Ot­kri­va­nje li­ca ko­ja mal­te­ne sva­ko­dnev­no pri­ja­vlju­ju la­žne bom­be u Pod­go­ri­ci mo­gu­će je uko­li­ko cr­no­gor­ski is­tra­ži­te­lji po­ja­ča­ju sa­rad­nju sa ko­le­ga­ma iz ze­ma­lja okru­že­nja. To­kom pro­šlog mje­se­ca do­ja­vlje­no je čak 11 la­žnih bom­bi. Svi po­zi­vi upu­će­ni su sa bro­je­va iz Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Biv­ši tu­ži­lac, sa­da advo­kat Zo­ran Pi­pe­ro­vić i Bo­ris Ra­o­nić iz ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Gra­đan­ska ali­jan­sa tvr­de da je ja­sno da ni­je u pi­ta­nju ša­la već da se ra­di o ozbilj­nim kri­vič­nim dje­li­ma. Pi­pe­ro­vić i Ra­o­nić tvr­de da je neo­p­hod­no što pri­je ra­svi­je­tli­ti ma­kar je­dan slu­čaj i po­či­ni­o­ca dje­la ka­zni­ti na pra­vi na­čin ka­ko bi se sta­lo na kraj ovom pro­ble­mu. Komentarišući činjenicu da su lažni dojavljivači direktno zvali dva tužioca i kabinet šefa kriminalističke policije, Pi­pe­ro­vić tvr­di da se radi o ozbiljnom problemu. Slu­ča­je­vi la­žnih do­ja­va bi se, kako navodi, ri­je­ši­li uko­li­ko bi se po­ja­ča­la sa­rad­nja sa po­li­ci­jom i tu­ži­la­štvi­ma iz Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, oda­kle sti­žu la­žne uz­bu­ne.
– Si­tu­a­ci­ja je iz­ma­kla kon­tro­li i pre­va­zi­šla sve mje­re. Mo­gu­će je sta­ti na kraj ovo­me uko­li­ko se u is­tra­ge uklju­če po­li­ci­je i tu­ži­la­štva iz ze­ma­lja re­gi­o­na. Na osno­vu bro­ja te­le­fo­na sa ko­jeg je sti­gao po­ziv mo­žda ni­je mo­gu­će od­mah iden­ti­fi­ko­va­ti li­ce ko­je je zva­lo, ali je sva­ka­ko mo­gu­će lo­ci­ra­ti ga i ot­kri­ti ba­znu sta­ni­cu, pa sve i da je kar­ti­ca ku­plje­na na tra­fi­ci i ko­ri­šće­na sa­mo za taj je­dan po­ziv. Uko­li­ko je po­ziv sti­gao sa fik­snog te­le­fo­na, on­da je po­sao još lak­ši – ka­že Pi­pe­ro­vić.
On tvr­di da sva­ki po­ziv ima svo­ju po­za­di­nu i raz­log, ka­ko ovi ko­jim su do­ja­vlje­ne bom­be u ugo­sti­telj­ski objek­ti­ma, ta­ko i uz­bu­na u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
– Ne­ko že­li da uti­če na rad tu­ži­la­štva. I ja­sno je da su u pi­ta­nju oso­be iz Cr­ne Go­re ko­je zo­vu i ko­je ima­ju mo­tiv da to či­ne. Iako se ko­ri­ste kar­ti­ce ze­ma­lja iz okru­že­nja, čim tra­že ime­nom i pre­zi­me­nom tu­ži­o­ce i in­spek­to­re ja­sno je da je u pi­ta­nju ne­ko ko zna nji­hov rad – do­da­je on.
Pi­pe­ro­vić na­vo­di i da pr­vog osum­nji­če­nog ko­ji se iden­ti­fi­ku­je tre­ba uhap­si­ti i pri­tvo­ri­ti i dru­gi ni­ko vi­še ne bi zvao.
– Ova po­ja­va sva­ka­ko ni­je na­iv­na. Dr­ža­vu ko­šta nov­ca, a gra­đa­ne stre­sa. Čak i ka­da je la­žna do­ja­va gra­đa­ni pre­tr­pe strah. Osim to­ga, u pa­ni­ci ko­ja na­sta­ne mo­že bi­ti i po­vri­je­đe­nih – ka­že Pi­pe­ro­vić.
Oci­je­nio je i da je po­treb­no da tu­ži­la­štvo otvor­i po­seb­ni pred­met gdje će oba­vi­ti po­pis ko­li­ko je bi­lo uz­bu­na, sa ko­jih bro­je­va i gdje će upo­re­di­ti de­ta­lje svih slu­ča­je­va.
Ra­o­nić ka­že da broj­nost la­žnih do­ja­va po­ka­zu­je da ni­je u pi­ta­nju mla­da­lač­ki hir već sin­hro­ni­zo­va­na ak­ci­ja.
– Na ova­kvim pri­mje­ri­ma se po­ka­zu­je ko­li­ko je bit­na efek­tiv­na i efi­ka­sna sa­rad­nja po­li­ci­ja u re­gi­o­nu. Da ona po­sto­ji, ove oso­be bi bi­le od­mah uhap­še­ne. Po na­la­že­nju tih li­ca i iden­ti­fi­ka­ci­ji na­dam se da će nji­ho­va dje­la bi­ti ade­kvat­no kva­li­fi­ko­va­na i ka­žnje­na – ka­že Ra­o­nić.
Po­sled­nja la­žna do­ja­va do­go­di­la se u su­bo­tu ve­če, oko 19.20, ka­da je pri­ja­vlje­no da je u zgra­di Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva po­sta­vlje­na bom­ba. Pri­je to­ga, to­kom apri­la je u Pod­go­ri­ci bi­lo de­set la­žnih do­ja­va za šo­ping mol Del­ta si­ti i di­sko­te­ku „Bigl”, za Ka­pi­tal Pla­zu, ho­te­le „He­me­ra”, „Hil­ton” i „Ra­ma­da”.
Na­kon sva­ke do­ja­ve objek­ti su eva­ku­i­sa­ni i iz­vr­še­ni su an­ti­di­ver­zi­o­ni pre­gle­di. Svih 11 pu­ta is­po­sta­vi­lo se da su uz­bu­ne bi­le la­žne, ali ni­je­dan po­či­ni­lac ni­je ot­kri­ven.M.V.P.

Pre­bla­ge ka­zne

Kri­mi­no­log Ve­li­mir Ra­ko­če­vić ka­zao je da je pre­bla­ga ka­zne­na po­li­ti­ka je­dan od osnov­nih pro­ble­ma u slu­ča­ju la­žnih do­ja­va o po­sta­vlje­nim bom­ba­ma. Ra­ko­če­vić je ranije ob­ja­snio da po­sto­ji vi­še raz­lo­ga zbog če­ga je nad­le­žnim te­ško da iden­ti­fi­ku­ju oso­be ko­je su upu­ti­le po­zi­ve sa la­žnom pri­ja­vom. Ipak, ono što ih ohra­bru­je da na ovaj na­čin ostva­re svo­je ci­lje­ve je­ste ma­li broj ra­svi­je­tlje­nih slu­ča­je­va iz ove pro­ble­ma­ti­ke, ali i svi­jest da zbog la­žne pri­ja­ve ne mo­gu do­bi­ti ve­ću ka­znu.
U ovom slu­ča­ju, ob­ja­snio je, mo­že se ra­di­ti o dva kri­vič­na dje­la – iza­zi­va­nje pa­ni­ke i la­žno pri­ja­vlji­va­nje. Za ob­ja dje­la pred­vi­đe­na je nov­ča­na ka­zna ili mak­si­mal­na ka­zna za­tvo­ra u tra­ja­nju do go­di­nu da­na. Ova­kva ka­zne­na po­li­ti­ka ne­ma pre­ven­tiv­nu sna­gu i po­ten­ci­jal­ni po­či­ni­o­ci kri­vič­nih dje­la ne shva­ta­ju ozbilj­no te­ži­nu svog dje­la.