ge­na i bo­le­sti­ma me­ta­bo­li­zma li­pi­da. Knji­ga se za­vr­ša­va po­gla­vlji­ma o di­jag­no­stič­kim al­go­rit­mi­ma, en­do­kri­no­lo­škim te­sto­vi­ma i nor­mal­nim vri­jed­no­sti­ma hor­mo­na”.
A.ĆU­KO­VIĆ


Bo­ga­ta bi­o­gra­fi­ja

Pe­di­ja­tar i en­do­kri­no­log Bo­ži­dar M. Bo­jo­vić ro­đen je 1938. go­di­ne u Pot­pe­ću. Gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Plje­vlji­ma, a Me­di­cin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz pe­di­ja­tri­je za­vr­šio je na In­sti­tu­tu za maj­ku i de­te u Be­o­gra­du. Sub­spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz di­ja­be­to­lo­gi­je i en­do­kri­no­lo­gi­je za­vr­šio u Za­gre­bu 1977. go­di­ne. Dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju ,,Pro­u­ča­va­nje go­ja­zno­sti kod škol­ske dje­ce u Cr­noj Go­ri” od­bra­nio 1981. go­di­ne u No­vom Sa­du. Zva­nje na­uč­nog sa­rad­ni­ka do­bio je 1983, vi­šeg na­uč­nog sa­rad­ni­ka 1986, a na­uč­nog sa­vjet­ni­ka 1991. go­di­ne. Iste go­di­ne do­bi­ja i zva­nje pri­ma­ri­ju­sa. Za pro­fe­so­ra Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Kra­gu­jev­cu iza­bran je 1992. go­di­ne, a već 1998. go­di­ne po­sta­je pr­vi pro­fe­sor pe­di­ja­tri­je i osni­vač ka­te­dre za Pe­di­ja­tri­ju na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci. Za čla­na Me­di­cin­skog od­bo­ra CA­NU iza­bran je 1990. go­di­ne. Ti­tu­lar­ni je član Bal­kan­ske me­di­cin­ske uni­je, Ame­rič­ke aso­ci­ja­ci­je en­do­kri­no­lo­ga, bio je pred­sjed­nik Udru­že­nja en­do­kri­no­lo­ga Ju­go­sla­vi­je, pred­sjed­nik en­do­kri­no­lo­ške sek­ci­je Dru­štva lje­ka­ra Cr­ne Go­re i dr. Ob­ja­vio je pre­ko 225 struč­nih i na­uč­nih ra­do­va, 13 mo­no­gra­fi­ja i ko­a­u­tor se­dam mo­no­gra­fi­ja i dva uni­ver­zi­tet­ska udž­be­ni­ka. Za svoj sa­mo­pre­gor­ni, du­go­go­di­šnji rad do­bio je broj­na pri­zna­nja. Na po­čet­ku ka­ri­je­re ra­dio je u Ro­ža­ja­ma, a od 1973. god. u Pod­go­ri­ci, naj­ve­ćim di­je­lom u Dječ­joj bol­ni­ci.