Na­ša ze­mlja ve­o­ma po­la­že na tu­ri­zam kao stra­te­šku pri­vred­nu gra­nu. O to­me gdje je u cje­lo­kup­noj pri­či, po­zi­ci­ja kul­tur­nog tu­ri­zma, raz­go­va­ra­li smo sa Sa­šom Ko­va­če­vić Mi­ha­i­lo­vić, na­stav­ni­com tu­ri­stič­ke gru­pe pred­me­ta u Ško­li za sred­nje i vi­še struč­no obra­zo­va­nje ,,Ser­gi­je Sta­nić” iz Pod­go­ri­ce.
- Po­zna­to je da tu­ri­zam za­u­zi­ma ključ­nu po­zi­ci­ju u pri­vre­di na­še dr­ža­ve. Uzme­mo li u ob­zir da je za raz­voj ove pri­vred­ne dje­lat­no­sti pred­u­slov i kul­tu­ra, ne mo­že­mo a da ne is­tak­ne­mo da je tu­ri­zam efi­ka­san na­čin nje­ne va­lo­ri­za­ci­je. Sva­ko tu­ri­stič­ko pu­to­va­nje ima ne­ki ele­ment kul­tu­re, a lo­kal­na kul­tu­ra je va­žno obi­ljež­je sva­ke de­sti­na­ci­je. Kul­tu­ra i tu­ri­zam su vr­lo po­ve­za­ni, iako nji­hov od­nos u prak­si ni­je uvi­jek uskla­đen - ob­ja­šnja­va Sa­ša Ko­va­če­vić Mi­ha­i­lo­vić.
Do­da­je da je kul­tur­ni tu­ri­zam fo­ku­si­ran na kul­tur­ne atrak­ci­je i ak­tiv­no­sti.
- Naj­bo­lji na­čin pri­do­bi­ja­nja tu­ri­sta je uklju­či­ti ih u „kre­a­tiv­ni tu­ri­zam”, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va nji­ho­vo ne­po­sred­no uče­šće u kul­tur­nim ak­tiv­no­sti­ma (sli­kar­stvo, fo­to­gra­fi­ja, fol­klor, za­na­ti), a sve to uz od­go­va­ra­ju­ći mar­ke­ting u emi­tiv­nim tr­ži­šti­ma fo­ku­si­ra­nim na Cr­nu Go­ru, kao tu­ri­stič­ku de­sti­na­ci­ju – po­ja­šnja­va ona.
Sma­tra da bi se tre­ba­lo usre­sre­di­ti na svjet­ski trend po­ra­sta za­ni­ma­nja za kul­tur­ne tu­ri­stič­ke pro­iz­vo­de, jer će, po pred­vi­đa­nji­ma UN­WTO, tr­ži­šte kul­tur­nog tu­ri­zma u bu­duć­no­sti po­sta­ti jed­no od vo­de­ćih.
- Po­li­ti­ka u obla­sti kul­tur­nog tu­ri­zma tre­ba­lo bi da bu­de „je­din­stvo u ra­zno­li­ko­sti” či­me bi se pod­sti­ca­la raz­li­či­tost, i isto­vre­me­no se afir­mi­sa­lo cje­lo­kup­no kul­tur­no do­bro. Fo­kus su ma­te­ri­jal­ni (‘opi­plji­vi’) i ne­ma­te­ri­jal­ni re­sur­si (je­zik, pri­če, mu­zi­ka, igre, re­li­gi­o­zna vje­ro­va­nja, le­gen­de...) uklju­ču­ju­ći i na­čin ži­vo­ta kod nas. Je­dan pri­mer je i tzv. ,,li­ving he­ri­ta­ge” ili ,,li­ving hi­story”, ka­da an­ga­žo­va­ni glum­ci, naj­če­šće u ko­sti­mi­ma, re­kon­stru­i­šu pro­šlost pred po­sje­ti­o­ci­ma na­stu­pa­ju­ći u ulo­zi vla­da­ra, vi­te­za ili ne­ke po­zna­te lič­no­sti. Ti­me bi se dao do­pri­nos ja­ča­nju svi­je­sti o kul­tur­nim vri­jed­no­sti­ma, kao i u kre­i­ra­nju kul­tur­nog iden­ti­te­ta i po­zi­tiv­nog imi­dža Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, sa­go­vor­ni­ca za ,,Dan” is­ti­če i va­žnost pri­ku­plja­nja i struč­nu ob­ra­du fol­klor­nih ele­me­na­ta sa te­re­na; mo­ti­vi­sa­nje ugo­sti­te­lja i tu­ri­stič­kih rad­ni­ka na for­si­ra­nju auten­tič­ne kul­tur­ne po­nu­de, za­tim pro­mo­ci­ju pra­ve cr­no­gor­ske mu­zi­ko­lo­ške tra­di­ci­je i mo­ti­vi­sa­nje mla­dih oso­ba da se vi­še po­sve­te odr­ža­va­nju svo­je ba­šti­ne i ne ma­nje va­žno, spr­je­ča­va­nje de­va­sta­ci­je kul­tur­nog bo­gat­stva.
- Mno­go je lo­ka­li­te­ta ko­ji su ma­lo va­lo­ri­zo­va­ni ili ni­je­su uop­šte. Vjer­ski objek­ti i re­li­kvi­je na Ce­ti­nju, kao i ma­na­stir Ostrog, pra­ve su ri­zni­ce kul­tur­nog tu­ri­zma, sa mo­guć­no­šću raz­vo­ja vjer­skog tu­ri­zma, i po­seb­nog seg­men­ta ho­do­ča­šća – sma­tra ona.
U 2014. go­di­ni naj­ve­ći broj tu­ri­sta ko­ji je po­sje­tio Cr­nu Go­ru do­šao je iz Ru­si­je i Sr­bi­je, a u znat­no ma­njem bro­ju, iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Ukra­ji­ne, dok je naj­vi­še no­će­nja ostva­re­no u pri­mor­skim mje­sti­ma.
-S tim u ve­zi, tre­ba pri­la­go­di­ti po­nu­du kul­tur­nog tu­ri­zma, već po­me­nu­tim tu­ri­sti­ma, kroz jed­no­dnev­ne iz­le­te. Osim tu­ri­sta iz Fran­cu­ske, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Nje­mač­ke, Ki­ne, naj­ve­ći broj onih ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za ovaj vid tu­ri­zma su Ru­si, či­ji broj ni­je za­ne­mar­ljiv. Uko­li­ko se ovoj, ve­o­ma va­žnoj, obla­sti pri­stu­pi stu­di­o­zno i plan­ski, mo­gli bi­smo go­ste ko­ji nas tra­di­ci­o­nal­no, i po sta­ti­sti­ci, po­sje­ću­ju zbog od­ma­ra­li­šnog tu­ri­za­ma do­dat­no ani­mi­ra­ti i ,,stvo­ri­ti” po­ten­ci­jal­ne kon­zu­men­te kul­tur­nog tu­ri­zma – za­klju­či­la je Sa­ša Ko­va­če­vić Mi­ha­i­lo­vić.
A.ĆU­KO­VIĆ


Broj­ne ak­tiv­no­sti

Uoči pra­zni­ka Pod­go­ri­ce, 18. de­cem­bra uče­ni­ci III raz­re­da i ma­tu­ran­ti or­ga­ni­zo­va­li su pro­sla­vu ro­đen­da­na svog gra­da. Tim po­vo­dom su se ba­vi­li is­tar­ži­vač­kim ra­dom i na­pra­vi­li pre­zen­ta­ci­ju o Pod­go­ri­ci, sa te­ma­ma ko­je do sa­da ni­su iz­u­ča­va­li na na­sta­vi, a u okvi­ru ko­jih su ob­ra­di­li lo­ka­li­te­te Du­klju, Me­dun i Sta­ru Va­roš, ba­vi­li se stva­ra­la­štvom mno­gih umjet­ni­ka-su­gra­đa­na, kao i bo­ga­tim opu­som Kse­ni­je Ci­cva­rić. Na­kon to­ga, pri­stu­pi­li su ku­li­nar­skom iza­zo­vu, po­di­je­lje­ni u ti­mo­ve. Sve što se tog da­na na­šlo na tr­pe­zi spre­mi­li su za­jed­no uce­ni­ci i na­stav­ni­ci: ka­ča­mak, ci­cva­ru, pri­ga­ni­ce, po­pa­ru i osta­le spe­ci­ja­li­te­te na­še ku­hi­nje. Osim na­stav­ni­ka osni­va­ča i dje­ce, čla­no­va klu­ba, ku­li­nar­skom iza­zo­vu su se oda­zva­li i na­stav­ni­ci Mi­li­vo­je Đu­ka­no­vić i Le­po­sa­va Fur­tu­la. Sle­de­ća ak­tiv­nost čla­no­va klu­ba je sni­ma­nje fil­ma o Pod­go­ri­ci i or­ga­ni­zo­va­nje iz­le­ta.


Klub mla­dih vo­di­ča

U van­na­stav­nim ak­tiv­no­sti­ma ško­le ,,Ser­gi­je Sta­nić”, na­stav­ni­ca Sa­ša Ko­va­če­vić, u sa­rad­nji sa ko­le­gom Ad­mi­rom Du­ro­vi­ćem, osno­va­la je Klub mla­dih vo­di­ča. Oni ra­de sa uče­ni­ci­ma smje­ra tu­ri­stič­ki teh­ni­čar na edu­ka­ci­ji iz obla­sti vo­dič­kih po­slo­va, u okvi­ru ko­jih uče­ni­ci sti­ču zna­nja i vje­šti­ne pri­mje­nji­ve u prak­si. Dje­ca uče o po­slo­vi­ma pra­ti­o­ca i vo­di­ča, iz­u­ča­va­ju o svom gra­du i dr­ža­vi, tra­di­ci­ji, kul­tu­ri, obi­ča­ji­ma, ba­ve se eko­lo­gi­jom i odr­ži­vim tu­ri­zmom. Vr­ši se i is­tra­ži­vač­ki rad na te­re­nu, upo­zna­va­nje gra­da i dr­ža­ve, kao i mno­ge ak­tiv­no­sti u ve­zi sa mo­gu­ćim ak­ci­ja­ma iz obla­sti isto­ri­je, ge­o­gra­fi­je, kul­tu­re, odr­ži­vog tu­ri­zma, pra­vlje­nja te­mat­skih ve­če­ri, kvi­zo­va zna­nja i tak­mi­če­nja, kao i edu­ka­tiv­nih iz­le­ta i aran­žma­na.