Krat­ko­me­tra­žni film „Pod­go­ri­ca pri­je i po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa” Va­nje Ve­šo­vić Vu­ko­vić, ko­ji nam ot­kri­va mno­ge za­bo­ra­vlje­ne do­ga­đa­je ko­ji su svo­je­vre­me­no uz­bu­di­li sta­nov­ni­ke drev­nog gra­da pod Go­ri­com, bi­će pre­mi­jer­no pri­ka­zan ve­če­ras u 19 ča­so­va u ve­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić”. Pr­vi put je na­pra­vljen film u ko­jem se Pod­go­ri­ca na­šla u glav­noj ulo­zi. A, to je bi­la i na­mje­ra Va­nje Ve­šo­vić Vu­ko­vić, ko­ja je is­ta­kla da je že­lje­la da pri­ka­že ovaj grad, obi­ča­je nje­go­vih sta­nov­ni­ka, pro­mje­nu na­či­na po­na­ša­nja, ali kroz ljud­sku isto­ri­ju.
Za taj po­du­hvat tre­ba­lo je na­ći isto­rij­ske iz­vo­re, da film u smi­slu vje­ro­do­stoj­ni­sti ne bi bio pod zna­kom pi­ta­nja. Da­kle, film se ba­zi­ra na isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, a ne le­gen­da­ma, ka­za­la je autor­ka ovog 37-mi­nut­nog ostva­re­nja. Film je ba­zi­ra­la na emo­tiv­nim pri­ča­ma, pri­je sve­ga lju­bav­nim, ko­je na­go­vje­šta­va­ju pro­mje­nu po­na­ša­nja i men­ta­li­te­ta ne­ka­da­šnjih Pod­go­ri­ča­na. Pr­va pri­ča u fil­mu je lju­bav­na. Ri­ječ je o ve­li­koj lju­ba­vi Fe­ri­de, kćer­ke Be­ćir be­ga Osma­na­gi­ća, po ko­jem je trg oko Sat ku­le i do­bio ime.
- I taj trg sam osli­ka­la tom ve­li­kom lju­ba­vlju. Sve su to od­glu­mi­li fan­ta­stič­ni mla­di glum­ci, ko­ji su toj ve­li­koj lju­bav­noj pri­či da­li strast. Ta lju­bav­na pri­ča i te ka­ko osli­ka­va pro­mje­ne ko­je su na­sta­le u Pod­go­ri­ci. Ta­da, 1905. jed­na pod­go­rič­ka mu­sli­man­ka za­lju­bi­la u pra­vo­slav­ca. U me­mo­ri­ji ovog gra­da osta­lo je ubi­lje­že­no da se pr­vi put jed­na mu­sli­man­ka od­va­ži­la i po­bje­gla za ofi­ci­ra pra­vo­slav­ne vje­re, Ra­ič­ko­vi­ća. Ko­li­ko je to bi­lo te­ško po­ka­za­lo se na na­či­nu ka­ko je to Be­ćir beg do­ži­vio po­stu­pak svo­je kćer­ke. Ali, to je tek po­če­tak. Bi­lje­že­ći ka­me­rom ovu ve­li­ku lju­bav, ko­ja je svo­je­vre­me­no po­di­gla ve­li­ku pra­ši­nu, no­vo je po­bi­je­di­lo sta­ro – ka­za­la je autor­ka.
No, ona je u svom pr­vjen­cu po­ka­za­la i su­prot­ne ten­den­ci­je, ka­ko je sta­ro nad­ja­ča­lo no­vo. A, ka­ko se sta­ro uz­jo­gu­ni­lo po­ka­za­la je na pri­mje­ru isti­ni­te pri­če o za­bra­nje­noj lju­ba­vi ko­ja je po­tre­sno za­bi­lje­že­na u po­zna­toj pod­go­rič­koj pje­smi „Mla­da Jel­ka lju­bi Jan­ka”.
- Sta­ri pa­tri­jar­hal­ni obra­zac odo­li­je­vao je i po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa, pa ima­mo jed­nu div­nu, ali tu­žnu pri­ču, o za­bra­nje­noj lju­ba­vi ko­ju je sa­ču­va­na u pje­smi „Mla­da Jel­ka lju­bi Jan­ka”, ko­ju je Du­šan Iče­vić ta­ko li­je­po ob­ra­dio, da je ne­mo­gu­će da vas ne ga­ne. Ovu pri­ču sam is­ko­ri­sti­la za osli­ka­va­nje na­ših, pod­go­rič­kih mo­sto­va, od­no­sa sta­re Pod­go­ri­ce pre­ma no­voj, Mir­ko­voj va­ro­ši. U to vri­je­me svi mo­sto­vi u Pod­go­ri­ci vo­di­li su od Sta­re ka No­voj va­ro­ši. Ti ne­sreć­ni lju­bav­ni­ci bje­že od Mo­sta Ka­pa­dži­ća ka mo­stu na Sa­stav­ci­ma, ali tu su uhva­će­ni, jer su pa­li u kan­dže po­tje­re – pod­sje­ti­la je ona.
Pod­go­ri­ca na raz­me­đi epo­ha i vje­ko­va u fil­mu Ve­šo­vić Vu­ko­vić na­šla je svoj od­raz i u jed­noj od broj­nih pri­ča o po­bra­tim­stvu i kum­stvu iz­me­đu Pod­go­ri­ča­na hri­šćan­ske i mu­ha­me­dan­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Autor­ka fil­ma „Pod­go­ri­ca pri­je i po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa” iza­bra­la je jed­nu od mno­gih isti­ni­tih sto­ri­ja ko­je ilu­stru­ju su­ži­vot gra­đa­na raz­li­či­tih vje­ra. Bi­lo je mno­go, mno­go do­ga­đa­ja ko­ji nam pri­ča­ju da su mu­sli­man­ke iz Sta­re va­ro­ši ču­va­le i šti­ti­le pra­vo­slav­ce od na­pa­da lju­di svo­je vje­re.
- U mom fil­mu is­pri­ča­la sam do­ga­đaj o maj­ci i že­ni Eli­za Ko­ski­ća, ko­je su bra­ni­le jed­nog pra­vo­slav­ca, Bo­ško­vi­ća, od na­pa­da Osma­na­gi­ća. Bu­kval­no su mu spa­si­le ži­vot da­ju­ći mu čak pu­ške, i ži­vog i zdra­vog ga do­vo­de do nje­go­vog do­ma. To je, ka­žem, sa­mo jed­na od mo­ra slič­nih pri­ča ko­je su se u to vri­je­me do­ga­đa­le u Pod­go­ri­ci. Pro­na­šla sam mno­go do­ka­za za mno­go­štvo ova­kvih do­ga­đa­ja – ka­za­la nam je autor­ka fil­ma.
Do­ga­đa­ji po­put ovo­ga ni­su sa­mo sta­ra pri­ča, ko­ja je obi­lje­ži­la je­dan dio isto­ri­je Pod­go­ri­ce, ne­go i pod­sti­caj mla­dim lju­di­ma da na­u­če ne­što o pri­ro­di i men­ta­li­te­tu lju­di ko­ji su ži­vje­li u ovom gra­du u pro­šlo­sti, da na­u­če nji­ho­ve obi­ča­je, spo­zna­ju ka­rak­te­re ko­ji su u pro­šlo­sti ple­li at­mos­fe­ru gra­da na sa­stav­ci­ma Rib­ni­ce i Mo­ra­če. I vi­še od to­ga, ka­že autor­ka, jer i da­nas se mo­gu pro­u­ča­va­ti slič­ni slu­ča­je­vi, ko­je je po­kri­la pra­ši­na.
S.ĆET­KO­VIĆ


Na­u­či­ti mla­de ka­ko da is­tra­žu­ju

Film je­ste za sve ge­ne­ra­ci­je, ali je ra­de­ći mi­sli­la pri­je sve­ga na mla­de, i za­to na­gla­šav edu­ka­tiv­ni ka­rak­ter.
- Film „Pod­go­ri­ca pri­je i po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa” ima pri­je sve­ga edu­ka­tiv­ni ka­rak­ter. Sa­mo da ga pu­šta­te po pet mi­nu­ta na ča­so­vi­ma tre­ba­lo bi uče­ni­ke da mo­ti­vi­še na is­tra­ži­va­nje, od to­ga ko je ne­ki most sa­gra­dio, do to­ga u ko­jem sti­lu ar­hi­tek­tu­re je ura­đen. Da­kle, mo­gao bi bi­ti ide­al­no di­dak­tič­ko sred­stvo. S dru­ge stra­ne, film ima i sna­žan pro­mo­tiv­ni ka­rak­ter. Pre­ve­den na en­gle­ski, mo­gao bi bi­ti za­i­sta do­bra re­kla­ma za ovaj grad i nje­go­ve sta­nov­ni­ke. Ka­dro­vi­ma iz nje­ga mo­gle bi da se pro­mo­vi­šu sve pri­vred­ne ak­tiv­no­sti oko Sa­hat ku­le i Sta­re va­ro­ši – ob­ja­sni­la je autor­ka.