Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star je Ba­ho­vom Svi­tom u D-du­ru i Bram­so­vom Sim­fo­ni­jom u c-mo­lu, pred­vo­đen ma­e­strom Gri­go­ri­jem Kra­skom, za­po­čeo de­ve­tu kon­cert­nu se­zo­nu u Pod­go­ri­ci. I od­mah na po­čet­ku do­ka­zao da se kon­ti­nu­i­ra­ni rad, is­traj­nost i en­tu­zi­ja­zam i te ka­ko is­pla­te, jer su svo­jim pr­vim kon­cer­tom do­ka­za­li i se­bi i pu­bli­ci da su pre­šli još jed­nu pre­pre­ku na pu­tu ka ozbilj­nom an­sam­blu. Iz­ve­li su Ba­ha i Bram­sa si­gur­no, zna­lač­ki, zvu­ča­li su kao or­ke­star ko­jem ni naj­za­htjev­ni­je par­ti­tu­re ni­su pro­blem. Pu­bli­ka je pre­po­zna­la no­vi kva­li­tet i to je zna­la da na­gra­di, i sna­žnim apla­u­zi­ma iz­ma­mi­la je na bis ču­ve­nu Bram­so­vu „Ma­đa­r­sku igru br. 5“, na svo­je odu­še­vlje­nje i, oči­gled­no, za­do­volj­stvo ci­je­log or­ke­stra i di­ri­gen­ta Kra­ska.
Toj si­gur­no­sti i kva­li­te­tu si­gur­no je do­pri­ni­je­la i do­bra se­lek­ci­ja or­ke­stra, a ove se­zo­ne or­ke­stru su se pri­dru­ži­li Mar­ko Ra­do­nić, no­vi kon­cert maj­stor i vo­đa vi­o­lon­če­la, Rus slav­nog pre­zi­me­na, Dmi­trij Pro­ko­fjev.
Iako je pro­fe­si­o­nal­no ve­zan za Beč, bio je to­kom stu­di­ja kon­cert maj­stor Mla­de fil­har­mo­ni­je, pod­mlat­ka Beč­ke fil­har­mo­ni­je, od­lu­čio se da pri­hva­ti po­nu­du da bu­de kon­cert maj­stor Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Sa or­ke­strom se upo­znao još u fe­bru­a­ru, ali zva­nič­no je pri­hva­tio po­nu­du na star­tu ove se­zo­ne. Po­nu­du je pri­hva­tio kao mu­zi­čar ko­ji je već imao is­ku­stvo kao kon­cert maj­stor, a pri­vu­kla ga je či­nje­ni­ca da me­đu mu­zi­ča­ri­ma or­ke­stra vla­da ve­li­ki en­tu­zi­ja­zam.
- Or­ke­star je na­pra­vio ve­li­ki ko­rak na­pri­jed, a kroz raz­go­vor sa di­ri­gen­tom shva­tio sam da se i on sla­že s mo­jim mi­šlje­njem. An­sambl na­pre­du­je. Ni­sam oso­ba ko­ja ikad mo­že u pot­pu­no­sti da bu­de za­do­volj­na. Ali, ve­o­ma sam za­do­vo­ljan an­sam­blom. Kao kon­cert maj­stor imam ve­li­ku od­go­vor­nost, ako ne za cio or­ke­star, on­da za vi­o­li­ne. Ve­li­ki smo na­pre­dak na­pra­vi­li, i ra­du­jem se sle­de­ćim na­stu­pi­ma. Lju­di su mo­ti­vi­sa­ni, po­sje­du­ju ve­li­ki ta­le­nat, ima pu­no po­ten­ci­ja­la u ovom or­ke­stru. To je bio je­dan od mo­ti­va da do­đem ov­dje. U Cr­noj Go­ri ne­ma mno­go mu­zi­ča­ra, kao u Be­o­gra­du, So­fi­ji, pa i Sko­plju, čak i u Lju­blja­ni, a da ne go­vo­rim o Be­ču, Ber­li­nu ili Pa­ri­zu. Za­to sam do­la­zak ov­dje vi­dio i kao na­čin da pri­po­mog­nem. Ve­se­lim se ra­du sa or­ke­strom – za­klju­čio je Mar­ko Ra­do­nić.
I di­rek­tor Mu­zič­kog cen­tra Cr­ne Go­re Žar­ko Mir­ko­vić bio je za­do­vo­ljan na­kon spu­šta­nja za­vje­se u CNP-u, ko­ji će, ako sve bu­de kao što su na­ja­vi­li Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i Di­rek­ci­ja za jav­ne ra­do­ve, do­ma­ćin Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra bi­ti sa­mo do kra­ja ove se­zo­ne.
– Ako mo­že­te da otvo­ri­te se­zo­nu Bram­som, on­da to pru­ža pri­jat­no osje­ća­nje, i sa­zna­nje da ste vri­je­me po­tro­ši­li ona­ko ka­ko tre­ba. Svi­ra­ti u ova­kvim uslo­vi­ma ka­kve mi ima­mo, za­i­sta ni­je la­ko. A ova­ko iz­ve­sti Bram­sa za­i­sta je hva­le vri­jed­no – pro­ko­men­ta­ri­sao je on.S.Ć.


U ze­mlji pre­da­ka

Put kon­cert maj­sto­ra Mar­ka Ra­do­ni­ća do Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra vo­dio je pre­ko rod­nog Ni­ša i Be­ča, gdje je stu­di­rao i go­di­na­ma bio kon­cert maj­stor Mla­dog or­ke­stra Beč­kog kon­zer­va­to­ri­ju­ma. Na­sta­njen u glav­nom gra­du Austri­je dio je gu­dač­kog kvar­te­ta „Ali­jans”.
Ra­do­nić ni­je ve­zan za Cr­nu Go­ru sa­mo kao no­vi kon­cert maj­stor Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra već ga za ovu ze­mlju ve­že ne­što du­blje – po­ro­dič­ni ko­ri­je­ni sa oče­ve stra­ne. Ra­do­ni­ći su po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re, nje­go­vi pre­ci su još sa Ar­se­ni­jem Čar­no­je­vi­ćem na­pu­sti­li og­nji­šte i oti­šli na sje­ver, te sti­gli na kra­ju u voj­vo­đan­sku rav­ni­cu. Ra­do­ni­ća ne­ma mno­go, Ra­do­njić je mno­go če­šće pre­zi­me.
- Je­ste pro­šlo 300 go­di­na, pa i sa­da mi Ra­do­ni­ći zna­mo oda­kle smo do­šli. O to­me se u mo­joj po­ro­di­ci uvi­jek pri­ča­lo. I, eto, ne­vje­ro­vat­no je da se ja, je­dan Ra­do­nić, sa­da vra­ćam u ze­mlju mo­jih pre­da­ka za­hva­lju­ju­ći mu­zi­ci – ka­zao je Mar­ko Ra­do­nić.