No­vo­sa­đan­ka Je­le­na Mi­lić sa­op­šti­la je da spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo nje­nu maj­ku Bran­ku Mi­lić, osum­nji­če­nu za na­vod­ne te­rori­stič­ke na­pa­de u Cr­noj Go­ri, već tri mje­se­ca dr­ži u pri­tvo­ru bez ijed­nog do­ka­za. Je­le­na tvr­di da nje­na še­zde­se­tjed­no­go­di­šnja maj­ka sa di­jag­no­zom an­gi­ne pek­to­ris ima po­seb­ne po­tre­be. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, od Bran­ke je tra­že­no da pri­li­kom uzi­ma­nja iz­ja­ve do­ku­men­ta pot­pi­su­je bez mo­guć­no­sti da ih pro­či­ta jer su joj od­u­ze­te na­o­ča­ri.
– Že­le da je one­mo­gu­će da uti­če na svje­do­ke i spri­je­če je da po­bjeg­ne? Ko­je svje­do­ke, svje­do­ke če­ga? I gdje da bje­ži, sem da se vra­ti ku­ći u Sr­bi­ju, ko­ja bi je opet po za­htje­vu su­da is­po­ru­či­la Cr­noj Go­ri. Sve su ovo pi­ta­nja na ko­ja nad­le­žni ne­će da mi od­go­vo­re već vi­še od tri mje­se­ca – ka­že Je­le­na Mi­lić u iz­ja­vi za „Dan”.
Ona is­ti­če da je Bran­ka mo­ra­la da od­lo­ži hit­nu ope­ra­ci­ju ukla­nja­nja mla­de­ža, ko­ja joj je bi­la za­ka­za­na za 30. no­vem­bar pro­šle go­di­ne u KC Voj­vo­di­ne, iz raz­lo­ga što sum­nja da će joj u Pod­go­ri­ci bi­ti pru­že­na ade­kvat­na me­di­cin­ska po­moć i nje­ga.
– Ni­je odo­bre­no da joj se ope­ra­tiv­ni zahvat iz­vr­ši u nje­noj ze­mlji. Uzev­ši u ob­zir okol­no­sti u ko­ji­ma se na­la­zi pro­tiv svo­je vo­lje, a mon­stru­o­znim po­stu­pa­njem li­ca ko­ja su na slo­bo­di, ne mo­gu joj za­mje­ri­ti ova­kvo re­zo­no­va­nje iako svje­sno do­vo­di u ri­zik svo­je zdra­vlje. Ne mo­gu je sa­vje­to­va­ti dru­ga­či­je jer shva­tam da je u ovom fin­gi­ra­nom pro­ce­su sve mo­gu­će. Sva­ko­dne­vi­ca na­še po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja vr­ti se oko jed­nog pi­ta­nja – do ka­da će tra­ja­ti ova igra na­šim ži­vo­ti­ma?
Svim upla­šenim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, ko­ji stra­hu­ju od mo­je maj­ke, že­lim ovim pu­tem jav­no da po­ru­čim da, ako se ni­če­ga vi­še ne bo­je, mo­gu slo­bod­no mir­no i bez­bri­žno da spa­va­ju ka­da mo­ja maj­ka, u ime na­ro­da, bu­de po­no­vo slo­bod­na. To po­ru­ču­je ne­ko ko je sa njom pro­veo 32 go­di­ne ži­vo­ta. Ni­ka­da ni­je kri­vič­no go­nje­na, ni­je po­či­ni­la ni naj­ma­nji pre­kr­šaj, po stru­ci je gra­đe­vin­ski teh­ni­čar sa re­spek­ta­bil­nom li­stom va­žnih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta na ko­ji­ma je ra­di­la do pen­zi­je, istin­ski ro­do­ljub i maj­ka in­že­nje­ra ko­jeg je sa­ma po­di­gla. Mo­ja maj­ka za­si­gur­no ni­je ne­ko od ko­ga iko ima raz­lo­ga da za­zi­re – po­ru­či­la je Mi­li­će­va.
Pre­ma njnim ri­je­či­ma, ako se iko osje­ća ne­be­zbjed­nim u ci­je­loj ovoj pri­či, on­da su to ona i nje­na maj­ka, i „svi na­ši pri­ja­te­lji, bli­ži i da­lji po­zna­ni­ci ko­ji su se kroz ovo de­ša­va­nje su­o­či­li sa či­nje­ni­com da sa­mo jed­nog da­na mo­že po te­be do­ći po­li­ci­ja i str­pa­ti te na neo­d­re­đe­no vri­je­me iza re­še­ta­ka, na osno­vu upr­tog pr­sta ne­po­zna­tog li­ca ko­je sa to­bom pra­vi ra­ču­ni­cu kao sa obič­nom ku­gli­com ra­ču­nalj­ke”.
– Oni ko­ji u za­tvo­ru dr­že že­nu od 61 go­di­nu, pod op­tu­žba­ma ko­je ne do­ka­zu­ju, ne mo­gu osje­ća­ti ni­šta dru­go do sti­da zbog na­či­na na ko­ji de­mon­stri­ra­ju svo­ju moć – is­ti­če ona.


Ma­ni­pu­la­ci­ja i od­ma­zda

– Ako sam već ja kao kćer­ka pod­ba­ci­la pro­pu­stiv­ši da za­šti­tim svo­ju maj­ku od ove ne­prav­de, on­da ne­ka sud po­ša­lje i po me­ne jer smo nas dvi­je jed­no bi­će i uvi­jek će­mo bi­ti. Moj je ži­vot po­sve­ćen mo­joj po­ro­di­ci i lju­di­ma ko­je vo­lim, a mo­ja maj­ka je stub te po­ro­di­ce i za nju ću se bo­ri­ti. Bar to osje­ća­nje tra­di­ci­ja Cr­ne Go­re tre­ba da ra­zu­mi­je i po­štu­je – na­gla­si­la je Je­le­na Mi­lić na­gla­ša­va­ju­ći ka­ko je oči­gled­no da nas ni isto­ri­ja ni­je na­u­či­la da ma­ni­pu­la­ci­ja i od­ma­zda nad ljud­skim slo­bo­da­ma i osnov­nim ljud­skim pra­vi­ma za po­tre­be po­li­ti­ke ni­ka­da ni­ko­me ni­šta do­bro ni­je do­ni­je­la.