Mno­go­broj­ni lju­bi­te­lji pi­sa­ne ri­je­či u gra­du pod Tre­bje­som prek­si­noć su u pro­sto­ri­ja­ma Dru­štva cr­no­gor­sko – ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Ge­or­gi­je” pri­su­stvo­va­li pro­mo­ci­ji knji­ge iza­bra­nih pje­sa­ma „Ri­mo­va­ne ne­sa­ni­ce” nik­šić­kog pje­sni­ka Mi­le­te N. Bu­la­to­vi­ća. Zbir­ka pje­sa­ma svje­tlost da­na je ugle­da­la ne­dav­no u iz­da­nju Knji­žev­ne za­jed­ni­ce „Mir­ko Ba­nje­vić” iz Nik­ši­ća, či­ji je autor du­go­go­di­šnji član.
U osvr­tu na naj­no­vi­ju, tri­na­e­stu Bu­la­to­vi­će­vu knji­gu po­e­zi­je, prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca je is­ta­kao da je ri­ječ o zbir­ci iza­bra­nih pje­sa­ma.
- Autor je na zna­lač­ki na­čin sa­brao na jed­nom mje­stu u „Ri­mo­va­nim ne­sa­ni­ca­ma” za­i­sta sve ono naj­bo­lje iz do­sa­da­šnjih zbir­ki, i na­pra­vio svo­ju re­pre­zen­ta­tiv­nu knji­gu po­e­zi­je, ko­ja za­do­vo­lja­va bit­ne pje­snič­ke kri­te­ri­ju­me. Na su­že­nom pro­sto­ru pla­si­rao je sve što s pu­nim pra­vom mo­že pred­sta­vlja­ti nje­go­vu pje­snič­ku lič­nu kar­tu, po­et­sku za­o­stav­šti­nu. Isto­vre­me­no, onaj ko po­zna­je nje­go­vu po­e­zi­ju, mo­že za­pa­zi­ti i da je Bu­la­to­vić još jed­nom sa­gle­dao svo­je naj­bo­lje pje­sme, pra­ve­ći kva­li­tet­ni­je ko­rek­ci­je i do­dat­no po­di­žu­ći ni­vo ove svo­je, lo­gič­no do­sad naj­u­spje­šni­je zbir­ke – ka­že Ko­pri­vi­ca. Ka­da je ri­ječ o te­ma­ti­ci, do­da­je Ko­pri­vi­ca, in­di­ka­tiv­no je da je u ovoj zbir­ci for­mi­ra­no ne­ko­li­ko cje­lo­vi­tih ci­klu­sa.
- U pr­vom ci­klu­su autor je is­ka­zao svo­ju kon­ti­nu­i­ra­nu pa­žnju da u du­žem vre­men­skom sli­je­du pro­pi­tu­je te­mu o na­sta­ja­nju knji­žev­nog dje­la, o ri­je­či kao sve­moć­nom li­te­rar­nom me­ha­ni­zmu, ko­jim se tvo­re sti­hov­na ostva­re­nja. Ta­ko je na oso­ben na­čin po­e­ti­zo­vao pro­ces pi­sa­nja, uz­di­žu­ći ri­ječ, i pje­smu ne sa­mo kao ža­nr, ne­go i kao za­hval­nu te­mu za po­et­ska ogle­da­nja. Ka­rak­te­ri­stič­no je da je u ovoj zbir­ci naj­kra­ći ci­klus lju­bav­nih pje­sa­ma, ina­če uspje­šnih krat­kih lir­skih me­da­ljo­na, a za­šta od­go­vor tre­ba tra­ži­ti u pre­o­ku­pa­ci­ji auto­ra dru­gim te­ma­ma. U ci­klu­su re­flek­siv­ne po­e­zi­je pje­snič­ki je pro­ko­men­ta­ri­sao ne­ka pi­ta­nja o po­sta­nju čo­vje­ka i nje­go­vom bi­ti­sa­nju u vre­me­nu pro­la­zno­sti, da­ju­ći pre­gršt uspje­šnih op­ser­va­ci­ja i sti­ho­va. U če­tvr­tom i naj­broj­ni­jem ci­klu­su, Bu­la­to­vi­ća in­te­re­su­ju ar­he­tip­ske sli­ke svo­ga kra­ja, du­hov­nost lju­di sa ovih pro­sto­ra, sud­bi­na ko­ja se po­i­gra­va čo­vje­kom i isto­ri­jom. Za­to će se či­ta­lac su­sre­sti sa ve­li­kim bro­jem pje­sa­ma, u ko­ji­ma je na lir­ski na­čin, ali i u to­nu pje­snič­kog pro­te­sta, opi­sa­na sud­bi­na kom­plek­snog svi­je­ta i kom­plek­snih psi­ho­lo­gi­ja li­ko­va s ovih pro­sto­ra. Bu­la­to­vić je okre­nut Je­van­đe­lju, sve­ci­ma i du­hov­nim vri­jed­no­sti­ma pra­vo­sla­vlja, za­vi­čaj­nim mo­ti­vi­ma i oču­va­nju iskon­skih bi­lje­ga ovih kra­je­va. Po­sled­nji ci­klus ove kva­li­te­te po­et­ske zbir­ke, kao pje­snič­ke re­tro­spek­ti­ve dat je u to­nu opra­šta­nja lir­skog su­bjek­ta od vre­me­na, od svi­je­ta i vi­je­ka, pri­tom uz nih kva­li­tet­nih sti­ho­va na ove te­me, bez sla­du­nja­vih re­fre­na, da­kle zre­lo i pro­mi­šlje­no, ka­že Ko­pri­vi­ca. On na­gla­ša­va da ova knji­ga pred­sta­vlja kru­nu Bu­la­to­vi­će­vih do­sa­da­šnjih kre­a­tiv­nih na­po­ra, tim pri­je što je, oči­gled­no, pri­je štam­pa­nja zbir­ke, autor i do­dat­no po­ra­dio na po­sto­je­ćoj pje­snič­koj gra­đi, i ti­me iz­di­gao po­et­ski ni­vo zbir­ke u cje­li­ni.
Go­šća ve­če­ri bi­la je nik­šić­ka pje­sni­ki­nja Ta­tja­na Vu­jo­vić - Ko­stić, ko­ja je či­ta­la svo­je oda­bra­ne sti­ho­ve, a me­di­ja­tor ve­če­ri pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Ba­krač.L.N.


Zavičajna pjesma kao sve­ti­li­šte

Knji­žev­nik Ra­di­slav Gar­da­še­vić uka­zao je na dug stva­ra­lač­ki staž ovog nik­šić­kog pje­sni­ka, ko­ji se, po nje­go­vim ri­je­či­ma, na­do­gra­đi­vao u svo­jim zbir­ka­ma, uz no­va pro­fi­li­sa­nja po­et­skog is­ka­za.
- Bu­la­to­vić je svo­ju po­e­zi­ju u zbir­ci iza­bra­nih pje­sa­ma po­di­je­lio na vi­še ci­klu­sa, i pri­tom se osvr­nuo na nji­ho­ve po­je­di­nač­ne oso­be­no­sti. Pje­snik pri­zi­va sve vri­jed­no i do­bro u svo­me ro­du što ga je odr­ža­lo, uka­zu­ju­ći či­ta­o­cu na ne­ke su­štin­ske od­red­ni­ce sve­vre­me­nih po­stu­la­ta ži­vlje­nja, ka­zao je Gar­da­še­vić.
On pri­mje­ću­je pje­sni­ko­vu te­žnju za za­vi­ča­jem, i za­vi­čaj­nom pje­smom, ko­ja pred­sta­vlja Bu­la­to­vi­će­vo sve­ti­li­šte, nje­gov pra­vo­slav­ni hram du­ha i uto­či­šte. Na kra­ju ve­če­ri Bu­la­to­vić je go­vo­rio o po­zi­ci­ji pje­sni­ka u sa­vre­me­nim to­ko­vi­ma.