Vi­je­će su­di­je Su­za­ne Mu­go­še ni­je uki­nu­lo pri­tvor Dra­ga­nu Mak­si­ću, Sr­bo­lju­bu Đor­đe­vi­ću i Mi­la­nu Du­ši­ću, ko­ji se te­re­te za kri­vič­no dje­lo te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju. Obra­zla­žu­ći od­lu­ku, su­di­ja Mu­go­ša je ka­za­la da i da­lje sto­ji pri­tvor­ski osnov i da ga­ran­ci­je Cr­kve ni­je­su do­volj­ne za uki­da­nje pri­tvo­ra. Od­bra­na je su­du kra­jem pro­šle sed­mi­ce upu­ti­la pred­log za uki­da­nje pri­tvo­ra uz ga­ran­ci­ju Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske što je po­no­vlje­no i na ju­če­ra­šnjem pre­tre­su.
Od­lu­ka je do­ne­se­na na­kon iz­no­še­nja is­ka­za svje­do­ka sa­rad­ni­ka Sa­še Sin­đe­li­ća, ko­ji je ju­če vi­še od tri sa­ta od­go­va­rao na pi­ta­nja spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Sa­še Ča­đe­no­vi­ća.
Svje­dok sa­rad­nik je is­pri­čao da mu je Edi ka­zao da bi spe­ci­jal­ni tim imao svo­ju ulo­gu i u slu­ča­ju po­bje­de opo­zi­ci­je jer su sma­tra­li da tre­ba po­hap­si­ti lju­de iz kri­mi­nal­nih gru­pa. Na pret­hod­nom su­đe­nju, Sin­đe­lić je tvr­dio ka­ko mu je Edu­ard Ši­šma­kov sa­op­štio da u Cr­noj Go­ri tre­ba ru­ši­ti vlast i uhap­si­ti Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, a da De­mo­krat­skom fron­tu (DF) za to tre­ba oru­ža­na po­moć.
Sin­đe­lić je re­kao da je ci­je­la ope­ra­ci­ja o ko­joj je go­vo­rio pro­pa­la zbog iz­da­je lju­di iz DF-a i po­ja­snio da ni­ko ni­kad u Cr­noj Go­ri ni­je imao bo­lje uslo­ve da iz­vr­ši pre­vrat.
– Edi mi ni­je dao po­se­ban spi­sak u ko­jem je pi­sa­lo šta bi tre­ba­lo sve da na­ba­vim, ali mi je isto­vre­me­no su­ge­ri­sao i na­bra­jao šta je to što bi je­dan spe­ci­ja­lac tre­ba­lo da ima – is­pri­čao je Sin­đe­lić, do­da­ju­ći ka­ko je Edi tra­žio spe­ci­jal­ne kom­bi­ne­zo­ne na ko­je bi se na­knad­no sta­vi­le ozna­ke cr­no­gor­ske po­li­ci­je kao i da se ši­ju uni­for­me obič­ne po­li­ci­je, ali mu je on re­kao da za to ne­ma vre­me­na. Na­mje­ra je bi­la da te kom­bi­ne­zo­ne obla­če ci­vi­li ka­ko bi iz­gle­da­lo da po­li­ci­ja pre­la­zi na stra­nu de­mon­stra­na­ta.
Sin­đe­lić je is­ta­kao da ne zna ka­ko iz­gle­da uni­for­ma „obič­nog po­li­caj­ca” jer ni­je bio u Cr­noj Go­ri od 2001. go­di­ne. Po­ja­snio je da je pod teh­nič­kom opre­mom pod­ra­zu­mi­je­vao na­o­ča­re, gas-ma­ske sa ko­ji­ma mo­že da se pri­ča i spe­ci­jal­ne ran­ce sa pi­ja­ćim si­ste­mom.
– Tra­že­no je da se na­ba­ve li­si­ce, ru­ka­vi­ce, fan­tom­ke, bok­se­vi, me­tal­ne pa­li­ce i šip­ke ko­je se raz­vla­če, su­zav­ci, elek­tro-šo­ko­vi, prać­ke za de­mon­stran­te sa če­lič­nim ku­gla­ma ka­ko bi mo­gli da lu­pa­ju sta­kla na zgra­da­ma – po­ja­snio je Sin­đe­lić, do­da­ju­ći da je tre­ba­lo da na­ba­vi i na­prt­nja­če u ko­ji­ma bi se no­sio ben­zin. Ka­zao je i da je Edi tra­žio mno­go vi­še opre­me, ali on ni­je uspio da na­ba­vi pan­ci­re. Edi mu je ka­sni­je re­kao da ih je na­ba­vio. Sin­đe­lić je po­ja­snio da sva ova opre­ma mo­že le­gal­no da se ku­pi, jer ka­da se pra­zne ma­ga­ci­ni ona se da­je u ar­mi šo­po­ve ka­ko bi se pro­da­la, a u pi­ta­nju je bi­la opre­ma ko­ju ko­ri­ste bri­tan­ski SAS spe­ci­jal­ci.
– Tre­ba­lo je da iz­gle­da­ju kao cr­no­gor­ski sa­jov­ci – tvr­di Sin­đe­lić.
Svje­dok sa­rad­nik na­vo­di da je Edi bio pre­ci­zan ka­da je go­vo­rio o opre­mi za spe­ci­jal­ni tim, a što se ti­če osta­le opre­me tra­žio je da se na­ba­vi što vi­še.
– Li­si­ce su sta­bi­li­zo­va­ne da ne mo­gu da obr­nu ru­ke, ni­je­su obič­ne i bi­le su na­mi­je­nje­ne spe­ci­jal­nim je­di­ni­ca­ma. Ka­zao mi je da ku­pu­jem stra­ne, a ne na­še – ob­ja­snio je Sin­đe­lić.
On na­vo­di da su, ko­li­ko je on ra­zu­mio Edi­ja, li­si­ce bi­le na­mi­je­nje­ne „za hap­še­nje zva­nič­ni­ka, ko­ji se me­đu pr­vi­ma li­ša­va­ju slo­bo­de i to bu­kval­no oni ko­ji ne bi sa­ra­đi­va­li”. Na pi­ta­nje tu­ži­la­štva za šta je tre­ba­lo da se ko­ri­sti bo­dlji­ka­va ži­ca, Sin­đe­lić je od­go­vo­rio ka­ko sma­tra „da je tre­ba­lo da se ko­ri­sti pri­li­kom osva­ja­nja zgra­da i po­li­cij­skih sta­ni­ca, dok ne do­đe po­ja­ča­nje”.
– Ko­li­ko sam shva­tio, ci­je­la Cr­na Go­ra je tre­ba­lo da usta­ne – ka­zao je Sin­đe­lić.
Upi­tan da li je Edi pri su­sre­ti­ma u Mo­skvi po­mi­njao NA­TO, Sin­đe­lić je ka­zao da je­ste i da je zbog to­ga i on pri­stao da bu­de dio tog pla­na.
– Ako uzmu Cr­nu Go­ru, uze­će po­sle i Sr­bi­ju – ci­ti­rao je Sin­đe­lić Edi­ja.
Is­pri­čao je i da u Mo­skvi ni­je imao slo­bo­du kre­ta­nja 26. i 27. sep­tem­bra već je bio za­klju­čan u sta­nu. Za Mo­skvu je kre­nuo 26. uve­če, a u Sr­bi­ju se 27. u to­ku no­ći.
– Ni­je­sam se osje­ćao kao da mi je ne­ko za­pri­je­tio da ne mo­gu ni­gdje da odem – is­pri­čao je Sin­đe­lić.
On je po­ja­snio i da su po­li­graf­ske pro­vje­re ko­ji­ma je pod­vrg­nut bi­le usmje­re­ne na pro­vje­ru nje­ga kao lič­no­sti – da li je po­ve­zan sa stra­nim ili do­ma­ćim slu­žba­ma i zva­nič­ni­ci­ma, da li bi ih iz­dao i ukrao no­vac...
Ka­zao je i da ne zna ka­ko je Edi do­šao u Sr­bi­ju i gdje je bo­ra­vio, a vi­dio je sa­mo jed­nog čo­vje­ka ko­ji je bio sa njim. Sma­tra da je to bi­lo ne­ko­li­ko da­na na­kon nje­go­vog po­vrat­ka iz Mo­skve, ali se ne sje­ća ka­da tač­no, osim da je to bi­lo istog da­na ka­da je on kon­tak­ti­rao sa Mir­kom Ve­li­mi­ro­vi­ćem. Si­n­đe­lić je Edi­ju vra­tio ma­li te­le­fon ka­da su se po­sled­nji put vi­dje­li i ka­da mu je ovaj re­kao da pu­tu­je. Tom pri­li­kom mu je ka­zao da spe­ci­jal­nim te­le­fo­nom mo­gu slo­bod­no da ko­mu­ni­ci­ra­ju jer ima apli­ka­ci­ju. Edi je ta­da, ka­ko tvr­di Sin­đe­lić, sa­op­štio da se ak­ci­ja ob­u­sta­vlja.
– Edi je tra­žio da nje­gov broj te­le­fo­na upi­su­jem kao „tak­si za ho­tel”, jer ni­je že­lio da nje­go­vo ime bu­de u te­le­fo­ni­ma – na­veo je Sin­đe­lić, po­ja­šnja­va­ju­ći da mu se pri­li­kom upo­zna­va­nja ni­je pred­sta­vio pu­nim ime­nom i pre­zi­me­nom i da su ga svi zva­li Edi.
– Pri­li­kom pr­vog su­sre­ta re­kao je da se zo­ve Edu­ard ili Ed­gard, ali je od­mah po­tom do­dao Edi – is­pri­čao je Sin­đe­lić, do­da­ju­ći da je na Edij­vom skaj­pu bi­lo upi­sa­no ime Edward Wariat.
Sin­đe­lić je ka­zao da je pri­li­kom pre­da­je srp­skoj Bez­bjed­no­sno-in­for­ma­tiv­noj agen­ci­ji pre­dao 125.500 hi­lja­da eura, od ko­jih dio nov­ca ko­ji mu je Edi dao, dok je dru­gi dio bio nje­gov. Opi­su­ju­ći spe­ci­jal­ni te­le­fon, Sin­đe­lić je ka­zao da se ra­di o te­le­fo­nu „le­no­vo”, a ovi ure­đa­ji su po­za­di bi­li ozna­če­ni bro­je­vi­ma. Do­dao je da se ra­di o to­uchscreen te­le­fo­ni­ma i da su svi bi­li isti. Nje­gov te­le­fon je bio ozna­čen bro­jem de­vet, is­pod ko­jeg je bio du­ga­čak broj sa če­tvor­ka­ma.
– Bra­ti­slav Di­kić mi je spo­mi­njao iz­vje­snog Ni­ko­lu, ali ja tu oso­bu ne po­zna­jem – is­pri­čao je Sin­đe­lić, na­gla­ša­va­ju­ći da mu je Di­kić dok je bio u Cr­noj Go­ri pu­tem Fej­sbu­ka slao i fo­to­gra­fi­je.
– Slao mi je sli­ke, ali mu ni­kad ni­je­sam re­kao da mi ša­lje išta tog ti­pa. Ni­je­sam si­gu­ran ko­ji je dan bio u pi­ta­nju, da li pred hap­še­nje ili dan ra­ni­je, ni­je­sam si­gu­ran – ka­zao je Sin­đe­lić.
Svje­dok je po­ja­snio da je Mi­lo­ša Jo­va­no­vi­ća po­zvao sa so­bom iz raz­lo­ga jer je sma­trao da je bo­lje da bu­de sa ne­kim u vo­zi­lu. Pri­mi­je­tio je da ih pra­ti džip, a na mje­stu su­vo­za­ča uočio je ne­kog sa pla­vom ko­som i na­o­ča­ri­ma.
– Po­mi­slio sam da je to čo­vjek ko­ji je sa Edi­jem bio na dru­gom sa­stan­ku u Be­o­gra­du – ka­zao je Sin­đe­lić.
Is­ta­kao je i da Po­ču­ču po­zna­je go­di­na­ma i da se s njim sreo sa­mo jed­nom, 2015. go­di­ne u Mo­skvi.
– Go­di­na­ma smo bi­li pri­ja­te­lji na Fej­sbu­ku. Po­štu­jem to što ra­di i on je je­dan po­šten čo­vjek – is­ti­če Sin­đe­lić.
Nji­ho­vom su­sre­tu pri­su­stvo­va­li su i „ne­ki Vla­da Sta­nić i Ven­ci­slav”, za kog je shva­tio da je bio u go­sti­ma kod Po­ču­če, kao i još je­dan čo­vjek iz ne­ke srp­ske or­ga­ni­za­ci­je, a ko­ji se ba­vio hu­ma­ni­tar­nim ra­dom. Sin­đe­lić je re­kao da po­zna­je Mi­le­tu Je­li­ća i da su se zna­li pre­ko Fej­sbu­ka, a po­tom go­di­na­ma sre­ta­li na Rav­noj go­ri.
– To je lju­di­na – čo­vjek, Sr­bin iz Cr­ne Go­re – po­ja­snio je, do­da­ju­ći da po­zna­je i Mi­li­ku Če­ka Da­če­vi­ća i da su se sre­ta­li u ka­fa­ni.
– To je je­dan bes­po­sle­ni čo­vjek. Tra­ča­ri kao ne­ka ba­ba – i ako mu ne­ko pla­ti da po­pi­je. Jed­nom sam čak bio i u sta­nu kod nje­ga – do­dao je Sin­đe­lić.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić tra­žio je da sud­sko vi­je­će od­lu­či o nje­go­vom pri­go­vo­ru i ka­zao da je tu­ži­lac Ča­đe­no­vić tek na­kon tri pi­ta­nja ve­za­na za tri oso­be, pi­tao Sin­đe­li­ća da li te oso­be ima­ju ve­ze sa de­ša­va­nji­ma ko­je je opi­sao. Jo­va­no­vić je tra­žio da mu se omo­gu­ći pri­go­vor na to pi­ta­nje.
Mi­lan Kne­že­vić se u na­stav­ku su­đe­nja, na­kon pa­u­ze, obra­tio su­di­ji Mu­go­ši i ka­zao da mu ni­je do­zvo­lje­no da uđe u to­a­let i da mu je to za­bra­ni­lo obez­bje­đe­nje Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, ko­ji je bio unu­tra.
– Uko­li­ko ne bu­dem imao rav­no­pra­van tret­man, vi­še ne­ću da uče­stvu­jem u ovom su­đe­nju – ka­zao je Kne­že­vić.
Kat­nić je ka­zao da se iz­vi­nja­va Kne­že­vi­ću i da on ne­ma lič­nih pro­ble­ma sa njim i ne­ma ni­šta pro­tiv da se sre­ta­ju.
Sin­đe­lić je u na­stav­ku ka­zao da Je­lić, Po­ču­ča i Da­če­vić ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa ovim do­ga­đa­jem. Su­đe­nje se na­sta­vlja 7. no­vem­bra.
Nakon saslušanja svjedoka saradnika Aleksandra Sinđelića, specijalni tužilac je dostavio sudu fotografije iz britanskih medija na kojima su navodno Sinđelić i glavnoosumnjičeni Edvard Širokov. On će na narednom pretresu biti ispitan na ove okolnosti.VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Cr­na Go­ra pu­na age­na­ta

Na pi­ta­nje tu­ži­o­ca da pre­ci­zi­ra šta je Ne­ma­nja Ri­stić go­vo­rio, Sin­đe­lić je re­kao da je spo­mi­njao su­ko­be, puc­nja­vu, spe­ci­jal­ce u Cr­noj Go­ri i mo­guć­nost ubi­stva Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
– Ja nje­mu ni­je­sam baš ni vje­ro­vao, spo­mi­njao je agen­te, ka­že – pu­na Cr­na Go­ra age­na­ta – is­pri­čao je Sin­đe­lić i do­dao da mu ni­je bi­lo ja­sno oda­kle nje­mu ta sa­zna­nja.
– Go­vo­rio je da je u kon­tak­tu sa Cr­nom Go­rom i da su tim Za­vet­ni­ka već tu i još ne­ke or­ga­ni­za­ci­je – tvr­di Sin­đe­lić.


Tu­ži­la­štvo si­gur­no u do­ka­ze

Na­kon glav­nog pre­tre­sa u pred­me­tu ko­ji se po op­tu­žni­ci Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva od­no­si na kri­vič­na dje­la stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju i na­kon iz­no­še­nja od­bra­ne op­tu­že­nih i sa­slu­ša­nja svje­do­ka sa­rad­ni­ka i dru­gih, SDT sma­tra da će u pot­pu­no­sti do­ći do utvr­đi­va­nja ma­te­ri­jal­ne isti­ne u pred­met­noj kri­vič­no prav­noj stva­ri.
To se na­vo­di u sa­op­šte­nju SDT-a po­vo­dom ju­če­ra­šnjeg glav­nog pre­tre­sa u pred­me­tu „dr­žav­ni udar”.
To­me će do­pri­ni­je­ti, ka­ko ka­žu iz SDT-a, i iz­vo­đe­nje ma­te­ri­jal­nih do­ka­za ko­je sli­je­di na­kon sa­slu­ša­nja svje­do­ka. Do­da­je se da će na­kon to­ga bi­ti mo­gu­će do­vo­di­ti u ve­zu is­ka­ze op­tu­že­nih me­đu­sob­no sa is­ka­zi­ma svje­do­ka. Po­tom će se ma­te­ri­jal­nim do­ka­zi­ma pro­vje­ri­ti isti­ni­tost, ka­ko is­ka­za op­tu­že­nih, ta­ko i svje­doč­kih is­ka­za.


Ne­ma zdrav­stve­nih pro­ble­ma

Sin­đe­lić je ka­zao da ne­ma krup­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma i da ih ni­ka­da ni­je ni imao. Po­zvao je sud da pri­ba­vi nje­gov me­di­cin­ski kar­ton i uvje­ri se u nje­go­vo zdrav­stve­no sta­nje, a odo­brio je i svi­ma da ga pri­ba­ve i po­ka­žu jav­no­sti.
– Ni­ka­da ni­je­sam ko­ri­stio ni­ka­kvu vr­stu nar­ko­ti­ka – na­veo je Sin­đe­lić.
Na­kon od­go­vo­ra određena je pa­u­za ka­ko bi se od­bra­na upo­zna­la sa fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je je tu­ži­lac pred­lo­žio da se od­gle­da­ju i uvr­ste u do­ka­znu gra­đu, a ra­di se o Sin­đe­li­će­vim fo­to­gra­fi­ja­ma sa saj­ta Skaj njuz ko­je su, ka­ko ka­že, bit­ne za pro­ces. O jed­nom bro­ju fo­to­gra­fi­ja od­bra­na se iz­ja­sni­la, a osta­le osta­vi­la su­du na ocje­nu.