Po­ro­di­ca ubi­je­nog Lu­ke Mi­li­ća ogor­če­na je post­pu­pa­njem pra­vo­sud­nih or­ga­na i tu­ži­la­štva u pred­me­tu u ko­jem je su­đe­no Ne­ma­nji Vid­ma­ru i iz­ra­ža­va­ju sum­nju da je sve či­nje­no ka­ko bi se po­mo­glo ubi­ci.
Vid­ma­ru je ne­dav­no po­tvr­đe­na pr­vo­ste­pe­na pre­su­da.
– Da­na 6.11.2017. go­di­ne odr­ža­no je ro­či­šte po spo­me­nu­toj žal­bi, a dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić nas ni­je oba­vi­je­stio o to­me. Ape­la­ci­o­ni sud je po­tvr­dio pre­su­du Vi­šeg su­da, a mi smo to sa­zna­li iz medija. Na­me­će se za­klju­čak da se ra­di o pra­vo­sud­noj pi­ra­mi­di gdje jed­ni dru­ge šti­te i ra­de ka­ko ra­de. Na­me­će se pi­ta­nje ima li prav­de i pra­vič­no­sti – ka­zao je Bać­ko Mi­lić, otac ubi­je­nog mla­di­ća.
On je is­ta­kao da je nje­gov sin 30.6.2015. go­di­ne ubi­jen na kraj­nje svi­rep i pod­mu­kao na­čin.
– Is­tra­gu o ubi­stvu mog si­na vo­di­la je Sa­nja Jo­vi­će­vić, ko­ja je u tom pe­ri­o­du oba­vlja­la funk­ci­ju za­mje­ni­ka vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci. Is­tra­ga je obi­lo­va­la manj­ka­vo­sti­ma i pro­pu­sti­ma, ko­ji su re­zul­ti­ra­li po­di­za­njem op­tu­žni­ce sa ne­pra­vil­nom kva­li­fi­ka­ci­jom kri­vič­nog dje­la ko­je je okri­vlje­nom Ne­ma­nji Vid­ma­ru sta­vlje­no na te­ret i pro­pu­sti­ma u vi­du iz­o­sta­vlja­nja pred­la­ga­nja sa­slu­ša­nja ključ­nog svje­do­ka, te ne­pri­la­ga­njem ski­ce li­ca mje­sta.Tu­ži­lac Sa­nja Jo­vi­će­vić je me­ne kao pred­stav­ni­ka ošte­će­ne po­ro­di­ce u pot­pu­no­sti iz­op­šti­la iz is­tra­ge jer me ni­je oba­vje­šta­vla o pred­u­zi­ma­nju is­tra­žnih rad­nji, a po­seb­no is­ti­čem da mi ni­je bi­lo omo­gu­će­no da pri­su­stvu­jem sa­slu­ša­nju okri­vlje­nog i svje­do­ka.
Pri­je sve­ga is­ti­čem da ras­po­la­žem sa­zna­nji­ma da je usled is­pa­lji­va­nja pro­jek­ti­la od stra­ne okri­vlje­nog u prav­cu fon­ta­ne ko­ja se na­la­zi­la u ba­šti sa­da već uni­šte­nog (spa­lje­nog) lo­ka­la „Raj­ska pti­ca“ sa iste ot­pa­la ope­ka ko­ja je mo­ra­la bi­ti fo­to-do­ku­men­to­va­na u fa­zi is­tra­ge kao dio do­ka­znog ma­te­ri­ja­la ko­ji bi uka­zi­vao na smjer pu­ca­nja okri­vlje­nog i iza­zi­va­nja opa­sno­sti po zdra­vlje i ži­vot go­sti­ju lo­ka­la. Na ko­ji na­čin je Jo­vi­će­vi­će­va spro­ve­la is­tra­gu vi­di se u opi­su kri­vič­nog dje­la, ko­je je u op­tu­žni­ci oka­rak­te­ri­sa­no, kao ubi­stvo a ne te­ško ubi­stvo. Ubi­ti čo­vje­ka sa uda­lje­no­sti od 90 cen­ti­me­ta­ra pu­ca­ju­ći mu u le­đa dok sje­di, pa zar ima ne­što te­že i svi­re­pi­je? Ko­ji je mo­tiv ubi­stva? Is­tra­ga ni­je spro­ve­de­na na za­ko­nit na­čin iz­me­đu osta­log i za­to što ni­su svi do­ka­zi sa li­ca mje­sta iz­u­ze­ti i obez­bi­je­đe­ni.
Da­kle, osno­va­no sum­njam da je op­tu­žni­ca kon­stru­i­sa­na sa na­mje­rom da se po­mog­ne okri­vlje­nom, da su do­ka­zi se­lek­tiv­no bi­ra­ni ka­ko bi se oprav­da­la kva­li­fi­ka­ci­ja dje­la ubi­stvo, a da sam ja one­mo­gu­ćen da uče­stvu­jem u is­tra­zi ka­ko ne bih mo­gao uka­zi­va­ti na pro­pu­ste Sa­nje Jo­vi­će­vić, ko­ja je ne­du­go na­kon ot­po­či­nja­nja glav­nog pre­tre­sa una­pri­je­đe­na na funk­ci­ju spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca. Ona je is­ko­ri­sti­la svoj slu­žbe­ni po­lo­žaj i ovla­šće­nja da us­kra­ti mo­ja pra­va kao pred­stav­ni­ka ošte­će­ne po­ro­di­ce u kri­vič­nom po­stup­ku, a po­lo­žaj okri­vlje­nog olak­ša na­mjer­nim kr­še­njem za­ko­na i ne­pred­u­zi­ma­njem od­re­đe­nih is­tra­žnih rad­nji. Pri­li­kom za­stu­pa­nja op­tu­žni­ce sra­ču­na­to je kva­li­fi­ko­va­la dje­lo kao ubi­stvo, a ne kao te­ško ubi­stvo, mon­tri­ja­ju­ći op­tu­žni­cu ka­ko bi oprav­da­la kva­li­fi­ka­ci­ju – tvr­di Mi­lić.
On je oci­je­nio da je po­na­ša­nje Sa­nje Jo­vi­će­vić u to­ku sud­skog pro­ce­sa bi­lo i vi­še ne­go pro­ble­ma­tič­no.
–Na­i­me, ona je do­šla na 3-4 ro­či­šta, na ko­ji­ma je is­ka­za­la to­tal­nu pa­siv­nost. Zbog ta­kvog nje­nog či­nje­nja–ne­či­nje­nja, 26.4.2017. go­di­ne pod­nio sam kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv nje Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu i pri­tu­žbu na rad Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu, ta­ko­đe 26.4.2017. go­di­ne, zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja iz čla­na 416 KZCG i ne­sa­vje­snog ra­da u slu­žbi iz čla­na 417 KZCG. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je 2.11.2017. go­di­ne od­ba­ci­lo kri­vič­nu pri­ja­vu kao neo­sno­va­nu, sa obra­zlo­že­njem. Tu­ži­lač­ki sa­vjet je 31.7.2017. go­di­ne bez obra­zlo­že­nja od­ba­cio pri­tu­žbu na rad kao neo­sno­va­nu. Na­kon pre­la­ska Sa­nje Jo­vi­će­vić u Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, njen na­sled­nik u sud­skom pro­ce­su po­stao je tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić. On je na­sta­vio po­stu­pak u okvi­ru op­tu­žni­ce Sa­nje Jo­vi­će­vić. Do­ka­zi iz­ve­de­ni na glav­nom pre­tre­su uka­zu­ju da su is­pu­nje­ni uslo­vi iz čla­na 360 stav 1 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku za iz­mje­nu op­tu­žbe jer je u kon­kret­nom slu­ča­ju ri­ječ o te­škom ubi­stvu iz čla­na 360 stav 1 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku za iz­mje­nu op­tu­žbe jer je u kon­rekt­nom slu­ča­ju ri­ječ o te­škom ubi­stvu iz čla­na 144 stav 1 tač­ka 1 KZZCG. Či­nje­nič­no sta­nje iz­ne­se­no u op­tu­žni­ci se iz­mi­je­ni­lo na­kon spro­vo­đe­nja do­ka­za na glav­nom pre­t­re­su iz sle­de­ćih raz­lo­ga: uvi­dom u spi­se pred­me­ta uvje­rio sam se da je u dis­po­zi­ti­vu op­tu­žni­ce bez osno­va na­ve­de­no da je okri­vlje­ni iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo na­kon kra­će pre­pi­re­ke sa sa­da po­koj­nim Lu­kom Mi­li­ćem. Na­i­me, svje­do­ci sa­slu­ša­ni to­kom is­tra­ge i na glav­nom pre­tre­su po­tvr­di­li su da iz­me­đu okri­vlje­nog i ošte­će­nog ni­je bi­lo ni­ka­kve ras­pra­ve, pre­pir­ke ili slič­no. Da­kle, ovaj dio op­tu­žni­ce se osla­nja na od­bra­nu okri­vlje­nog, ko­ja je to­kom po­stup­ka opo­vrg­nu­ta iz­ja­va­ma svje­do­ka – na­gla­sio je Mi­lić.
U op­tu­žni­ci, ka­ko do­da­je, ni­je pred­lo­že­no sa­slu­ša­nje Alek­san­dra Bo­ri­či­ća u svoj­stvu svje­do­ka iako je on bio sa­slu­šan u svoj­stvu gra­đa­ni­na. Tek na pred­log ošte­će­ne po­ro­di­ce, taj svje­dok je sa­slu­šan na glav­nom pre­tre­su i tom pri­li­kom je de­talj­no opi­sao ka­ko ga je okri­vlje­ni kri­tič­nom pri­li­kom za­mo­lio da ga od­ve­ze ku­ći po te­le­fon. Ka­ko is­ti­če, iz­ja­va ovog svje­do­ka opo­vr­ga­va tvrd­nju okri­vlje­nog da je u lo­kal do­šao autom „opel kor­sa”.
– Po­stu­pa­ju­ći vje­šta­ci su na glav­nom pre­tre­su uči­ni­li ne­spor­nim da je Lu­ka Mi­lić ubi­jen s le­đa dok se na­la­zio u sje­de­ćem po­lo­ža­ju, da ni­je oče­ki­vao na­pad, da je okri­vlje­ni pri­li­kom is­pa­lji­va­nja pro­jek­ti­la u Lu­ku Mi­li­ća bio na uda­lje­no­sti 90 cen­ti­me­ta­ra i da ošte­će­nom ni­je pru­žio ni mi­ni­mal­nu šan­su da iz­bjeg­ne na­pad. Iz svje­do­ko­vog is­ka­za pro­iz­i­la­zi da je okri­vlje­ni re­kao da ide ku­ći po te­le­fon. Okri­vlje­ni je za­pra­vo oti­šao ku­ći po re­vol­ver mar­ke mag­num za­sta­va 357, od­lu­čan da ubi­je Lu­ku Mi­li­ća, ko­ji ni u jed­nom mo­men­tu ni­je mo­gao oče­ki­va­ti na­pad. U op­tu­žni­ci ni­je na­ve­den pro­tok vre­me­na od mo­men­ta ka­da Alek­san­dar Bo­ri­čić od­vo­di okri­vlje­nog ku­ći, na­vod­no po te­le­fon, do tre­nut­ka iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la, ka­da se or­ki­vlje­ni vra­ća autom „opel kor­sa”. Da­kle, či­nje­njič­no sta­nje je i u ovom po­gle­du to­kom po­stup­ka iz­mi­je­nje­no jer iz is­ka­za svje­do­ka na glav­nom pre­tre­su pro­iz­i­la­zi da se okri­vlje­ni kod ku­će za­dr­žao od 30 do 40 mi­nu­ta. Zar i ovo ni­je tre­ba­lo da uđe u opis kri­vič­nog dje­la – upi­tao je Mi­lić.
Ka­ko je do­dao, vi­ši dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić pri­mio ih je na lič­nu ini­ci­ja­ti­vu.
– Na na­še pi­ta­nje da li bi da je od po­čet­ka vo­dio po­stu­pak ona­ko ka­ko tre­ba dje­lo bi­lo oka­rak­te­ri­sa­no kao te­ško ili kao obič­no ubi­stvo, ako ima­mo u vi­du da je po pri­do­ri stva­ri tu­ži­lac taj ko­ji go­ni i da­je naj­te­žu kva­li­fi­ka­ci­ju, tu­ži­lac Šo­škić je od­go­vo­rio: „Mo­lim vas ne sta­vljaj­te me u pro­cjep, u ma­ka­ze.” Su­ge­ri­sao nam je da tra­ži­mo nje­go­vo iz­u­ze­će iz da­ljeg pro­ce­sa uko­li­ko ni­je­smo za­dov­ljni nje­go­vim ra­dom. Čud­no zar ne – ka­zao je Mi­lić.
Vid­mar je osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju od 13 go­di­na i 5 mje­se­ci.
– Ka­zna je ta­kva ka­kva je, iako je op­tu­žni­ca či­nje­nič­no iz­mi­je­nje­na u za­vr­šnoj ri­je­či. Iz­ja­ve svje­do­ka i na­la­zi vje­šta­ka su do­ka­za­li da je sve iz­re­če­no u od­bra­ni okri­vlje­nog laž osim pri­zna­nja da je usmr­tio Lu­ku Mi­li­ća – ka­zao je Bać­ko Mi­lić.


Čud­ne olak­ša­va­ju­će okol­no­sti

Od­lu­ču­ju­ći o vi­si­ni ka­zne, sud je ci­je­nio okol­no­sti ko­je uti­ču da ka­zna bu­de ve­ća ili ma­nja. Kao ote­ža­va­ju­će okol­no­sti sud je ci­je­nio da je op­tu­že­ni ra­ni­je osu­đi­van. Po­seb­no je in­te­re­san­ta či­nje­ni­ca ka­ko je sud ci­je­nio olak­ša­va­ju­će okol­no­sti, a to su: lič­ne pri­li­ke okri­vlje­nog, da je u vri­je­me iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la imao 24 go­di­ne, da je stu­dent eko­no­mi­je na UDG, nje­go­vo dr­ža­nje po­sli­je iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la, da se ka­je, okol­no­sti pod ko­ji­ma je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo usled sva­đe, pri­zna­nje kri­vič­nog dje­la. Ču­do da ve­će ne mo­že bi­ti. Bez prav­de, bez pra­vič­no­sti.Sudija Moštrokol daje olakšavajuću okolnost da se ubica kaje!
Pa zašto se kod čitanja presude veselio i pozdravio porodicu i advokata podignutom pesnicom kao znak nekakve pobjede, što su zabilježili prisutni mediji? Kako sudija Moštrokol prihvata iskaz optuženog da je bilo svađe kad je kod nje u sudskom procesu nepobitno utvrđeno po iskazima svih svjedoka da iste nije ni bilo , pa mu na osnovu laži daje olakšavajuće okolnosti usled afekta razdraženosti srednjeg intezinteta, istakao je Milić.