U čast 522 go­di­ne od iz­la­ska pr­ve knji­ge kod Ju­žnih Slo­ve­na, „Ok­to­i­ha pr­vo­gla­sni­ka”, u pod­go­rič­kom Du­hov­nom cen­tru „Si­me­on Mi­ro­to­či­vi”, na Ne­ma­nji­nom gra­du, odr­ža­no je knji­žev­no ve­če.
Pre­da­va­nje o zna­ča­ju do­ga­đa­ja, od 4. ja­nu­a­ra 1494. go­di­ne ka­da je iz štam­pa­ri­je Cr­no­je­vi­ća na Obo­du iza­šao „Ok­to­ih pr­vo­gla­snih”, i va­žno­sti ovog da­tu­ma ko­ji ozna­ča­va po­če­tak no­ve ere pi­sme­no­sti u Ju­žnih Slo­ve­na odr­ža­li su knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak i di­rek­tor štam­pa­ri­je „Obod” Bu­di­mir No­vo­sel.
- Na dvo­ru Iva­na Cr­no­je­vi­ća po­sto­jao je skrip­to­rij. I to je, bez sum­nje, pre­sud­no uti­ca­lo na nje­go­vog uče­nog i da­le­ko­vi­dog si­na, Đu­ra­đa, ko­ji je upam­ćen u isto­ri­ji kao ,,li­jep i vi­sok čo­vjek” i ,,ve­li­ki lju­bi­telj knji­ge i vješt rat­nik”. Na­sli­je­div­ši pre­sto oca, Đu­rađ na­sta­vlja pro­svje­ti­telj­sku dje­lat­nost, osni­va­ju­ći i pr­vu ći­ri­lič­nu štam­pa­ri­ju na Bal­ka­nu, ne­pu­nih 40 go­di­na od pro­na­la­ska štam­pe i po­ja­ve Gu­ten­ber­go­ve Bi­bli­je, 1455. go­di­ne – ka­zao je knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak. On je pod­sje­tio da je „Ok­to­ih” i osta­le sve­te knji­ge ru­ko­dje­li­sao mo­nah Ma­ka­ri­je sa još se­dam ka­lu­đe­ra.
- „Ok­to­ih” je li­tur­gij­ska knji­ga, u či­ji sa­dr­žaj je upu­će­no ma­lo sa­vre­me­nih či­ta­la­ca, ko­ji su la­i­ci za ova­kvu vr­stu šti­va. To je svo­je­vr­sni zbor­nik him­ni ve­li­kih vi­zan­tij­skih pje­sni­ka, me­đu ko­ji­ma su naj­ve­ći hri­šćan­ski pje­snik, Jo­van Da­ma­skin, kao i Stu­di­ti i vi­zan­tij­ski ca­re­vi, Lav Mu­dri i Kon­stan­tin Por­fi­ro­ge­nit. Bo­go­slu­žbe­na po­e­zi­ja ,,Ok­to­i­ha” in­spi­ra­tiv­na je za pje­sni­ke u svim vre­me­ni­ma i svim hri­šćan­skim na­ro­di­ma. Ona pod­sti­če i na raz­mi­šlja­nje o vječ­nom i du­bin­skom od­no­su iz­me­đu po­e­zi­je i re­li­gi­je – po­ja­šnja­va Du­bak.
Bu­di­mir No­vo­sel je ka­zao da je iz­la­zak ,,Ok­to­i­ha” bio naj­ve­ći kul­tur­ni do­ga­đaj ne sa­mo u srp­stvu, već i u či­ta­vom slo­ven­stvu.
– Taj kul­tur­ni do­ga­đaj će s po­no­som hra­ni­ti na­še na­ra­šta­je, rav­no naj­slav­ni­joj po­bje­di na boj­nom po­lju. Osim to­ga, ovaj kul­tur­ni do­bi­tak, ko­jeg tre­ba da bu­de svje­stan srp­ski i cr­no­gor­ski na­rod, u ovo do­ba kad mu pri­je­ti za­ti­ra­nje kul­tur­nog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. U toj kul­tur­noj bor­bi i te ka­ko nam tre­ba kul­tur­nog oruž­ja, a Obod­ska štam­pa­ri­ja je jed­no sa naj­ve­ćim ka­li­brom i do­me­tom. Bez nje bi bi­li go­to­vo du­hov­na si­ro­ti­nja, bez ostav­šti­ne za bu­duć­nost. Za­to je ona na ovim pro­sto­ri­ma na­o­ru­ža­va­la svi­je­šću na­še slav­ne pret­ke, da bi mo­gli ko­ra­ča­ti upo­re­do sa naj­pro­svje­će­ni­jim na­ro­di­ma Evro­pe – ka­zao je No­vo­sel.
On je do­dao da je Obod­ska štam­pa­ri­ja naj­po­u­zda­ni­ji svje­dok o ste­pe­nu kul­tu­re na ovim pro­sto­ri­ma.
- Ona je zbog isto­rij­skih pre­vi­ra­nja pre­ki­da­la kon­ti­nu­i­tet u ra­du, pr­vo zbog ne­ko­li­ko tur­skih na­je­zda i po­ha­ra, gdje su čak jed­nom nje­na olov­na slo­va pre­ta­pa­na u pu­šča­na zr­na, za­tim pu­sto­še­nje i pljač­ku Ce­ti­nja od stra­ne austro­u­gar­ske voj­ske, tač­no pri­je 100 go­di­na. Pre­ži­vje­la je štam­pa­ri­ja ,,Obod” i ita­li­jan­sku i nje­mač­ku oku­pa­ci­ju u Dru­gom svjet­skom ra­tu, pa svi­ma na­ma po­zna­tu taj­kun­sku pri­va­ti­za­ci­ju de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlo­ga vi­je­ka. Sve je to iz­dr­ža­la za­hva­lju­ju­ći vje­ro­vat­no Bož­joj pro­mi­sli i ni­ca­la kao fe­niks. Da­nas po­sto­ji kao mo­der­no štam­par­sko pred­u­ze­će sa še­zde­se­tak za­po­sle­nih rad­ni­ka i ukup­nim pri­ho­dom od 1.100.000 eura. I da­nas odo­li­je­va u sma­nje­nom tr­ži­štu uz ne­lo­jal­nu kon­ku­ren­ci­ju i po­sr­nu­lu pri­vre­du – za­klju­čio je No­vo­sel.
Or­ga­ni­za­to­ri ve­če­ri, ko­je je upri­li­če­no u okvi­ru Da­na pr­ve štam­pa­ne knji­ge u Cr­noj Go­ri, bi­li su Udru­že­nje iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re, IŠM „Ok­to­ih” i Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re.
Sti­ho­ve su go­vo­ri­li pje­sni­ci Ran­ko Jo­vo­vić, Be­ćir Vu­ko­vić, An­dri­ja Ra­du­lo­vić, Ili­ja La­ku­šić, No­vi­ca Đu­rić, Mi­lu­tin Mi­ćo­vić, Ra­do­ji­ca Ra­jo Bu­la­to­vić, Ra­do­mir Ulja­re­vić, Mi­lan Ra­je­vić, Slo­bo­dan Mi­lić i Raj­ka Mu­go­ša.
Na­kon za­vr­še­nog pro­gra­ma IŠM „Ok­to­ih” je or­ga­ni­zo­vao kok­tel.
A.Ć.


Zna­čaj­ni da­tu­mi

- Da­tum 4. ja­nu­ar je­ste je­dan od naj­ve­ćih da­tu­ma u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, ko­ji je za­ne­ma­ren. To bi mo­gao bi­ti svo­je­vr­sni dan kul­tu­re. Na­da­mo se da će ubu­du­će ovaj da­tum bi­ti pre­po­znat i bo­lje obi­lje­žen – ka­zao je knji­žev­nik Ra­do­mir Ulja­re­vić. Po­zdra­vlja­ju­ći skup, pred­sjed­nik UKCG, No­vi­ca Đu­rić je pod­sje­tio da se u ovoj go­di­ni obi­lje­ža­va­ju i dva zna­čaj­na da­tu­ma za kul­tu­ru Cr­ne Go­re, a to su 70 go­di­na UKCG i isto to­li­ko go­di­na knji­žev­nog ča­so­pi­sa ,,Stva­ra­nje”.