Pod­go­rič­ka Iz­da­vač­ka ku­ća „Gli­go­ri­je Di­jak” ob­ja­vi­la je ovih da­na na­slov „Cr­ve­na mač­ka” pro­fe­sor­ke raz­red­ne na­sta­ve Ve­sne Ki­pa, za ko­ji u pod­na­slo­vu sto­ji „Prak­ti­kum za ro­di­te­lje i na­stav­ni­ke”. Ka­ko se na­vo­di „Cr­ve­na mač­ka” je zbir­ka pri­ča pro­ble­ma­tič­nih ži­vot­nih si­tu­a­ci­ja iz ško­le i po­ro­di­ce u ko­ji­ma se mo­gu na­ći dje­ca-uče­ni­ci i nji­ho­vi ro­di­te­lji i na­stav­ni­ci, te po­stu­pa­ka i na­či­na na ko­je je te pro­ble­me mo­gu­će rje­ša­va­ti. Ka­ko is­ti­če re­cen­zent­ki­nja dr Du­šan­ka Po­po­vić „Cr­ve­na mač­ka” je dra­go­cje­na po­dr­ška i ro­di­te­lji­ma i uči­te­lji­ma.
- Pro­ble­ma­tič­ne si­tu­a­ci­je ni­je­su neo­bič­ne to­kom dje­tinj­stva, u pro­ce­su ra­sta i sa­zri­je­va­nja. One su, šta­vi­še, oče­ki­va­ne i če­ste u ži­vo­ti­ma dje­ce i onih ko­ji se nji­ma ba­ve. Ono što do sa­da, bar kod nas u Cr­noj Go­ri, ni­je­smo ima­li, to je da mo­gu­ća rje­še­nja ovih si­tu­a­ci­ja po­nu­di prak­ti­čar po­la­ze­ći sa sta­no­vi­šta is­ku­sne ro­di­telj­ke i uči­te­lji­ce, da­kle čo­vje­ka ko­ji je i na je­dan i na dru­gi na­čin pri­la­zio rje­ša­va­nju ovih, za dje­cu po­seb­no va­žnih si­tu­a­ci­ja – pi­še Po­po­vić. U sva­koj pri­či, do­da­je Po­po­vi­će­va, Ki­pa raz­ma­tra re­al­ne si­tu­a­ci­je kao što su strah od ško­le, strah od odva­ja­nja od ro­di­te­lja, us­po­sta­vlja­nje i oču­va­nje po­vje­re­nja na re­la­ci­ja­ma dje­ca-ro­di­te­lji, dje­ca-uči­te­lji, ro­di­te­lji-uči­te­lji, zna­čaj po­zna­va­nja dje­či­jih po­seb­no­sti i nji­ho­vog uva­ža­va­nja i slič­no. „U sa­vje­ti­ma ko­je autor­ka opre­zno, si­gur­no i to­plo iz­no­si, osje­ća se lič­ni do­ži­vljaj i lič­no is­ku­stvo, te po­seb­na emo­ci­ja ono­ga ko­me su dje­ca ži­vot­no opre­dje­lje­nja u ku­ći i na po­slu”, do­da­je Po­po­vi­će­va. Dru­ga re­cen­zent­ki­nja, prof. dr Ta­tja­na No­vo­vić, is­ti­če da je „Cr­ve­na mač­ka” ori­gi­na­lan vo­dič kroz pr­ve škol­ske da­ne, ko­ji o vas­pi­ta­nju pro­go­va­ra na sa­svim nov na­čin.
- Ži­va, za­ni­mlji­va, ori­gi­nal­na zbir­ka krat­kih prak­tič­nih, u is­ku­stvu ute­me­lje­nih pri­ča sva­ka­ko mo­že bi­ti ko­ri­sno šti­vo, ka­ko prak­ti­ča­ri­ma, ta­ko i ro­di­te­lji­ma. Tekst je „či­tljiv”, di­na­mi­čan,otvo­ren, in­ter­pre­ta­ti­van i pro­vo­ci­ra na re­flek­si­ju i pre­i­spi­ti­va­nje pe­da­go­ških i ši­re vas­pit­nih po­stu­pa­ka u ra­du sa dje­com. Ne­sum­nji­vo, či­ta­o­ca po­zi­va na ak­tiv­no uklju­či­va­nje, raz­mje­nu, pro­mi­šlja­nje, pre­i­spi­ti­va­nje vas­pit­nih po­stu­pa­ka, evo­ci­ra­nje vla­sti­tog is­ku­stva iz va­žnih ra­no­škol­skih da­na, ko­je na­ža­lost, ne sa­gle­da­va­mo uvi­jek kao ozbilj­nu po­la­zi­šnu eta­pu za gra­đe­nje i raz­voj ukup­nih po­ten­ci­ja­la. Po­se­ban kva­li­tet ovom šti­vu da­je jed­no­sta­van, a bri­tak, „čist”, ugla­čan je­zik i stil, ko­jim autor­ka sli­ka do­ga­đa­je iz uči­o­ni­ce, uz pa­žlji­vo bi­ra­ne de­ta­lje, ulo­ge, ključ­ne mo­ti­ve – pi­še No­vo­vi­će­va. Po­se­ban kva­li­tet knji­ge po njoj je dječ­ji uvi­di, za­ključ­ci, na­iz­gled na­iv­ne, su­bjek­tiv­no obo­je­ne op­ser­va­ci­je... Ž.J.