Službenik Specijalne antiterorističke jedinice Boro Grgurović tužio je Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog naknade materijalne štete, tražeći u tužbenom zahtjevu da mu se isplati 150 eura. Grgurović je, i dalje nepravosnažnom presudom Osnovnog suda u Podgorici, osuđen na godinu i pet mjeseci zatvora zbog prebijanja Milorada Mija Martinovića na protestima u Podgorici.
U tužbenom zahtjevu tražio je naknadu štete za neisplaćene posebne mjesečne naknade ostvarene na radu od 23. avgusta 2008. do 1. septembra 2009. godine.
Iako je u tužbi navedeno da Grgurović po tom osnovu traži 150 eura, moguće je da će se tokom postupka taj iznos promijeniti. Pripremno ročište po tužbi sajovca protiv MUP-a zakazano je za sjutra u Osnovnom sudu u Podgorici.
Ovaj službenik SAJ-a dospio je u žižu javnosti kada je sa kolegom Goranom Zejakom označen kao jedan od policajaca koji je 24. oktobra 2015. godine brutalno pretukao Martinovića. Oni su priznali da su sporne noći nakon protesta učestvovali u akciji prebijanja Martinovića, ali su tvrdili da su postupali po zakonu.
Grgurović i Zejak osuđeni su za krivično djelo mučenje i nanošenje teških povreda. Oslobođeni su optužbi da su oštetili Martinovićevo vozilo.
Osumnjičeni pri­pad­ni­ci Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce uhap­še­ni su po na­lo­gu Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva zbog sum­nje da su uče­stvo­va­li u bru­tal­nom pre­bi­ja­nju Mar­ti­no­vi­ća. On je zvjer­ski pre­tu­čen 24. ok­to­bra, na­kon pro­te­sta is­pred zgra­de pa­r­la­men­ta u Pod­go­ri­ci.
Osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Lji­lja­na Kli­ko­vac i njen za­mje­nik Zo­ran Vu­či­nić od­re­di­li su Gr­gu­ro­vi­ću i Ze­ja­ku pri­tvor do 72 ča­sa. Nakon izvjesnog vremena omogućeno im je da se brane sa slobode. Is­kaz su tada da­li pred tu­ži­o­cem Lji­lja­nom Kli­ko­vac. Ka­za­li su da su kri­tič­ne ve­če­ri ima­li pu­no ak­tiv­no­sti, jer je bio ha­os u gradu, zbog po­zna­tih de­ša­vanja is­pred par­la­men­ta. Pre­ko ve­ze su do­bi­li in­for­ma­ci­ju da je, navodno, ne­ki auto­mo­bil pro­bio kor­don po­li­ci­je i on­da su se hit­no upu­ti­li pre­ma sta­roj zgra­di vla­de. Tvrdili su i da ni­­su zna­li ko je sa nji­ma u vo­zi­lu, jer su svi no­si­li ma­ske.
Prvostepenu presudu kojom su Grgurović i Zejak osuđeni na po 17 mjeseci zatvora izrekla je sudija Osnovnog suda u Podgorici Nada Rabrenović. Presuda je izrečena u martu ove godine, a Viši sud u Podgorici još nije odlučio o žalbama na tu odluku.
U završnim riječima pred sudijom Rabrenović tužilac Dan­ka Iva­no­vić Đe­rić tra­ži­la je da se op­tu­že­nim iz­rek­ne stro­ža ka­zna za­tvo­ra, jer bi dru­ga­či­ja od­lu­ka bi­la „opa­sna po dru­štvo”. Isti za­htjev imao je Mar­ti­no­vi­ćev prav­ni za­stup­nik, advo­kat Ve­li­bor Mar­ko­vić, dok je bra­ni­lac okri­vlje­nih sa­jo­va­ca, advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić, tra­žio oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du.
– Pri­li­kom od­mje­ra­va­nja ka­zne pred­la­žem da se sa­gle­da­ju ne sa­mo uobi­ča­je­ne olak­ša­va­ju­će i ote­ža­va­ju­će okol­no­sti, već i da sud ci­je­ni okol­nost da su okri­vlje­ni kao po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci pred­u­ze­li ne­do­zvo­lje­nu i ne­sra­zmjer­nu upo­tre­bu si­le za ko­ju ne­ma za­kon­skog oprav­danja. Ta­kvo po­na­ša­nje sma­tra se ne­čo­vječ­nim, tra­ja­lo je ve­o­ma du­go i iza­zva­lo je te­ške tje­le­sne po­vre­de kod ošte­će­nog, kao i na de­se­ti­ne lak­ših po­vre­da. S ob­zi­rom na uče­šće po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka, na­čin upo­tre­be sred­sta­va pri­nu­de, bes­po­moć­nost žr­tve, te­ži­nu po­stu­pa­nja, ova­kvo dje­lo­va­nje pred­sta­vlja i tor­tu­ru. Bla­že ka­žnja­va­nje mo­glo bi da do­pri­ne­se raz­vi­ja­nju op­šte ne­ga­tiv­ne mo­ral­ne kli­me u dru­štvu i po­sta­vi­lo bi se pi­ta­nje op­šte ge­ne­ral­ne pre­ven­ci­je – na­gla­si­la je Iva­no­vić Đe­rić tada. M.V.P.

Optužnica je pranje obraza

Advo­kat Be­go­vić u završnim riječima na­gla­sio je da tu­ži­la­štvo ne bi po­di­glo op­tu­žni­cu za pre­bi­ja­nje Mar­ti­no­vi­ća, slu­čaj ko­ji je di­gao na no­ge dr­ža­vu, da op­tu­že­ni ni­je­su pri­zna­li da su uče­stvo­va­li u toj in­ter­ven­ci­ji. Ipak, tvr­dio je Be­go­vić, tu­ži­lac je u op­tu­žni­ci opi­sao ne­za­ko­ni­te rad­nje sa­jo­va­ca, ne po­na­o­sob op­tu­že­nih. Advo­kat je na­veo i da je Mar­ti­no­vić sam ka­zao da opis op­tu­že­nih ne od­go­va­ra sa­jov­ci­ma ko­ji su ga na­pa­li.
– Ni­­su sa­mo oni mo­gli po­či­ni­ti kri­vič­no dje­lo, ali tu­ži­la­štvo ni­je iden­ti­fi­ko­va­lo osta­le i ne­ko za to tre­ba da od­go­va­ra. Ov­dje je stvo­re­na at­mos­fe­ra lin­ča, i nji­ma je pre­su­đe­no pri­je su­da. Sve u op­tu­žni­ci je osta­lo u sfe­ri pret­po­stav­ke i pred­sta­vlja pra­nje obra­za za pro­pu­šte­ne rad­nje – naveo je Begović tada.